Muzičar iz Holandije Tjerk Rider (Tjerk Ridder) upustio se u neobičnu avanturu. Stopirajući sa prikolicom iz rodnog Utrehta krenuo je ka evropskim prestonicama kulture za 2010 - Esenu, Pečuju i Istanbulu.



Ideja mu je da pokaže kako smo potrebni jedni drugima i kako samo uz tuđu pomoć možemo da idemo dalje.

Sa gitarom, drugarom Piterom Bijlom (Peter Bijl), psom i prikolicom, Tjerk je 3. januara iz Holandije stigao do Esena i Pečuja.
Nakon male pauze, 10. juna je krenuo u letnju turu - iz Pečuja se, preko Hrvatske, Srbije i Bugarske, uputio ka Istanbulu.

U Beogradu je boravio 16. i 17. juna, gde smo ga posetili na privremenoj adresi - parkingu ispred hotela „Continental“.

„Ideja ovog projekta je da obiđem evropske kulturne prestonice za 2010, pošto i moj rodni grad ima sličnu ambiciju - Utreht je kandidat za 2018, kao i Beograd, koji se takođe kandidovao za 2020. Ovo putovanje je inetersantno jer je reč o spajanju, konekciji sa drugim zemljama i drugim kulturama, ali i povezivanje sa samim ljudima.

Za svaku novu vožnju potrebna mi je nečija pomoć jer putujem sa prikolicom, ali bez kola i tako stopiram duž puta sa natpisom ’auto kuka’, uz molbu vozačima da mene, moju prikolicu i mog psa prevezu korak dalje“.



Sa svojim saputnicima Tjerk razgovara o njihovim željama i snovima.

„Tokom vožnje pričamo o stvarima koje su im važne u životu. Pitam ih, ’Ako za deset godina bacite pogled na ovaj period, šta bi bio korak koji bi vam zaista pomogao da napravite korak dalje, da se razvijete. Šta je vaš san, šta vam je važno?’
Moj put ide korak po korak, kao i ostvarenje vaših snova, koje ide postepeno. Ponekad padnete, ali morate da ustanete i krenete dalje.
Tokom vožnje mi pričamo o snovima i pravimo planove u fazama. Onda ih zapišemo, stavimo u konzervu koju ja ’zapečatim’ sa datumom trajanja za prvi ili krajnji korak i to poklonim svakom vozaču.

Te priče su vrlo dragocene i služe mi kao inspiracija za pisanje pesama i pozorišnog komada koji planiram da postavim kad se vratim kući.“ (Radnu verziju komada Tjerk i Peter su već prezentovali na Svetskoj izložbi u Šangaju)

Holanđanin kaže da ga na putu najčešće prate melanholične melodije, koje je osetio i u Srbiji. „Ali u Srbiji osećam i pozitivan, ritmičan tempo, pun sreće, nade i mogućnosti. Ovde sam naišao na dosta topline, gostoprimstva i dobronamernosti i to je predivno i zaista inspirativno“.

Na ovom putu on otkriva ne samo nepoznate predele, već i samog sebe. „Ja jesam avanturista ali u meni ima i dosta straha. Na svakoj sledećoj stanici pitam se, ’Šta li će me ovde dočekati’, ali tokom puta ja učim kako da se nosim sa strahom i sa nepoznatim.
Trudim se da ne guram to nepozanto od sebe već da ga otvoreno dočekam i da budem hrabar.

Na dosadašnjem putovanjuu sam naučio da hrabro koračam kroz život, otvoren da se povežem sa drugim ljudima i stvarima koje nosim u sebi.

Na taj način i ja se lično razvijam i iskušavam nove stvari, nove kulture, nove jezike, nove ukuse, nove načine filozofije i drugačije poglede na svet, tako da je to sjajna stvar i najveći dar koji mi je ova vožnja donela“.

Dodatne informacije o projektu Tjerka Ridera možete pronaći na Twitter-u, YouTube-u i Facebook-u.



Izvor: B92

ovaj je lud...ae oke sve to sto je posao na put i ta cuda ali da podje sa prikolicom, bez kola?!
treba bas da ima srece sa ljudima inace ne stize daleko

Pa nije to bas toliko tesko kao sto mozda zvuci. Slicna stvar kao i kod stopiranja, nekad cekas duze, nekada krace, ali uglavnom ti uvek neko stane. Plus je njemu lakse jer ima prikolicu kada pocne kisa, padne mrak i slicno..

Каква фаца  

свака му част за идеју

ali sigurno ce nekad da mu se desi da ceka mnogo dugo...pa smorice se jadan...