12 ideja za život bez alergije



Kako? Ekološkim deterdžentima, biljnim mirisima, lakovima i bojama bez otrova, a iznad svega svestranom zaštitom od alergena i grinja koji su za zdravlje - propast

Dome, slatki dome? Ne bi se reklo. Ne samo da dom više nije sladak (još manje je zdrav!) već je postao neka vrsta minskog polja. Znak za uzbunu dali su alergolozi i bioarhitekte koji su, na osnovu sve učestalijih alergijskih napada, sastavili gotovo beskonačnu listu kućnih zagađivača.
Podaci govore da se trećina svih slučajeva alergijskog nazeba, astmatičnih napada, konjunktivitisa i kožnih upala, događa u stanu. Krivci? Toksične materije u lepku za nameštaj, sredstva za čišćenje, osveživači prostorija. A najpodmuklija opasnost vreba iz prašine. Tu se, naime, zavuku grinje koje uzrokuju više od polovine kućnih alergija. Evo naših saveta.

1 "Ne" za suv vazduh
Na optuženičkoj klupi našla su se i grejna tela zbog kojih udišemo suv vazduh: stručnjaci tvrde da vlažnost ispod 40 procenata slabi imunitet. U spavaćoj sobi i prostorijama u kojima se najviše boravi treba postaviti jednu ili više posuda sa vodom. Moraju biti besprekorno čiste da ne bi postale rasadnik klica i plesni. I kad je hladno, prozore treba otvarati 4-5 puta dnevno, makar po nekoliko minuta.

2 Boje i tapeti pod kontrolom
Starenje slika dovodi do oslobađanja toksičnih materija (smola i rastvarači). A lepak koji koristimo za postavljanje tapeta - štetan je. Rešenje? Zidove treba redovno brisati, a kad rešite da ih osvežite, učinite to netoksičnim eko bojama. Važna je i obrada tapeta: glatka površina je zahvalnija od "pomorandžine kore" koja skuplja bakterije i prašinu.

3 Higijenski otrovi
Treba li reći da sredstva za održavanje kućne higijene spadaju među najveće zagađivače i da oslobađaju 40 procenata svih otrovnih sastojaka u vazduhu? Deterdženti sa jakim formulama, vim, sapuni, hemijski osveživači vazduha, proizvodi za pranje sanitarija sa hlorom, osveživači WC šolja, tečnosti za poliranje nameštaja, sprejovi protiv insekata: stručnjaci kažu da u telu "zdravog" Evropljanina može da se nađe oko 300 štetnih hemikalija! Kad ih udahnemo, nadražuju grlo, truju pluća i uzrokuju dermatitis. Zato izaberite zelenu alternativu: ekološka sredstva na bazi sapuna i eteričnih ulja i - zašto da ne? - mehaničko čišćenje sa manje hemije.

4 Oči u oči sa grinjama
Prašinske grinje, slične pauku i nevidljive golim okom, jedan su od glavnih uzroka alergijskih reakcija, posebno kod dece. Ne vide se, ne ujedaju, ne bodu, ali uvek su sa nama. U jednom gramu prašine živi od 10 do 1.000 grinja, hrane se mrtvim ćelijama naše kože, a žive u krevetnini, tepisima, zavesama i odeći. Nazeb, kašalj, ekcem, konjunktivitis, otežano disanje i, u najgorem slučaju, astma najčešće su tegobe ljudi koji pate od alergije. Odbrana? Prašinu brisati vlažnom krpom, a stan redovno provetravati. Sve predmete koji skupljaju prašinu (knjige, igračke, odeću...) skloniti u ormare i fioke. Mesta do kojih usisivač teško stiže prskati sprejom protiv grinja. Posteljinu prati u mašini na 60 stepeni: niže temperature im ne mogu ništa.

5 Osveživači: prirodni su bolji
Sadrže toksične materije i rastvore: dobar razlog da odustanete od hemijskih miomirisa u kući. Savet? Kupujte stoprocentno prirodne proizvode, na primer sveće od voska bez hemijskih boja.

6 Skriveni kuhinjski neprijatelji
Kuhinjske peći i šporeti koji ponekad oslobađaju izuzetno štetne materije kao što su ugljen monoksid, azot dioksid i čađ. Pozovite jednom godišnje tehničara za održavanje grejnih tela i sprečite otrovne gasove da dostignu opasnu crtu.

