Droga i alkohol česti su uzroci smrti poznatih, koji uglavnom ne dočekaju 50. rođendan. Na te poroke nisu imuni ni srpski rokeri i folkeri

„Živi brzo - umri mlad", geslo je po kome su živele mnoge poznate ličnosti. Bilans ovog životnog mota je tragičan - u proseku muzičke zvezde žive triput kraće od njihove publike. Poražavajuće je da je čak trećina ranih smrtnih slučajeva među njima izazvana uzimanjem droge. Na nju nisu imune ni ličnosti srpskog džet-seta, a nekolicinu njih je upravo odvela u smrt.

Jedna od naših najboljih rok grupa „Ekatarina velika" desetkovana je zavisnošću od heroina. Prvi je ovaj svet napustio bubnjar Ivica Vidović 1992. godine, dve godine kasnije - frontmen Milan Mladenović, pa basista Bojan Pečar - 1998. Četiri godine kasnije, pridružila im se i Margita Stefanović. Rok heroina, svestrana muzičarka, svojevremeno članica Beogradske filharmonije, talentovana arhitektkinja i ćerka poznatog reditelja Slavoljuba Stefanovića Ravasija, umrla je u 43. godini. Po kazivanju poznanika i prijatelja klavijaturistkinje, odala se ovom poroku u želji da „nadogradi sebe, ali i da bi dala lični pečat svojoj muzici". Iako je bila jedna od najpopularnijih rok muzičarki, umrla je u najgoroj bedi, kao stanar Doma za nezbrinuta lica na Voždovcu, na infektivnom odeljenju, gde su joj posete bile zabranjene.
U intervjuu posle Milanove smrti, priznala je: „Ne bih želela da pričam bajke, a nisam sigurna da bi ljudi prihvatili priču o stvarnosti..."

U vreme kada je „Bijelo dugme" haralo Jugoslavijom, uveliko se pričalo da su zbog droge pod stalnom prismotrom policije. Navodno, Brega i kolege iz benda, znajući da su pod lupom, drogu su skrivali u bubnjevima, što je otkriveno na jednoj turneji pa su svi pohapšeni, ali ubrzo i pušteni, pošto su tvrdili da im je droga podmetnuta. Te sreće nije bio bubnjar Ipe Ivandić i zbog droge je „pao" dva puta - 1978. je zbog posedovanja hašiša uhapšen i osuđen na četiri godine zatvora, a potom i zauvek - s krova hotela „Metropol", odakle se ubio skočivši na pločnik. Njegovi prijatelji i danas tvrde da on nije digao ruku na sebe.

I narodnjaci se „overavaju"

Iako se droga vezuje za rokenrol, folkeri su odavno razbili tu predrasudu. Prvi srpski folker koji se predozirao, i to kokainom, jeste Rodoljub - Rođa Raičević, pevač i kompozitor. Umro je 7. oktobra 2001, u 44. godini, a pronađen je mrtav u jednom stanu u Ulici 27. marta. Pominjalo se i da je bio HIV pozitivan. Starija garda folkera radije se odavala alkoholu. Legenda narodne muzike Toma Zdravković i tvorac kafanskih himni umro je sa samo 51 godinom, a priča se da je sve što je zaradio ostavio u kafani. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio s rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara.

Kako je narodna muzika dobijala moderne obrise, tako su i poroci postajali moderniji. Korišćenje kokaina na srpskoj sceni svodilo se samo na kuloarske priče i međusobne optužbe među kolegama, a tek nekolicina je priznala da je probala „belo". Jedan od njih je kralj splavova i rodonačelnik urbanog folka - Aca Lukas, koga posebnim čini i to što je među kolegama jedini otvoreno priznao da se drogirao. Kada je video da mu ne polazi za rukom da zataška tračeve, krajem devedesetih je otvorio dušu jednom domaćem tabloidu i rekao:

- Ne bodem se u venu i dupe, sve ostalo je dozvoljeno!
Iste priče pratile su Amira Rešića Nina, koji je umro prošle godine, govori se, zbog alkohola, ali on nikada nije priznao da je uzimao kokain:

- Iako se priča da sam na „belom", trava je jedina droga koju sam probao - rekao je Nino u jednom intervjuu.

Pejaković na heroinu

Glumac Igor Pervić je među prvima javno progovorio o svojim problemima s heroinom i odvikavanjem:

- Otišao sam u London na ditoks. Za 24 sata, pod anestezijom, promenili su mi krv, izvukli su sve otrove, blokirali centre u mozgu, posle čega ne bih mogao da osetim ništa kada bih ponovo uzeo drogu - izjavio je Pervić. A onda se sa svojom devojkom Jovanom Petrović preselio iz Beograda u Baćevac i potpuno okrenuo leđa prošlom životu.
Nebojša Bakočević nije imao snage za tako nešto, te su ga mediji svrstali u „težu kategoriju". Njegovo ime najčešće se moglo pročitati u kontekstu afere u koju je upleten i heroin. Nikola Pejaković, glumac, scenarista, dramaturg, muzičar bez dlake na jeziku, izjavio je:

- Pisao sam scenario za film „Ledina" sedam dana koristeći opojnu drogu, u narodu poznatu kao heroin. Od novca dobijenog za scenario takođe sam kupio gorepomenuti artikal - rekao je Pejaković u jednom intervjuu.

Sve ostalo se svodilo na kuloarske priče, pa čak i kada je alkohol u pitanju. Malo ko je priznao da zavisi od nekog poroka. A onda, tek-tako, u novinama osvane naslov da mu se život završio tek u četrdeset i nekoj. Baš kao i pre nekoliko dana kada je odjeknula vest da je u svom stanu u Zagrebu umro Dino Dvornik. Nažalost, on nije uspeo da se izbori s posledicama drogiranja.


Izvor: Press