Arhimandrit JUSTIN Popović
ŽITIJA SVETIH
 
 
30. NOVEMBAR
 
 
PODVIZI I STRADANjA SVETOG APOSTOLA
ANDREJA PRVOZVANOG
 
SVETI Andrej Prvozvani, apostol Hristov, sin jednog Jevrejina po imenu Jone, a brat svetog vrhovnog apostola Petra, bejase iz grada Vitsaide.[1] Preziruci tastinu ovoga sveta, i pretpostavljajuci devstvo braku, Andrej se ne hte zeniti, nego cuvsi da sveti Jovan Preteca propoveda na Jordanu pokajanje, ostavi sve, ode k njemu, i postade njegov ucenik. Zatim kada sveti Preteca, ukazujuci na Isusa Hrista, rece: "Gle, jagnje Bozije!" (Jn. 1, 36) sveti Andrej zajedno sa drugim Pretecinim ucenikom, koga smatraju za svetog evangelista Jovana, ostavi Krstitelja i sledova Hristu. On nadje brata svog Simona (Petra), i rece mu: "Mi nadjosmo Mesiju - Hrista", i dovede ga k Isusu (Jn. 1, 41-42). Posle toga kada on s Petrom lovljase ribu pokraj mora Galilejskog, i Isus ih pozva govoreci: "Hajdete za mnom, i ucinicu vas lovcima ljudi", tada Andrej na poziv Gospodnji odmah ostavi mreze i sa svojim bratom Petrom ode za Hristom (Mt. 4, 18-20). Andrej bi nazvan Prvozvani, zato sto je pre svih Apostola postao sledbenik i ucenik Isusa Hrista. A kada posle Gospodnjeg stradanja, vaskrsenja i vaznesenja sveti Andrej primi, kao i ostali Apostoli, Duha Svetoga sisavseg na njega u vidu ognjenog jezika, i kada se kockom odredjivahu zemlje, njemu padose zemlje: Vitinija[2] i Propontida[3] sa Halkidonom[4] i Vizantijom,[5] Trakija[6] i Makedonija, koje se prostiru do samog Crnog Mora i Dunava, a takodje i Tesalija,[7] Elada,[8] Ahaja,[9] Amintin,[10] Trapezunt,[11] Iraklija[12] i Amastrida.[13]
Ove pokrajine i gradove sveti Andrej proputova propovedajuci Hrista, i u svakom gradu pretrpe mnoge nevolje i stradanja; ukrepljavan svemocnom pomocu Hristovom, on s nasladom trpljase sve muke za Hrista. No narocito u gradu, zvanom Sinop[14] on dozive silne muke: tamo ga na zemlju bacahu, za ruke i noge vucijahu, motkama ga bijahu, kamenje na njega bacahu, prste i zube mu cupahu; no on, blagodacu Spasa i Ucitelja svog bi odmah isceljen od rana, i pokaza se opet citav i zdrav.
Otisavsi odatle, on prohodjase druge krajine: Neokesariju,[15] Samosat,[16] Alanu,[17] postojbinu Abaska,[18] zavicaj Ziga,[19] pokrajinu Bosforina.[20] Zatim on otputova u Trakijski grad Vizantiju,[21] gde on prvi propoveda Hrista i, naucivsi mnoge, postavi prezvitere Crkve: za episkopa Vizantije on rukopolozi Stahija, koga sveti apostol Pavle opominje u poslanici Rimljanima (Rm. 16, 9). Sam pak on, noseci u blagovescenju Hristovom apostolske podvige i stradanja, obilazase Pont,[22] Crnomorsko primorje, Skitiju[23] i Hersonite.[24] Po promislu Bozjem on dodje i do reke Dnjepra,[25] u Ruskoj zemlji,[26] i zaustavivsi se kod Kijevskih gora[27] on prenoci. A izjutra ustavsi od sna on rece svojim ucenicima: Vidite li ove gore? Verujte mi, na njima ce zasijati velika blagodat Bozija, i bice ovde veliki grad, i Gospod ce mnoge crkve podignuti tu, i svetim krstenjem prosvetiti svu zemlju Rusku".
Uzisavsi na gore, sveti apostol ih blagoslovi i pobode krst, predskazujuci da ce narod koji zivi tu primiti veru od njegovog apostolskog prestola, osnovanog u Vizantiji.[28] Prosavsi i gornje gradove ruske, gde se sada nalazi veliki Novgorod,[29] a posetivsi jos i Rim,[30] on se vrati u grcku krajinu Epir, i ponovo dodje u Trakiju, utvrdjujuci hriscane i postavljajuci im episkope i ucitelje.
Prolazeci mnoge zemlje, sveti apostol Andrej stize na Peloponez,[31] i usavsi u Ahajski grad, zvani Patre,[32] on se zaustavi kod nekog cestitog coveka, po imenu Sosija. On tesko bolesnog Sosija podize sa bolesnickog odra i ozdravi ga, i posle toga obrati ka Hristu sav taj grad Patre. U to vreme poverova u Hrista i zena carskog namesnika, antipata Egeata po imenu Maksimila, oslobodivsi se teskih okova bolesti i dobivsi brzo isceljenje. I mudri Stratoklije, brat antipatov, i mnogi drugi raznovrsni bolesnici ozdravise polaganjem ruku na njih od strane svetog apostola.
Zbog toga antipata Egeata obuze strahovit bes i on, uhvativsi svetog apostola, raspe ga na krstu, o cemu prezviteri i djakoni zemlje Ahaje napisase ovako:
"Mi, svi prezviteri i djakoni Crkava Ahaje, pisemo o stradanju svetog apostola Andreja, koje svojim ocima videsmo, svima Crkvama sto su na istoku i zapadu, na severu i jugu. Mir vama i svima koji veruju u Jedinoga Boga, u Trojici savrsenoga: istinitoga Oca nerodjenoga, istinitoga Sina rodjenoga, istinitoga Duha Svetoga koji ishodi od Oca i pociva na Sinu. Toj se veri mi naucismo od svetog Andreja, apostola Isusa Hrista, cije stradanje, koje mi licno posmatrasmo, evo i opisujemo.
