Život je lepši uz "molim", "hvala" i "dobar dan"

Skoro da i ne postoji niko koga povremeno ne iznervira "nadrndana šalteruša" ili neka druga neljubazna osoba - a opet, većina nas je i previše sklona tome da zaboravi na sopstvene manire. To zaboravljanje može biti sasvim razumljivo, ali će svima biti lepše ako pokušamo da se setimo da budemo ljubazni.

Kada ste umorni zbog gomile obaveza, nervozni zbog gužve i toga što obaveze nikako da završite u nekom razumnom roku, kada se uz to i preznojite na vrućini ili pokisnete kao miš ili se smrznete po ledenom vremenu, zaista nije lako setiti se da budete ljubazni u komunikaciji s drugima. A i dalje imate štošta da obavite - odete u prodavnicu, završite nešto na nekom šalteru... I tamo se sretnete sa ne baš ljubaznim ljudima. Vi ste umorni i iznervirani, oni su umorni i iznervirani, budete neljubazni jedni prema drugima, pa se nakon obavljenog posla i vi i oni osećate još gore.

Prodavačicama, osobama na šalterima i slično bi trebalo da je u opisu radnog mesta da budu nasmešeni i ljubazni, ali su i oni ljudska bića, i oni mogu biti umorni, imati lične probleme i biti iznervirani time što su svi po ceo dan neljubazni prema njima. A vi im možete ulepšati dan time što ćete biti ljubazni - time što nećete zaboraviti ni na "dobar dan", ni na "hvala", ni na "molim". Mnoge osobe koje rade za šalterima se čak i iznenade kada čuju te reči, jer su odvikle od toga da ih slušaju.

Verujte, u najvećem broju slučajeva, biće vam uzvraćeno. Za početak osmehom i saznanjem da ste nekome pružili nekoliko lepih trenutaka, a zatim i boljom uslugom, kao i uzvraćanjem lepim rečima. To su tako jednostavne reči, ništa vas ne košta da ih se setite i da ih upotrebite - a ulepšate dan i osobi kojoj ste ih uputili i sami sebi, jer je svakako lepše obaviti posao s nasmešenom, ljubaznom osobom, i još osobom za koju znate da ste je nečim obradovali.

Pomalo je tužno što je danas ljude moguće obradovati već i sa "dobar dan", "molim" i "hvala", jer su to reči koje bi trebalo da se podrazumevaju u svakodnevnoj komunikaciji - ali kada je već tako, možemo pokušati da makar sami ne zaboravljamo na njih. Da nam svima bude lepše i prijatnije.

Izvor: Krstarica

Ja jednostavno i nemogu da se pojavim negde, a da se ne obratim ljubazno i javim, pa makar mi to bilo i ne uzvraceno, jednostavno dali je samo nervoza u ljudima ili stvar vaspitanja, ne znam, ali definitvno bi bilo mnogo lepse kada bi svi mogili da pokazu tu rezervu ljubaznosti u sebi...

dobar dan, molim, hvala

po prirodi sam vrlo tolerantna i lepo vaspitana svaki put udjem sa osmehom na licu i sa dobar dan kad izlazim kazem hvala i do vidjenja a skoro nikad ne dobijem ni osmeh a kamoli nesto drugo i sta onda osecam se kao budala i dodje mi da se vratim i svasta kazem toj nekoj iznerviranoj sluzbenici ili prodavacici! Srecom jos nisam to uradila al se nikad ne zna....

gospodje na salterima su .. da je neko ciljano trazio takve mrgude i nervozne ljude, ne bi ih nasao ..

njima zaista nema pomoci . 