7 Nezgodni polen
Od 80 vrsta prisutnih u atmosferi, samo su neke potencijalni alergeni. Ipak, cvetni prah mnogima i te kako može da zagorča život: od svih alergija disajnih puteva, 50 procenata su alergije na polen. I zato: veš sušite u stanu, a ne napolju - polen se lako lepi za tkanine. Ne držite u kući rezano cveće u rizičnim periodima kao što je proleće, a na prozore stavite guste mreže protiv insekata. Ako ste dan proveli napolju, uveče se istuširajte i operite kosu da skinete polenov prah koji će u protivnom završiti na jastuku i "čekati" da ga udahnete. Oprezno i za trpezom: sastojci nekih polena liče na sastojke namirnica i uzrokuju svrab i otok usana ili grla. Evo i primera. Polen žitarica u 50 odsto slučajeva izaziva alergiju na paradajz, kivi, agrume, badem, breskve, lubenicu, dinje i cerealije, dok su ljudi alergični na polen breze u 70 odsto slučajeva alergični i na krompir, šargarepu, maline, jabuke, kruške, breskve, šljive i koštunjavo voće.

8 Ni lateks nije "naivan"
Alergija na lateks je sve češća u dodiru sa materijalom od kojeg se prave zaštitne rukavice, ali i kape za plivanje, baloni, cucle, slamčice. Reč je o beličastoj tečnosti iz stabljike tropske biljke koju je u industriju uveo Čarls "Goodyear", koji je 1890. proizveo i prvi par hirurških rukavica od lateksa. Ako otkrijete da ste alergični na tu supstancu, zameniti je rukavicama od sintetičkih materijala (vinila, polietilena, nitrila).

9 Ne sušite veš na radijatoru
Zimi je baš zgodno sušiti rublje na radijatorima, ali to može da izazove astmu i alergije. Razlog? Toplota pojačava dejstvo mikroorganizama prisutnih u vlaknima tkanina i pomaže im da se šire. Zato veš treba poređati na rešetku za sušenje i često provetravati prostoriju.

10 Rastvarači za mrlje: samo kad mora
Najčešći sastojci ovih preparata, trihloretilen (trielin) i aceton, štetni su kako za udisanje tako i za dodir. Prvom se pripisuje toksično, narkotično, čak i kancerogeno dejstvo, pa zahteva upotrebu rukavica. Aceton uspavljuje i izaziva glavobolju. Budite, dakle, štedljivi kad koristite ove preparate i obavezno otvorite prozor. Odeću sa koje ste skidali mrlje ostavite nekoliko sati da se "izluftira".

11 Lov na "buđave" fleke
U česte faktore rizika spada i plesan koja je uvek tamo gde su kutije sa hranom, tapeti, tuševi, para. I - eto vama posla! Ako su fleke osvanule na zidu, proverite kako su nastale i uklonite pre nego što postanu izvor alergije. Para od kuvanja kondenzuje se na zidovima i postaje idealan teren za buđ. Frižider treba prati krpom za jednokratnu upotrebu i mešavinom mlake vode, bikarbone i sirćeta. A hranu kojoj je prošao rok - baciti.

12 Opasne mačje dlake
Čovek, naime, nije alergičan na dlaku, kao što se misli, već na pojedine proteine iz mačje pljuvačke koji ostaju na krznu kad se životinja "umiva". Alergeni dlaka, koje se lepe na tepihe, nameštaj, odeću, vrlo su otporni. To je razlog što se alergija javlja i bez direktnog dodira sa krznom životinje. Tegobe mogu potrajati mesecima pošto mačku udaljimo iz kuće. Šta činiti? Kao prvo, otići alergologu koji u težim slučajevima prepisuje terapiju na bazi antihistaminika ili specifičnu vakcinu. Važna je i lična higijena. Brižljivo perite glavne "rezervoare" (tepisi, sofe, fotelje...) i mesta gde životinja najviše boravi. Ne dozvolite joj da zalazi u spavaću sobu. I - koristite usisivače i klima-uređaje opremljene moćnim filterima.

Izvor: Viva