"Antipat Egeat, dosavsi u grad Patre, poce primoravati verujuce u Hrista da idolima prinesu zrtve. Sveti Andrej, stupivsi pred njega, rece: Ti, sudijo ljudi, trebalo je da poznas svoga Sudiju koji je na nebu, i poznavsi Ga da My ce poklonis, i poklonivsi se istinitome Bogu, da se odvratis od laznih bogova. - Egeat mu rece: Jesi li ti taj Andrej koji rusi hramove bogova i privoleva ljude na tu madjionicarsku veru koja se nedavno pojavila, a koju rimski carevi naredise da se istrebi? - Sveti apostol odgovori: Rimski carevi jos nisu poznali to, da je Sin Bozji, dosavsi radi spasenja roda ljudskog, jasno pokazao da ti idoli ne samo nisu bogovi nego su necisti besovi, i neprijatelji rodu ljudskom, koji uce ljude da razgnevljuju Boga i da Ga odvracaju od sebe, da ih On ne bi slusao. A kad se razgnevljeni Bog odvrati od ljudi, onda ih besi porobljuju sebi, i obmanjuju ih dotle dok duse njihove ne izadju iz tela obnazene,[33] ne noseci sa sobom nista drugo osim grehova svojih. - Egeat rece: Kada te babske i sture reci vas Isus propovedase, Jevreji Ga na krst raspese. - Sveti Andrej odgovori: O, kada bi ti pozeleo da poznas silu krsta! kako Sazdatelj roda ljudskog, iz ljubavi Svoje prema nama dobrovoljno pretrpe krst, jer On i vreme stradanja Svog znadjase, i tridnevno vaskrsenje Svoje prorece, i na poslednjoj veceri sedeci s nama obavesti nas o Svome izdajniku, kazujuci buducnost kao proslost, i dobrovoljno otide na ono mesto, na kome imadjase biti predan u ruke Jevrejima.
"Cudim se tebi, coveku mudrom, rece Egeat, da ti posledujes Onome, za koga priznajes da je bio raspet na krstu, svejedno na koji nacin, dobrovoljno ili nevoljno. - Sveti apostol odgovori: Velika je tajna svetoga krsta; i ako hoces da je cujes, ja cu ti je kazati. - Egeat uzvrati: To nije tajna nego kazna za zlocince. - Sveti Andrej odgovori: Ta kazna je tajna ljudskog obnovljenja, samo izvoli da me strpljivo saslusas. - Saslusacu te strpljivo, rece carski namesnik; ali ako ne uradis ono sto ti naredjujem, ti ces tu istu tajnu krsta iskusiti na sebi. - Apostol na to odgovori: Kada bih se bojao krsne smrti, onda ja nikada ne bih slavio krst. - Namesnik uzvrati: Kao sto po bezumlju svom hvalis krst, tako se po drskosti svojoj ne bojis smrti. - Sveti apostol odgovori: He bojim se smrti ne no drskosti nego po veri, jer smrt prepodobnih[34] je dragocena, a smrt gresnika je ljuta. Stoga hocu da saslusas sto ti budem rekao o tajni krsta; i da poznavsi istinu poverujes; i da poverovavsi nadjes dusu svoju. - Egeat na to rece: Nalazi se ono sto je izgubljeno, sto je propalo. Zar je dusa moja propala, te ti nalazes da je pronadjem verom, ne znam kakvom? - Sveti Andrej odgovori: To je ono cemu se ti imas nauciti od mene; ja cu ti pokazati u cemu je pogibao dusa ljudskih, .da bi ti mogao poznati spasenje njihovo, izvrseno krstom. Prvi covek je uveo smrt drvetom prestupa, i trebalo je rodu ljudskom da drvetom stradanja smrt bude unistena. I kao sto prvi covek, koji drvetom prestupa uvede smrt, bese sazdan od ciste zemlje, tako je bilo potrebno da se od ciste Djeve rodi Hristos, savrseni covek, ujedno i Sin Bozji, koji je sazdao prvoga coveka, da bi On obnovio vecni zivot, izgubljen od svih ljudi; i kao sto prvi covek sagresi rasirivsi ka drvetu poznanja dobra i zla ruke, tako je bilo potrebno za spasenje ljudi da Sin Bozji rasiri na krstu ruke Svoje zbog neuzdrzivosti ruku ljudskih, i zbog slatke hrane od zabranjenog drveta okusi gorku zuc; i da On, uzevsi na Sebe smrt nasu, podari nam Svoju besmrtnost.
"Egeat rece na to: Te reci ti pricaj onima koji ce te poslusati. No ako ti ne poslusas moje naredjenje, i ako ne htednes prineti zrtvu bogovima, ja cu te prvo motkama tuci, pa cu te onda raspeti na krst koji ti hvalis. - Sveti apostol odgovori: Ja svaki dan prinosim Jedinome, Istinitome i Svemogucnome Bogu ne dim vasih kadjenja, ne meso volovsko, ne krv jarciju, nego precisto Jagnje koje je prinelo Sebe na zrtvu na oltaru krsnom. Svi verujuci ljudi pricescuju se Precistim Telom Njegovim i piju Krv Njegovu; ipak ovo Jagnje prebiva citavo i zivo, iako se istinski kolje; i svi istinski jedu Telo Njegovo i piju Krv Njegovu, pa ipak, kao sto kazem, Ono svagda prebiva citavo i precisto i zivo.
