covjek koji na kraju zivota,
nema za cim da zali,
sasvim sigurno da nije ni zivio.

sto to govori i o njemu?
da nije rizikovao,da se nije upustao u rijeku zivota....da nije nista naucio.
koliko je to moguce?
onoliko koliko te oblikuju uspjesi i pobjede,toliko te,ako ne i vise,oblikuju i porazi.
htio bi njih da izbjegnes?
tesko.
ovdje si da ucis,a nekim stvarima te greske bolje uce...

imas 18 godina i strah.
odgovore koje trazis ja ne znam,ali znam da ih jedino delanjem mozes dobiti.

ako trazis recept za "pravilan",lak i ispunjen zivot....e pa ne postoji.
nije to formula koju mozes da prepises.
nije to pjesmica koju mozes napamet da naucis.
postavljas pogresna pitanja...

postoje samo dve sigurne stvari:
rodjenje i smrt...
sve ostalo je poprilicno neistrazeno podrucje...

Pa zar necu zaliti ako tako provedem svoj zivot, ako nikad ne rizikujem, zar tek onda necu zaliti za njim, ako nikad ne pokusam, zar tek onda necu zaliti za njim, ako nista nisam naucio, zar tek onda necu zaliti za njim............. Pa zar te stvari nisu poenta zivota........

@zatoamt,

jesi li ti pazljivo procitao moj post?
vidis li tu zadnju recenicu?
"koliko je to moguce?"

ili ti mislis da je moguce da ne uskocis u rijeku zivota,
ne rizikujes,nekad cak i nesvjesno,
da ne naucis ponesto,a dozivis odredjeni broj godina?

mozda i mozes,
ako te neko,eksperimenta radi,jos kao dijete veze u lance,
u mracnoj memljivoj prostoriji,
tu i tamo ti proturi parce hleba...a ne znas ni ko to radi,pa i ne uputi ti ni rijec

pa eto ti savrsen recept da zeznes zivot,
koji je i onako kratak i procuri za cas

... nego

sto vise necega radis, pokusavas, gresis, popravljas ili ne, to ti je jasnije sta si jos mogao i sta bi jos!
neko ko sedi na usima i krije se od zivota, pojma ni nema  
sta to propusta ili ne propusta

bilo bi lepo cuti nekog starijeg na ovu temu.
volela bih da cujem budjonija, da budem preciznija 

ostalo nam je ostavljeno da razaberemo po volji. nema nikakvog pritiska na nas.
pusteno nam je na volju da se ponasamo kako god hocemo.

zamisli da nije tako... 

Ne bas kako hocemo.
Bog nam je dao Dekalog da po njemu zivimo.

Zasto se ljudi plase smrti? Covek je stvoren da vecno zivi i smrt nam nije prirodna.
Ali plata za greh je smrt i eto zasto moramo da umremo. 

Vas u potpunosti razumijem, i dobro je sto vako razmisljate, jer se i ja bojim smrti, tako pokazujete da vam nije svejedno sta ce da se desi sa vama. Kao sto koleginica kaze, a i ja kazem, svejedno kuda vas zivot bude vodioi, pokusajte da izvucete najbolje iz sebe. Nemojte da zalite za zivot kako zivite, naravno da bismo mogli i bolje zivjeti (jer SCG, RS i BiH imaju los status u Evropi), ali znajte da mozete i gore. Samo kad pmislite one ljude u Pakistanu. Koliko od njih su izgubili porodicu, a nisu gresili, bijedni i siromasni, zele samo da iamju nesta za jesti. Sta samo htio s time seci je da ne trebate da se zalite zivotom, bilo kakav da je. Ljudi koji su totalni invalidi, od porodice otpusteni imaju jos uvijek volju za zivot...Ne govorim gluposti, govorim istinu. To sto ja vama govorim su meni moj tata i moj djed govorili, jer su oni prosli zivot i znaju sta govore. Zato zivite sto god bolje mozete, i nemojte da izgubite vjeru u sebi! Nadam se da ste razumjeli! Pozdrav