Makas02-ne budi ljubazna i lepo vaspitana zbog drugih nego zbog same sebe.I samo budi uvek takva.Ne ocekuj od nadrndanih ljudi nista lepo a takvih ce nazalost uvek biti

jes bre i dobar dan ponekad zaboravim spavam otvorenih ociju

Na nadrndanost "šalteruša" je najbolje uzvratiti osmehom i lepim rečima, a ako i dalje frkću, time oni ispadaju budale. Dakle, tako im je najbolje pokazati i ukazati na to da njihova nadrkanost nikoga ne dotiče.
Što su one prema meni manje ljubazne, to sam ja prema njima prijatnija i ljubaznija, pa kasnije na njihovom licu ostane pokunjen izraz.

sve je to tacno, i uvek sam optimista i ucim svoju decu da budu takvi jer ako budemo namrgodjeni cemu to vodi zivot je ipak samo jedan

e da su svi u zemlji ovako kulturni i lepo vaspitani, daleko bi dogurali ... ali seljak je seljak

Ne znam ko se vise iznenadi kada u prodavnici kazem: "Izvolite!" ili "Hvala!", prodavacica ili ja... 
To su neke stvari koje se uce u obdanistu...
Nazalost, neki to ne nauce ni do fakulteta..

Ne vredi se ponekad truditi. Ja radim u trgovini i ima dana veoma losih da cim pocnem sa radom prvi potrosac digne pritisak i kako biti ljubazan prema takvima. Zahteva nesto a ne zna ni sam. I onda ceo dan neznam lepe reci a kamoli kako se zovem. Jos kad ti prodje 1000 ljudi pred ocima pa smrkne ti se posle jedne smene. Mi kao ljudi smo stoka a lepse bi se zivelo i sa pritiskom u normali da se bar ponekad setimo lepih reci.

Iskreno se nadam da nikad necu uci u tvoju prodavnicu...

problem je sto mnogi danas uce opstu kulturu preko televizije pogledaj samo nase politicare i sve ti je jasno


ako si trgovac onda treba da budes ljubazna jer to tvoj posao zahteva



Edit by arlekin:Poruke spojene. Nemoj pisati vishe postova zaredom koristi opciju

Ne vidim kakav je problem biti kulturan, pristojan.

Mrgudim na šalterima , u prodavnicama, sudovima doživljavam kao velike nezadovljnike....koji eto nemaju gde to da kažu, ispolje ...i šta im drugo preostaje nego nas stranke i mušterije da mrze i šikaniraju.

ne osuđujem ni malo te ljude koji rade na šalterima, u prodavnicama, na javnim mestima uopšte, za tu "nadrndanost"
jeste da im posao zahteva ljubaznost, ali svi smo mi živi ljudi i imamo loših trenutaka.

lično najviše volim kad mi hladno, bez osmeha i profesionalno pruže uslugu po koju sam došla.
završim i izađem ("hvala, prijatno" promrmljam, to je forma koju zadovoljavam sebe radi, a ne šalteruše radi)

i najviše me nerviraju kasirke u maxiju sa onim izveštačenim "dobar dan izvolite, vaš rečun je....dođite nam ponovo"
identičnu formu je izgovorila svima koji su u redu bili pre mene i posle mene.
a mi k'o na traci....

naravno da je lepsi kada te neko pozdravi ili ti kaze lepu reci odma se bolje osjecamo

hvala arlekin nova sam u ovome pa mi treba vremena da sve skontam

Ja sam od onih koji izlaze iz prodavnice kada me doceka neki mrgud kao iz prvog posta sa ove strane... bez obzira koliko mi neka stvar iz te prodavnice bila potrebna...
U sustini.. ispada da oni nama koji im dajemo pare cine veeeeliku zivotnu uslugu ako kazu: "Izvolite, mogu li vam pomoci?"
Mislim.. jedna rec kako da je vadjenje zivca iz zuba na zivo...
Moje pravo kao kupca ili stranke koja stoji u redu pred salterom je da budem usluzena na kulturan i civilizovan nacin...
Ja nikad nisam bila bahata ili nervozna, tako da to isto ocekujem od njih... ko ne moze to da mi pruzi... pa, ima i drugih mesta za kupovinu... prirodna selekcija... 

  interesantna logika

postoje radnje u koje ne ulazim, jer mi se ne svidja osoblje 
a svakom je trgovcu (vlasniku) cilj da stekne i zadrzi musterije, tako da... eto ti logike

Mi se trudimo da budemo fini sa svim potrosacima jer znam da zahvaljujuci njima ja imam platu i posao.