"Egeat upita: Kako to moze biti? - Sveti Andrej odgovori: Ako hoces da doznas, ti postani ucenik, da bi naucio ono o cemu pitas. - Egeat na to rece: Ja cu to ucenje iznuditi od tebe mukama. - Sveti apostol odgovori: Cudim se da ti, mudar, govoris besmislice, jer da li mozes, podvrgavajuci me mukama, saznati od mene tajne Bozije? Ti si cuo o tajni krsta, cuo si i o tajni zrtve. Ako poverujes da Hristos Sin Bozji, raspet od Jevreja, jeste istiniti Bog, onda cu ti ja objasniti kako On, ma da ubijen, zivi, i kako On, iako prinesen na zrtvu i jeden, prebiva citav u Carstvu Svome. - Egeat na to primeti: Ako je On ubijen, i od ljudi jeden, onda kako On moze biti ziv i citav. - Sveti Andrej odgovori: Ako budes verovao svim srcem svojim, onda ces moci saznati tajnu ovu; a ako ne poverujes, onda nikad neces poznati tajnu ovu.
"Tada carski namesnik Egeat, razgnevivsi se, naredi da apostola vrgnu u tamnicu. Kada svetitelj bi vrgnut u tamnicu, k njemu se iz cele te zemlje sleze mnogi narod, sa namerom da ubiju Egeata a svetog apostola oslobode iz tamnice. No sveti apostol ih zadrza, savetujuci im i govoreci im: He pretvarajte mir Gospoda naseg Isusa Hrista u djavolski metez: jer Gospod nas, predat na smrt, pokaza svako trpljenje, ne protivrecase, ne vapijase, niti se cu glas Njegov na ulicama. Stoga cutite i vi, i budite mirni. He samo ne stvarajte prepreke mome mucenistvu, nego se i sami, kao dobri podviznici i vojnici Hristovi, spremajte da trpeljivo podnesete na telu svom svemoguca mucenja i rane. Jer ako se treba bojati muka, onda se treba bojati onih koji nemaju kraja,[35] a zastrasivanja ljudska i pretnje slicni su dimu, iznenada se pojavljuju i iscezavaju. I ako se imamo bojati stradanja, onda se treba bojati onih koja pocinju tako da nikada im ne bude kraja. Jer vremenska stradanja, ako su mala, lako se podnose; ako su pak velika, onda, izgnavsi brzo dusu iz tela, sama se zavrsavaju. No ljuta su ona stradanja koja su vecna, tamo gde je plac neprestani, i jauk, i ridanje, i beskonacne muke. Zato budite gotovi na to, da vremenskim mukama predjete k vecnoj radosti, gde cete se veseliti, svagda cvetati i svagda carstvovati sa Hristom.
"Tako poucavajuci ljude, sveti Andrej provede svu noc. Izjutra pak carski namesnik Egeat sede na sudistu; i poslavsi po svetog Andreja izvede ga preda se, i upita: Jesi li resio da ostavis bezumlje i da ne propovedas Hrista, da bi se mogao veseliti s nama u ovom zivotu? Jer veliko je to bezumlje ici dobrovoljno na muke i oganj. - Sveti Andrej odgovori: Ja cu se moci veseliti s tobom, kada ti poverujes u Hrista i odbacis idole; jer Hristos me posla u ovu zemlju, u kojoj My stekoh ne malo ljudi. - Egeat rece: Ja te primoravam da prineses zrtve zato, da bi obmanuti tobom napustili tvoje besmisleno ucenje i prineli bogovima ugodne zrtve, jer nema u Ahaji grada u kome nisu opusteli hramovi bogova. Stoga sada treba da se postovanje bogova obnovi preko tebe, da bi one koje si ti razgnjevio, ti i umolio, te da bi i ti prebivao u prijateljskoj ljubavi s nama. Ako ne, onda ces za sramocenje bogova primiti razne muke i bices raspet na krstu koji ti velicas.
"Na to odgovori sveti Andrej: Cuj, sine smrti, i slamo pripremljena za oganj vecni! poslusaj mene, slugu Gospodnjeg n apostola Isus Hristovog! do ovog trenutka ja razgovarah s tobom krotko, zeleci da te naucim svetoj veri, da bi ti, kao razuman covek, poznao istinu i, odbacivsi idole, poklonio se zivecem na nebesima Bogu. Ali posto ti ostajes u svome sramu i smatras da se ja bojim tvojih mucenja, onda izmisli najstrasnija mucenja za mene, jer cu ja utoliko miliji biti Caru mome ukoliko teze muke pretrpim za Njega.
"Tada carski namesnik Egeat naredi da svetog Andreja povale i biju. I kada se sedam puta izmenise po trojica onih koji ga bijahu, sveti apostol bi podignut i priveden k sudiji Egeatu. Sudija mu rece: Poslusaj me, Andreje, i ne prolivaj uzaludno krv svoju; jer ako me ne poslusas, raspecu te na krst. - Sveti Andrej odgovori: Ja sam sluga krsta Hristova, i zelim krsnu smrt. Ti pak mozes izbeci vecne muke, ako, ispitavsi moje trpljenje, poverujes u Hrista; jer mene vise boli tvoja vecna pogibao nego moja stradanja: moja stradanja okoncace se za jedan ili, najvise, dva dana, a tvoje muke i posle hiljadu godina nece imati kraja. Stoga ne umnozavaj sebi muke i ne zapaljuj sebi vecni oganj.
