POSLEDNJA LINIJA ODBRANE: Borba protiv izgradnje imigrantskog naselja
Napad imigranata na mađarsku policiju uz punu logističku podršku „srpskih“ vlasti [1], izjave Aleksandra Vučića u vezi sa ovim (“ako bude potrebno i od Evropske unije štitićemo evropske vrednosti“) [2] i nastup visokog komesara UN za izbeglice („potrebno je da u Srbiji brzo ustanovimo kapacitete za sistematski prijem (izbeglica) i verovatno za program relokacije“) [3], jesu događaji koji više ne ostavljaju nikakvu sumnju šta je plan za Srbiju.
Svako onaj ko je mislio da su izjave o naseljavanju 400 hiljada imigranata ili raspoređivanju istih po Srbiji čist politički egzibicionizam ili provokacija sada može da se (možda, po ko zna koji put) uveri u sopstvenu naivnost (ili glupost).
Dakle, plan je jasan i vrlo jednostavan. U Srbiji će se skupljati imigranti. Da ne bude zabune, sada govorimo o stotinama hiljada, a možda i milionima. EU će finansirati izgradnju migrantskih naselja. Opet, da ne bude zabune, nisu to nikakvi „azilantski centri“, to će, efektivno, biti nesrpska naselja u gradovima u Srbiji. Iz tih naselja, EU će probrati ono što joj treba. Obrazovaniji i bogatiji svet i proste radne snage koliko im treba. Ostalo, mahom socijalni talog, ostaće Srbima. U stotinama hiljada sa tendencijom da preraste u milione!
Izgradnju naselja će, u početku, finansirati EU. To će biti na obostranu korist EU i vladajuće klase Srbije. EU to manje košta nego da takva naselja pravi po Nemačkoj i Švedskoj, na primer, a vladajuća klasa Srbije će imati još jednu priliku za „ugrađivanje“. Vremenom, finansiranje će se smanjiti. Cena srpske imovine u neposrednoj blizini izbegličkih naselja će padati što znači da se naselja mogu jeftino proširivati. Bogate muslimanske zemlje neće ostaviti muslimane na Balkanu bez dovoljnih sredstava za život i sve moguće potrebe, uključujući i verske, naravno. Ono što su Karađorđe i Miloš i hiljade Srba, krvlju uklonili iz Srbije, sada će početi da niče kao pečurke.
Na ovaj način, Zapad će imati dvostruku korist. Prvo, od Srbije će biti napravljena jedna vrsta ljudskog skladišta, odakle će se uzimati ono što treba, a sve ono što ne treba moći će da ostane u Srbiji i, eventualno, reprodukcijom, stvori ono što treba. Drugo, na taj način trajno se rešava „srpsko pitanje“ na Balkanu, praktično, nestankom Srba kao naroda, na duži rok, koji uopšte ne mora biti tako dug kako se to nekima danas čini, jer u odnosu na srpsku populaciju, broj onih koji mogu doći u Srbiju sa Bliskog Istoka i severne Afrike, praktično je neograničen. Dok god Srbi postoje kao narod, makar i pod okupacijom, oni ostaju uvek potencijalni saveznik Rusije u sukobu Rusije i Zapada. Drugim rečima, Zapad će moći da kaže da je konačno i potpuno osvojio Balkan, samo onda kada Srbi, više, kao narod, tj. politički subjekt, ne budu postojali.
Pored koristi za Zapad, korist će imati i srpska vladajuća klasa. Bar korist za života onih koji sada odlučuju o sudbini Srbije, a njih, svakako, duže od toga i ne interesuje. Pored „ugrađivanja“ u „projekte“ koji će biti finansirani, prvo iz EU, a potom iz muslimanskih zemalja, može se računati na stabilnu i dugoročnu podršku Brisela i Vašingtona što omogućava ostanak na vlasti i dalje „ugrađivanje“ u mnoge druge „projekte“, što i jeste smisao bitisanja na vlasti u Srbiji. Masovna imigracija, njih, uglavnom, neće pogađati, jer imigranti će biti „uvaljeni“ srpskoj sirotinji i „elitna“ naselja će ostaće zaštićena.
