Život bez seksa

O seksu se sve više priča i, što je svakako odlično, seks se sve više smatra normalnim delom života, a ne nečim prljavim i nemoralnim, opravdanim jedino da bi se dobila deca, a ako još ima i nekog zadovoljstva, to je već nečisto. Ono što se skoro nikad ne spomene, jer je jako malo poznato, jeste da postoje i aseksualni ljudi - i da je i to sasvim normalno.

Neko bi se mogao upitati - a šta tu pa ima da se spominje? Ne žele ljudi seks, njihova stvar. To je tačno, međutim, danas kada se o seksu sve više priča kao o nečemu sasvim normalnom, aseksualni (kojih, prema statistikama, ima otprilike jedan odsto u svim kulturama) ponekad dospeju u situaciju da budu shvaćeni kao osobe koje ne žele seks jer imaju neke probleme. Uopšte se ne radi o tome: kad govorimo o aseksualnima, ne govorimo o osobama u celibatu (to su seksualne osobe koje su odabrale da nemaju seksualne odnose), kao ni o onima koji, zbog pretrpljenih trauma, osećaju užas na samu ideju seksa. Aseksualni retko osećaju bilo kakvu averziju prema seksu, samo ili uopšte ne osećaju želju za seksom, ili je ponekad osete, ali nemaju posebnu želju da sa nekim vode ljubav.

To što ne osećaju potrebu za seksom ne znači da nemaju potrebu za drugim ljudima, pa i za partnerom. Neke aseksualne osobe su po prirodi usamljenici (baš kao i neke seksualne osobe), ali većina nisu - većina njih voli druženje, imaju prijatelje kao i svi ostali i imaju i partnera (ili bar žele da imaju partnera - nije im ništa lakše da ga nađu nego seksualnim osobama). Aseksualnost može postojati i kao samo faza u nečijem životu, kao što je moguće da inače heteroseksualna osoba neko vreme oseća privlačnost prema sopstvenom polu (to što će neko vreme osećati privlačnost ne znači da će nešto i da uradi povodom te privlačnosti).

Što se tih ljubavnih veza tiče, aseksualni će nekad biti u vezi sa drugom aseksualnom osobom (uglavnom suprotnog, mada nekad i istog pola), ali im se može desiti i da se zaljube u seksualnu osobu. Tu, razume se, može doći do ozbiljnih problema jer, premda aseksualna osoba ima potrebu za ljubavlju i nežnošću i bliskošću kao i svi ostali, nema potrebu za seksom, što seksualnoj osobi može biti jako teško da prihvati kao činjenicu.

Različiti su načini na koji aseksualne osobe izlaze na kraj sa tim; neki će povremeno imati seksualne odnose sa partner(k)om, ukoliko ne osećaju averziju prema seksu, a neki ne. Kao jedna od najbitnijih stvari u ovakvom odnosu pokazala se neophodnost da seksualni partner shvati da to što aseksualna osoba ne želi seks nije ni poremećaj, niti potiče od neprivlačnosti seksualne osobe - aseksualna osoba, jednostavno, nema baš razvijen seksualni nagon, niti seks vidi kao bitnu stvar u nekoj vezi.

Ukoliko želite da o ovoj temi saznate nešto više, možete posetiti sajt o aseksualnosti. http://www.asexuality.org/