"Razgnevljen, Egeat naredi da svetog Andreja raspnu na krst, privezavsi mu ruke i noge: jer ne scase Egeat da ga klincima prikuje, da ne bi apostad brzo umro, nego da bi se privezan mucio sto vise. A kad muciteljeve sluge vodjahu svetog Andreja na raspece, stece se narod vicuci: Sta sagresi covek pravedni i prijatelj Bozji? zasto ga vode na raspece? - A sveti Andrej moljase narod da mu ne ometaju stradanje. I veselo idjase na muke, ne prestajuci uciti narod. A kada se priblizi mestu na kome je imao biti raspet, on izdaleka ugledavsi krst spremljen za njega, kliknu gromkim glasom:
"Raduj se, Krste, telom Hristovim osveceni, i udovima Njegovim kao biserom ukraseni! Dok Gospod ne bi raspet na tebi, ti bejase strasan ljudima, a sada si mio i sa zeljom priman, jer vernici znaju kakvo ti veselje sadrzis u sebi, i kakva je nagrada spremljena za tebe. Stoga neustrasivo i s radoscu idem k tebi, a ti me s veseljem primi, jer sam ucenik Onoga koji je visio na tebi. Primi me, posto sam te svagda voleo i zudeo da ga zagrlim, o dobri Krste, ti si od tela Gospodnjeg stekao krasotu i blagoljepije; odavno za tobom ceznem, usrdno te ljubim, neprestano te istem. I jedva te evo nadjoh, spremljenog po zelji srca mog. Hajde, uzmi me od ljudi i predaj me Ucitelju mome, da bi me tobom primio Onaj koji me je iskupio tobom".
"Govoreci to, on skide odelo sa sebe i davase ga muciteljima. Oni ga podigose na krst, privezavsi mu konopcima ruke i noge, raspese i obesise. Oko njega stajase mnogo naroda, oko dvadeset hiljada dusa; medju njima bese i brat Egeatov Stratoklije, koji zajedno s narodom vikase: Nepravedno strada ovaj sveti covek! - A sveti Andrejv ukrepljavase hriscane i savetovase im da trpe vremenska mucenja, uceci ih da je svako mucenje nista prema nagradi koja se dobija za njega.
"Potom sav narod jurnu k domu Egeatovu, vicuci i govoreci: He treba tako da strada covek svet, cestit, ucitelj dobar, blag, krotak i mudar, nego ga treba skinuti s krsta, jer on, drugi dan viseci na krstu, ne prestaje uciti pravdi. - Tada Egeat, pobojavsi se naroda, odmah pohita s njima da apostola Andreja skine s krsta. A sveti Andrej, ugledavsi Egeata, rece: Zasto si dosao, Egeate? Ako hoces da poverujes u Hrista, tebi ce se, kao sto ti obecah, otvoriti vrata blagodati. Ako si pak dosao samo radi toga da me skines s krsta, onda ja ne zelim, dok sam ziv, da budem skinut s krsta: jer ja vec vidim moga Cara, vec Mu se poklanjam, vec stojim pred Njim, no zbog tebe patim, jer tebe ocekuje pripremljena ti vecna pogibija. Stoga se pobrini o sebi dok mozes, da ti se ne prohte poceti onda kada ti to bude nemoguce.
Kada sluge scahu da ga odvezu od krsta, oni ga se ne mogahu dotaci; no i mnogi drugi ljudi, jedni za drugima, pokusavahu da ga odvezu, ali ne mogose, posto im se ruke umrtvljivahu. Posle toga sveti Andrej uskliknu gromkim glasom: Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da me skinu s krsta, na kome visim radi imena Tvog, nego me primi, Ucitelju moj: Tebe zavoleh, Tebe poznah, Tebe ispovedam, Tebe videti zelim, sto jesam Tobom jesam. Gospode Isuse Hriste, primi u miru duh moj, jer vec je vreme da dodjem k Tebi i da gledam Tebe, za kojim silno ceznem! Primi me, Ucitelju Blagi, i ucini da ne budem skinut s krsta pre no sto Ti primis duh moj!
Kada sveti Andrej govorase ovo, njega obasja svetlost s neba kao munja, na ocigled sviju, i blistase oko njega tako da smrtnom oku ljudskom bese nemoguce gledati na nju. Ta nebeska svetlost obasjavase ga oko po sata. I kada svetlost otide, sveti apostol ispusti duh, i otide u svetlosnom blistanju da predstane Gospodu. A visokog roda zena Maksimila, koja verovase u Hrista i zivljase celomudreno i sveto, doznavsi da sveti Andrej otide ka Gospodu, skide sa velikom cescu telo njegovo, pomaza ga skupocenim mirisima, i polozi ga u svom grobu, u kome je i sama imala biti sahranjena.
"Egeat pak, razgnevljen na narod, misljase da mu se osveti i da javno pokaznjava one sto ustadose na njega, a Maksimilu scase da optuzi caru. Dok on to smisljase, iznenada napade na njega djavo, i mucen djavolom Egeat umre usred grada. Kada o tome obavestise njegovog brata Stratoklija koji verovase u Hrista, on naredi da ga ukopaju, a sam ne hte nista uzeti od njegovog imanja, govoreci: He daj mi, Gospode moj Isuse Hriste, da se dotaknem ma cega od blaga moga brata, da se ne bih oskvrnavio grehom njegovim, jer on, ljubeci prolazno imanje, usudi se ubiti apostola Gospodnjeg.
"To se dogodi u poslednji dan novembra, u Ahaji, u gradu Patri, gde se molitvama svetog apostola daju ljudima mnoga dobra sve do danas. Strah zahvati sve, i ne bejase nijednoga koji ne bi verovao u Spasa nasega Boga, koji hoce da se svi ljudi spasu i privedu u poznanje istine, kome slava kroza sve vekove. Amin".
Evo, sve dovde je opis stradanja svetog apostola Andreja, datog od prezvitera i djakona Ahajskih.
Nakon pak mnogo godina mosti ovog svetog apostola Andreja prenese u Carigrad mucenik Artemije po naredjenju velikoga cara Konstantina, i one bise polozene zajedno sa svetim evangelistom Lukom i sa svetim Timotejem, ucenikom svetoga apostola Pavla, u presvetlom hramu svetih Apostola, unutar svestenog zrtvenika.