Može li se sprečiti ovakav scenario?
Prvo, treba da bude jasno da nikakvi moralni i racionalni argumenti ne mogu odvratiti vlast od sprovođenja ovakve politike. Psihologija kriminalca je drugačija od psihologije „normalnih“ ljudi. Da nije tako, problem kriminala bi rešavali psiholozi i sveštenici i ne bi bilo potrebe za policijom, sudovima i zatvorima. Sem toga, poslednja Vučićeva izjava, da će štititi evropske vrednosti od EU, govori u prilog sumnjama, doduše, za sada, laičkim, da se radi o osobi koja ima neki mentalni problem. Prosto i laički rečeno, Srbijom vlada organizovani kriminal na čijem čelu se nalazi ludak. Sumnjam da je sa takvom organizacijom moguće postići bilo kakav normalan dijalog.
Međutim, ono što bi moglo da se desi jeste da stvari počnu da izmiču kontroli i da vlast, koja sada izgleda tako monolitno, počne da se urušava. Poslednji događaji na mađarskoj granici jasno pokazuju o kakvim se ljudima radi. Ako su oni sada u stanju da nasrću na policiju zemlje u koju pokušavaju ilegalno da uđu, da ruše i pale, možemo samo zamisliti šta će biti za godinu ili dve kada legalno regulišu svoj status. Međutim, na ovo ne treba mnogo računati, jer čak i ako dođe do urušavanja postojeće vlasti i sporadičnih nemira, to samo po sebi neće biti dovoljno jer će Zapad uvek imati dovoljno novca i drugih sredstava da nametne drugu vlast po sopstvenoj meri.
Što se tzv. rodoljubive opozicije tiče, za sada nema nikakve naznake da bi ona bilo šta mogla da uradi po ovom pitanju. U stvari, ona ništa i ne radi osim što piše saopštenja ili stranke, pojedinačno, pokušavaju da organizuju neke skupove kojima prisustvuje smešno mali broj ljudi. Sem toga, najveće opozicione stranke, one o kojima se govori da su na ivici cenzusa, u svojim saopštenjima se više bave traženjem krivca za rat u Siriji nego odbranom Srbije. Jedini način da takva opozicija nešto uradi, bio bi da skupi nekoliko stotina hiljada ljudi u Beogradu i time ozbiljno ugrozi vlast, ali u ovom trenutku tako šta je nemoguće jer Srbi, očigledno, više nemaju nameru da gube svoje vreme slušajući tirade o „zlom“ Zapadu i „majci“ Rusiji i prisustvuju manifestacijama čiji je jedini smisao postojanja hranjenje sujete malih partijskih diktatora.
Dakle, može li se išta uraditi?
Da bi se odgovorilo na to pitanje treba samo videti kako će se projekat realizovati. Da bi projekat uspeo moraju se napraviti imigrantska naselja. Bez toga, projekat ne može da uspe, jer stotine hiljada ljudi, ne mogu, na duži rok, spavati u parkovima i pod šatorima. Gde će biti pravljena naselja? Pa videli smo i do sada. Ne na Dedinju, sigurno, nego u Bogovađi, Banji Koviljači, Mladenovcu, Kanjiži… Prema tome, jedini način, jedini realan način da se plan osujeti, uzimajući u obzir potpunu nesposobnost i nespremnost vrhova stranaka tzv. rodoljubive opozicije da bilo šta urade, jeste da Srbi, u mestima gde se planira naseljavanje imigranata, pruže otpor. Videli smo da to nije nemoguće u slučaju onoga što se desilo u Obrenovcu 2013. [4] Međutim, ta mala lokalna pobuna sada neće biti dovoljna. Potrebno je mnogo bolje i šire organizovanje.
