Živa enciklopedija rokenrola :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Kolekcionar Stevan Pajić iz Kragujevca skupio 11.000 long plej i singl ploča

Živa enciklopedija rokenrola

Muzika je njegov hobi, posao i život istovremeno. Nema Kragujevčanina koji nije za poslednje 22 godine odslušao bar jedno od 1.200 izdanja njegove radio-emisije "Rok tašna", u kojima vrti isključivo muziku sa svojih nosača zvuka

Svaki Kragujevčanin koji želi da ima neku od pesama iz pedesetih ili šesdesetih godina prošlog veka, dobro zna kome treba da obrati. Potrebno je samo da zna nekoliko taktova ili reči davno zaboravljene melodije i otpeva ih gorostasnom dobričini Stevanu Pajiću, jednom od najvećih kolekcionara ploča iz tog doba na ovim prostorima i živoj enciklopediji rokenrola.

Steva odmah prepoznaje o kom je pevaču reč, kada je ploča snimljena i koji je album u pitanju i bez greške pronalazi u hrpi od ravno 11.000 singlica i longplejki, koliko ih ima u svom stanu i vikendici. Ploče se nalaze bukvalno na svakom koraku.

Rokenrol je njegov hobi, posao i život istovremeno. Nema Kragujevčanina koji nije za poslednje 22 godine odslušao bar jedno od 1.200 izdanja njegove radio-emisije "Rok tašna", u kojima vrti isključivo muziku sa svojih ploča.

- Prvu ploču mi je 1962. godine poklonio ujak. Bila je to singlica "Točkovi" Bilija Vona. Kasnije mi je poklonio i prvi gramofon. Pravo kolekcionarstvo počelo je u Švajcarskoj, pre tri decenije. Radio sam u fabrici tenkova i dok sam ih sklapao, razmišljao sam o pločama. Zbog toga sam se odlučio na dodatni posao i svu zaradu od tog honorarnog angažmana trošio sam na kupovinu ploča. Podignem pare, uzmem katalog u ruke i naručujem - kaže Steva, koji priznaje da je u to vreme na kupovinu ploča trošio između 300 i 700 dolara mesečno.

Nije mu žao novca, jer je zaljubljen u muziku iz mladosti. Steva je postao ozbiljan kolekcionar kada je u Švajcarskoj nabavio katalog izdavačke kuće "Bugi mjuzik". U švajcarskom gradu Tegervilu svake subote organizovane su igranke sa njegovim pločama, a pozajmljivao ih je i Radio Cirihu.


Nema zajma bez garancija

U ujakovom komšiluku u Šapcu živeo je jedan momak, kome je otac radio u Engleskoj i slao mu ploče. Bio sam klinac i on me nije puštao u kuću, nego sam muziku sa gramofona slušao ispod njegovog prozora. Kad bih mu zatražio neku ploču, on bi mi odgovorio: "Ne mogu da ti dam, jer nećeš vratiti".




- Moje ploče uglavnom su stigle direktno iz Amerike. Najdraži su mi prvih pet singlica Elvisa Prislija, originalne, izdanje "San rekordsa" iz 1955. godine. Danas ih retko ko ima. I ne krijem da mi je najdraža Elvisova pesma "Blu hotel", ali volim i još neke kao što su "Oh, Kerol", "Mustafa", "Dajana"...

Dok priča o velikoj ljubavi, koja mu je obeležila život, uz taktove rokenrola, koji dopiru sa gramofona, priča da dve godine posle izlaska prvog ce-dea nije mogao da ga uzme u ruke. Iako je okoreli protivnik nove tehnologije, ipak je počeo svoju bogatu kolekciju da prebacuje na diskove, "jer nema kud".

Na Radio Kragujevac Steva Pajić došao je sasvim slučajno. Komšija koji je čuo da se u njegovu zgradu doselio neko ko je iz Švajcarske doneo "brdo ploča" preporučio ga je muzičkim urednicima radija. Kada su ovi, te 1983. godine, čuli samo neke od ploča iz njegove kolekcije, priznali su da "nikada nisu videli tako nešto" i dali mu termin za emisiju "Rok tašna", koja i dan-danas traje.

Ploče su se, kaže, nekada ljubomorno čuvale i nosile samo na igranke. Ko je imao ploče, bio je pravi dasa. Tada se izlazilo do deset i na žurkama se nije pio alkohol, već samo sokovi.

Danas Steva najviše voli da ode u Draču, nadomak Kragujevca, u vikendicu, gde je tišina i mir. Skloni se od buke, pusti muziku i uživa u melodijama koje ga vraćaju u mladost. To su, kaže, pesme koje imaju emociju...

Izvor: Glas Javnosti \ Olivera Jeremić