Molitvama apostola Tvoga, Hriste Boze, utvrdi u pravoslavlju vernike Svoje, i spasi nas. Amin.
 
POHVALNA REC SVETOG JOVANA 3LATOUCTA
O SVETOM APOSTOLU ANDREJU PRVOZVANOM
 
JAKA je mreza apostolskog lovljenja, divan spomen Andreja i divno secanje na mrezu, koju on upotrebi za lovljenje i za privlacenje naroda ka Hristovoj veri. Jer mreza koju upotrebise ovi besmrtni mrtvaci, nikada ne moze biti prokinuta zaboravom. He stare sa vremenom ona orudja za lovljenje koja su napravljena ne ljudskim zanatom nego blagodacu Bozjom. Ma da sami ribari i otidose od nas, ipak orudja koja oni upotrebljavahu, ili mreza kojom oni obuhvatise sam svet, nikada ne ovetsase. Kada oni bacaju i izvlace mrezu - nevidljivi su, ali se mreze njihove pokazuju pune. He uzese oni trsku koja truli od vremena, ni stavise u vodu lanene niti koje satrule od trajanja. He nacinise oni udicu koju rdja kvari, ni stavise na udicu mamac kojim bi ulovljavali ribe. He sedjahu oni na kamenu koji zapljuskuje voda; ne vozahu se oni u camcu koji razbija bura. Ulovise oni ne ribe, tvar nerazumnu, nego kao sto je divna umetnost koju oni upotrebise, tako i orudja njihova behu nova i neobicna. Jer umesto trske oni upotrebljavaju propoved, umesto kanapa - pamcenje, umesto udice - silu, umesto mamca - cudesa, umesto kamena - nebesa; pomocu toga oni obavljaju takvo lovljenje; umesto camca oni imaju oltar; umesto riba oni ulovljuju i same careve; umesto mreza oni rasprostiru Evandjelje; umesto zanatlijske vestine oni primenjuju Bozansku blagodat; umesto mora oni upravljaju zivotom ljudskim; umesto mreze oni navikose upotrebljavati krst kao neku mrezu.
I ko je ikada video da mrtvi ribari ulovljuju zive ljude kao ribe? O, velike sile Raspetoga! O, nenadmasne krasote Bozanske uzvisenosti! O, prevelikog apostolskog dobrotvorstva! Nista u zivotu ne moze biti takvo kao sto je visina apostolske blagodati. Ljudski zivot video je mnogo zaista veoma cudesnih i nadumnih stvari: jer je video prolivenu krv koja vapije, i ubistvo koje bez jezika govori, i prirodu koja se iz zavisti razdelila protiv sebe, i brata koji rodjenome bratu smrt nanosi, i vrata smrti otvorena zaviscu. Video je ljudski zivot kovceg Noja nepotopljen u vreme potopa sveta i pogibije roda ljudskog. Video je on starca koji se, po veri, naoruzao protiv srca svog, tojest protiv sina, i kao zrtvu prinosi onoga koji ne bi ubijen.[36] Video je on blagoslov dobijen kradjom,[37] i borbu Sazdatelja Boga sa slugom.[38] Video je on zavist nastalu medju bracom, i robovanje koje je privelo carovanju.[39] Video je on presto pripremljen snovima[40] i prodavce brata gladju privucene.[41] Video je on stap koji cini cudesa,[42] i kupinu zalivanu ognjem kao rosom.[43] Video je on zakonodavca Mojsija gde zapoveda stihijama.[44] Video je on vode, ucinjene tvrde kao kamen, duboko More - obnazeno, put - iznenada ugotovljen,[45] i stub od oblaka danju a stub ognjeni nocu, dat mnostvu ljudi za vodju.[46] Video je on palicu koja procveta bez zemlje.[47] Video je on manu koja se umesto hleba salje s neba.[48] Video je on sunce, zaustavljeno ljudskom molitvom kao nekom uzdom,[49] i zacece proroka, izmoljeno molitvama nerotkinje.[50] Video je on pregrst brasna, vecu od zitnica, i krcag ulja, izobilniji od izvora.[51] Video je on ognjena kola, nosena u vazduhu, i proroka uznosenoga na njima.[52] Video je dalje da kosti mrtvoga postadose lek za zivot.[53]
Mnogo takvih velikih i cudesnih stvari video je zivot ljudski. Ali sve te stvari prodjose kao trava, i ugasnuse kao lampa kada se sunce rodi. Nikada nije bilo nista takvo, kao sto behu apostoli. Oni, sluzitelji Boga Reci, imadjahu zajednicu sa ovaplocenim Onim koji kao Bog nema oblicja. Oni posledovahu Onom hodecem koji je svuda prisutan. Oni sedjahu za trpezom zajedno sa Onim koga nikakvo mesto obuhvatiti ne moze. Oni slusahu glas Onoga koji je sve stvorio recju. Oni obuhvatise sami svet svojim jezikom kao nekom mrezom. Oni svojim putovanjima obidjose sve krajeve zemnog sara. Oni iskorenise zablude kao kukolj, posekose idolista kao neko trnje, pogubise idole kao divlje zveri, prognase demone kao vukove. Oni sakupise Crkvu kao neko stado, sabrase pravoslavne kao psenicu. Oni izbacise jeresi kao plevu; sasusise jevrejstvo kao travu; jelinske kipove sazegose ognjem kao neke sibljike. Oni obradise ljudsku prirodu krstom kao nekim plugom, i posejase rec Boziju kao seme neko. Najzad, sva delovanja njihova zasijase kao neke zvezde. Zbog toga im Gospod jasno rece: "Vi ste svetlost svetu" (Mt. 5, 14). Jer coveku hriscaninu istok je Onaj koji je rodjen od Djeve. Jutro je za njega Onaj koji postavi pocetak krstenju. Sijanje mu je blagodat raspetoga Hrista. Zraci - oni cudesni jezici.[54] Dan - onaj buduci vek. Podnevno vreme - ono u kome Gospod bese na samom krstu. Zapad - boravljenje u grobu. Vece - ona kratka smrt. Sijanje sunca - vaskrsenje iz mrtvih. "Vi ste, rece, svetlost svetu". Gledaj te zvezde, i zapanji se sijanjem njihovim. Stoga, praznovani danas Andrej, kada nadje Gospoda svih, kao neku riznicu opste svetlosti, on kliktase obracajuci se svome bratu Petru: "Mi nadjosmo Mesiju" (Jn. 1, 41).