Dakle, potrebno je registrovati udruženje čiji će primarni cilj biti borba protiv izgradnje imigrantskog naselja. Zatim to udruženje treba da radi sve ono što se može raditi. Prvo i što pre, naročito u mestima koja se pominju kao potencijalne mete, ali i u drugim mestima širom Srbije, organizovati jasnu antiimigrantsku propagandu. S obzirom na opštu medijsku cenzuru, ostaju plakatiranje i skupovi kao najefikasniji način. Dobro urađene plakte (a Srbima, hvala Bogu, ideja ne nedostaje za takav posao) mogu imati velikog uticaja na javnost, naročito u manjim srdinama, a tamo se baš i planira naseljavanje imigranata. Ljudima se mora objasniti da je đavo odneo šalu, da nije više poenta u Vučiću i politici, da je sada pitanje elementarne bezbednosti i opstanka. Jasno im se mora ukazati o kakvim potencijalnim nasilnicima se radi.
Videli smo na mađarskoj granici i imamo bezbrojne primere iz Evrope. Provalne i nasilne krađe će se povećati. Ne za nekoliko procenata nego nekoliko puta. Silovanja će biti, maltene, normalna pojava, a sve to će vlast i mediji zataškavati. [5]. O poslu da ne govorimo. Socijalni talog koji će nam EU ostaviti radiće za bilo šta pa će, ionako sramna cena rada, još više biti oborena. A tek o islamizaciji ne treba trošiti reči. Džamije će nicati kao pečurke. Sveukupna netrpeljivost uljeza prema domorodačkom stanovništvu će se povećavati, kako njihov broj bude rastao i kako više budu „puštali korene“ i na kraju ćemo imati isti scenario kao na Kosovu i Metohiji, samo sada širom Srbije. Postoji način i postoji metod da se ova poruka prenese javnosti dok još nije kasno. Kada ih nasele biće kasno.
Naravno, medijski odgovor vlasti biće žestok. Svi koji se pobune protiv masovne imigracije biće proglašeni „nacistima“i „fašistima“, ali onaj koji istraje u svojoj sredini, ko bude uporan i hrabar, uspeće da mobiliše javnost i tada će se vlast naći u mnogo težem položaju. Naročito je bitno da se izvrši pritisak na lokalnu vlast. Naravno, to su iste lopine kao i oni na vrhu, ali na lokalu je drugačije, ljudi se znaju, zajedno žive i ozbiljan pritisak javnosti na lokalne političare može biti od velike koristi, jer izgradnja takvih naselja direktno zavisi od podrške lokalne vlasti. Konačno, ukoliko vlast svim silama bude insistirala na realizaciji svojih zamisli, uvek ostaje opcija da se blokiraju putevi ili ubacuju svinjske glave tamo gde naselja treba da se grade, ali jednu stvar treba razumeti. Ako se ne mobiliše javnost, ako srpski rodoljubi na lokalu budu podeljeni, kao što su na nivou cele Srbije, vlast će, bez problema, uspeti u svom naumu i tada Srbi, kao narod, više neće postojati.
Ako Srbi nisu u stanju ovoliko da urade, ako nisu u stanju da stanu u odbranu sopstvenog grada, gde su rođeni i odrasli, gde su im očevi i dedovi rođeni, gde su se ženili i udavali i decu rađali, onda, uistinu, nema nikakvog razloga da ti gradovi više budu srpski i onda će to, biti Božija pravda da se ti gradovi predaju Arapima i drugim uljezima. Uostalom, zašto bi Srbi očekivali da ih od toga brane Šešelj, Sanda Rašković ili Boško Obradović, na primer? Kakvi god da su vrhovi stranaka i koliko god možemo loše pisati o njima, trebaju li oni da štite nekoga u Bogovađi ili Banji Koviljači, ako Srbi, koji su, direktno, tamo ugroženi, nisu spremni da se brane?
Tema: 