O, uzvisenosti bratske ljubavi! O, izvrtanja poretka! - Andrej se posle Petra rodio u zivot, a prvi privede Petra k Evandjelju, i kao ulovi ga: "Mi nadjosmo, rece, Meoiju". Od radosti to bi receno; to bi sjedinjena s veseljem blagovest zbog nadjenog predmeta. "Mi nadjosmo, rece, onu riznicu: izbegavaj, Petre, ubostvo obrezanja, izvuci se iz rita Zakona, zbaci sa sebe jaram pisanoga, sve to smatraj kao sitnice, gledaj na sadasnje kao na san, i zgadi se na Vitsaidu kao na neko hudo i odbaceno mesto. Ostavi mrezu kao orudje nemastine, camac kao cardak potopa, tovljenje ribe kao zanat podlozan morskoj buri, ribe kao robu stomakougadjanja, narod Jevrejski kao roptanje na Boga, Kajafu kao oca pokvarenog zborista. Mi nadjosmo Mesiju koga predskazase Proroci, koga nam Zakon objavi svojim ucenjem kao nekom trubom. Mi nadjosmo riznicu Zakona. Begaj, Petre, od gladi za pisanim: mi nadjosmo Mesiju, koga iz davnine praslikovahu znamenja, koga Mihej vide na prestolu slave, koga Isaija gledase na serafimima, koga Jezekilj vide na heruvimima, koga Danilo posmatrase na oblacima, koga Navuhodonosor vide u onoj peci, koga Avram primi u sator, koga Jakov ne otpusti pre no sto dobi blagoslov, kome Mojsije vide ledja, - Toga mi nadjosmo, Bespocetnog i javivseg se u poslednje dane. O, ogromne riznice, cije se blago iscrpsti ne moze! To su bogatstva koja ne podleze zakonima vestastva; njihova priroda ne zna za pocetak; njihov pronalazak je novina. Mi nadjosmo Mesiju, sto znaci: Hristos. Mnogo je hristosa[55] ali su svi oni smrtni: Avraam bese hristos, ali istruli u grobu; Isak takodje bese hristos, ali kosti njegove leze u grobu; Jakov bese hristos, ali smrti podlozan; i Mojsije bese hristos, ali u kom je mestu pogreben ne znamo; slicno tome i David bese hristos. No svi oni postadose plen smrti, zarobljenici smrti. Jedini Hristos je istinski po prirodi Bog, no koji se iz milosrdja Svog prema ljudima rodi od Djeve i ove ribare ucini izvorima Svojih isceljenja. Njegova je moc, carstvo, slava i poklonjenje, sa jednosustnim Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda, i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:
1.   Vitsaida - grad na severozapadnoj obali Tiverijadskog Mora.
2.   Vitinija - pokrajina na obalama Crnoga Mora i Bosfora; glavni gradovi: Brusa i Nikomidija.
3.   Duz obala Mramornoga Mora.
4.   Halkidon - grad na Azijskoj obali Carigradskog Moreuza.
5.   Vizantija - blizu ulaza u Carigradski Moreuz, na Evropskoj strani. Od 330. godine car Konstantin Veliki nacinio ovaj grad prestonicom svoga carstva, i dao mu svoje ime Konstantinopolj (= Carigrad).
6.   Trakija - deo Balkanskog Poluostrva, severno od Makedonije, Jegejskog i Mramornog Mora.
7.   Tesalija - zemlja na zapadnoj obali Jegejskog Mora; odvajala se na severu od Makedonije lancem Olimpijskih gora.
8.   Elada - zemlja u juznom delu Balkanskog Poluostrva, do Korintskog Zaliva; na zapadu granicila Jonskim Morem, na jugu Ahajom.
9.   Ahaja - pokrajina kraj juzne obale Korintokog Zaliva, to jest na Peloponezu.
10.   Ovde se podrazumeva grad Amins, na juznoj obali Crnoga Mora, u pokrajini Pont; sada Samsun.
11.   Grad u Pontu, na juznoj obali Crnoga Mora, podosta istocnije od Aminsa.
12.   Bilo je nekoliko gradova sa tim imenom u raznim krajevima. Ovde je rec o Irakliji na juznoj obali Crnoga Mora, unekoliko zapadnije od Amastride.
13.   Grad u Paflagoniji, lezao na juznoj obali Crnoga Mora.
14.   Grad u Paflagoniji, na juznoj obali Crnoga Mora.
15.   Grad u Pontu.
16.   Samosat - Sirijski grad kraj reke Eufrata, u gornjem toku njenom.
17.   Alana - zemlja, naseljena Sarmatskim narodom istoga imena, nalazila se na danasnjem severnom Kavkazu.
18.   Abaski - pleme, zivelo na zapadu od Alama; naziv danasnje Abhazije vodi poreklo delimicno otuda.
19.   Zigi ziveli u primorju Crnoga Mora, na severu od Abaska.
20.   Ovde je rec o Bosforskom carstvu, na danasnjem Tavrickom Poluostrvu (danas poluostrvo Krim).
21.   Tojest ladjom je presao preko Crnoga Mora u Trakijski Bosfor, gde se nahodila Vizantija.
22.   Za carovanja Neronova Pont je pretvoren v rimsku provinciju, i razdeljen na tri pokrajine: Galatiju, Polemoniju i Kapadokiju.
23.   Skitija - zemlja koja se nalazi delom na jugu danasnje Rusije, delom oko Kaspijskog Mora. Tacne granice Skitije na severu i istoku bile su nepoznate u starini.
24.   Ovde treba razumeti narode koji su naseljavali Tavricki Hersonez, danasnji Krim.
25.   Protice na jug sadasnje Rusije i uvire u Crno Mope.
26.   To je kasniji naziv, koji je nastao od slovenskog plemena: Rus.
27.   Tojest peo se pored Dnjepra do nekog brdovitog mesta, na kome je potom ponikao grad Kijev.
28.   To se prorocanstvo ispunilo: Rusi su primili krstenje od Grka, i dobili prosvetu od crkvenih ucitelja, poslatih im iz Carigrada.
29.   Jedan od najstarijih gradova ruskih, na reci Volhovi.
30.   Rim - prestonica starog carstva Rimskog, i sadasnja prestonica Italije.
31.   Nekadasnja Moreja, koja se sjedinjuje sa Balkanskim Poluostrvom Korintskim Zemljouzom.
32.   Inace Patrasgrad na ulazu u Korintski Zaliv na Peloponezu.
33.   Tojest neobucene u svete vrline i dobra dela njihova.
34.   Tojest ljudi pravednih, ljudi koji su ugodili Bogu.
35.   Tojest vecitih muka, onih u paklu.
36.   Rec je o podvigu vere Avramove: prinosenje, po naredjenju Bozjem, sina Isaka na zrtvu (1 Mojs. 22, 1-19).
37.   Misli se na Isava i Jakova (1 Mojs. 27, 1-45).
38.   Rec o patrijarhu Jakovu (1 Mojs. 32, 24-32).
39.   Misli se na Josifa i njegovu bracu (1 Mojs. 37, 4).
40.   Josif, po daru Bozjem, tumacenjem snova uzdigao se do najviseg polozaja u carstvu (1 Mojs. 41, 1...).
41.   Braca Josifova dolazila su iz zemlje Hananske u Egiptu da kupe hrane (1 Mojs. 42, 1...).
42.   Stap Mojsija Bogovidca cinio cudesa (2 Mojs. 4, 1-5).
43.   2 Mojs. 3, 1-8.
44.   Misli se na kazne Misirske (2 Mojs. 7, 1 ...).
45.   Rec je o cudesnom prelazu Jevreja preko Crvenog Mora (2 Mojs. 14, 1).
46.   2 Mojs. 13, 21-22.
47.   4 Mojs. 17, 1-8.
48.   Mojs. 16, 1-36.
49.   Isus Nav. 10, 11-15.
50.   Zacece proroka Samuila; Samuil znaci: "izmoljen od Boga"; 1 Car. 1, 1.
51.   U Sareptske udovice, po reci proroka Ilije (3 Car. 17, 10-16).
52.   Rec je o uznesenju na nebo svetog proroka Ilije (4 Car. 2, 1-12).
53.   Misli se na vaskrsenje mrtvaca od dodira sa kostima ranije preminulog svetog proroka Bozjeg Jeliseja.
54.   Tojest ognjeni jezici koji su se pojavili nad Apostolima u dan svete Pedesetnice (D. A. 2, 1-4).
55.   Rec "hristos" znaci pomazanik. Ovde je ona upotrebljena u tom opstem znacenju svom: oznacava lice pomazano, tj. prizvano Bogom na neku posebnu i vaznu sluzbu.

29. JUNI
 
ŽITIJE, PODVIZI I STRADANjE SVETOG
SLAVNOG I SVEHVALNOG VRHOVNOG APOSTOLA PETRA
 
Sveti apostol Petar, koji se pre apostolstva zvao Simon, bejase rodom Jevrejin, sin Jonin, iz plemena Simeonova, brat svetog apostola Andreje Prvozvanog, iz malog i neznatnog galilejskog gradica Vitsaide u Palestini. Ozenjen cerkom Aristovula, brata svetog apostola Varnave, on sa njom imadjase jednog sina i jednu kcer. Simon bese covek nepismen, ali prostodusan i bogobojazljiv, drzao je zapovesti Gospodnje i hodio pred Gospodom bez mane u svima delima svojim. Po zanimanju on bese ribar; i kao covek siromah, on trudom ruku svojih zaradjivase hranu kuci svojoj, hraneci zenu, decu, tastu i starog oca svog Jonu.
Brat Simonov Andreja, preziruci tastinu i vrevu ovoga sveta, izabra sebi bezbracni zivot, i otisavsi k svetom Jovanu Krstitelju koji na Jordanu propovedase pokajanje, postade njegov ucenik. Slusajuci svedocanstva ucitelja svog o Hristu - Mesiji, a narocito reci njegove kada prstom svojim ukaza na Gospoda: "Gle, jagnje Bozije koje uzima na sebe greh sveta..." (Jn. 1, 29-36), Andreja ostavi Jovana, i zajedno sa drugim ucenikom Krstiteljevim otidose za Gospodom Hristom, pitajuci Ga: Ucitelju, gde obitavas? - Dodjite i vidite, odgovori im Spasitelj. I oni otidose, i videse gde On zivi; i ostase u Njega onaj dan (Jn. 1, 37-39).
Sutradan ujutro Andreja dodje k svome bratu Simonu i rece mu: Mi nadjosmo Mesiju, Hrista. - I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavsi na nj rece: Ti si Simon, sin Jonin; ti ces se zvati Kifa, sto znaci Petar[1] (Jn. 1, 41-42). - I tog casa sveti Petar bi ranjen ljubavlju ka Gospodu, poverovavsi da je On istiniti Mesija, poslat od Boga na spasenje sveta. Ali on jos ne ostavljase svoju kucu i zanimanje, zaradjujuci ukucanima svojim ono sto je potrebno, u cemu mu ponekad pomagase i brat njegov Andreja zbog prestarelog oca; i to sve tako dokle obojica ne bise pozvani od Gospoda na apostolstvo.
Jednom, posle zatvaranja Jovana Krstitelja u tamnicu, Gospod Hristos iduci pokraj mora Galilejskog[2] vide Petra i Andreju, gde medju mreze u more, i rece im: Hajdete za mnom, i ucinicu vas lovcima ljudi (Mt. 4, 18-19). A kakvim je upravo lovcima Gospod hteo da ih nacini, to je On pre toga bio pokazao cudesnim hvatanjem riba, kada je, usavsi u Simonovu ladju i naredivsi mu da baci mreze u more po ribe, Simon Mu odgovorio: "Ucitelju, svu noc smo se trudili, i nista ne uhvatismo; ali po tvojoj reci bacicu mrezu". - I bacivsi mreze, oni uhvatise veliko mnostvo riba, te im se i mreze prodrese, sto bese praslika duhovnog ribolova apostolskog: jer su apostoli imali da mrezom reci Bozje ulove mnoge narode na spasenje. Videvsi takvo cudo, Simon Petar pripade ka kolenima Isusovim govoreci: "Izidji od mene, Gospode; ja sam covek gresan". Jer uzas bese spopao njega i sve sto behu s njim od mnostva riba koje uhvatise. U odgovor Petru koji poziva Gospoda da se udalji od njega, Gospod ga poziva da Mu sleduje, govoreci: Hajde za mnom - odsada ces loviti ljude na zivot, kao sto si dosada lovio ribe na smrt (sr. Lk. 5, 1-11).
Od toga casa sveti Petar postade sledbenik Hristov, kao i brat njegov Andreja i ostali novozvani ucenici. I Gospod ljubljase Petra zbog prostosrdacnosti njegove. I poseti Gospod ubogi dom njegov, i bolesnu od groznice tastu njegovu isceli uzevsi je za ruku (Mk. 1, 30). I kada ujutru vrlo rano Gospod, ustavsi, otide sam u pusto mesto, onda Petar, ne moguci izdrzati ni jedan cas bez Gospoda, ostavi svoju kucu i sve ukucane, n otrca za Njim, brizljivo trazeci svog ljubljenog Ucitelja. I nasavsi Ga rece Mu: Svi te traze, Gospode (Mk. 1, 30-37).
I od tada se sveti Petar ne odvajase od Gospoda vec neodstupno bejase uz Njega, nasladjujuci se gledanjem lica Njegova i recima njegovim sladjim od meda, i kao ocevidac posmatrajuci mnoga i velika cudesa Njegova, koja jasno potvrdjivahu da je Hristos - Sin Bozji, u koga on veruje bez ikakve sumnje. A kako je verovao srcem za pravdu, tako je i ustima ispovedao za spasenje. Jer kada Gospod dodje u krajeve Kesarije Filipove, upita ucenike Svoje: Za koga me ljudi smatraju? Oni Mu rekose: Jedni za Jovana Krstitelja, drugi za Iliju, a neki za Jeremiju, ili koga od proroka. I opet ih upita: A vi sta mislite ko sam ja? Tada odgovori Simon Petar: Ti si Hristos, Sin Boga zivoga. - Ovo Petrovo istinito ispovedanje Gospod pohvali govoreci: Blago tebi, Simone sine Jonin, jer ti to ne otkrise telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima. A i ja tebi kazem: Ti si Petar, i na ovome kamenu sazidacu crkvu svoju, i vrata paklena nece je nadvladati; i dacu ti kljuceve carstva nebeskog; i sto svezes na zemlji bice svezano na nebesima, i sto razdresis na zemlji bice razdreseno na nebesima (Mt. 16, 13-19).
Imajuci toplu ljubav prema Gospodu, sveti Petar je zeleo da Mu se nikada ne desi nikakvo zlo. Stoga kada Gospod unapred govorase o Svojim stradanjima, Petar se usprotivi tome, govoreci iz neznanja: Boze sacuvaj! to nece biti od tebe, Gospode! - Iako ove Petrove reci ne behu po volji Gospodu, posto je On na to i dosao da Svojim stradanjem iskupi rod ljudski od pogibli, ipak se kroz njih obelodani usrdna ljubav Petrova ka Gospodu, a i Petrova bezazlenost, jer, cuvsi strasan ukor od Gospoda: "Idi od mene, satano!" Petar se ne naljuti na Gospoda svog, niti otide od Njega, nego s ljubavlju primi prekor, i jos sa vecim usrdjem sledovase Mu (sr. Mt. 16, 21-23).
Jednom mnogi od ucenika Spasovih, ne moguci smestiti Spasove reci o svetoj Tajni Pricesca, govorahu za njih: "Ovo je tvrda beseda! ko je moze slusati?" i otidose natrag, i vise ne idjahu s Njim. Tada Gospod Isus rece dvanaestorici: Da necete i vi otici? - Na to Mu Simon Petar odgovori: Gospode! kome cemo ici? Ti imas reci vecnoga, zivota. I mi poverovasmo i poznasmo da si ti Hristos, Sin Boga zivoga (Jn. 6, 53-69).
Imajuci takvu veru i takvo usrdje ka Gospodu, sveti Petar se usudi da iste od Gospoda da dodje k Njemu po vodi. I Gospod mu dozvoli. Tada sveti Petar, izisavsi iz ladje, idjase po vodi da dodje k Isusu. Ali posto on, pre primanja Svetoga Duha, jos ne bese savrsen u tvrdoj veri, to, videci jak vetar, uplasi se i pocevsi se topiti, povika govoreci: "Gospode, spasi me!" I odmah Isus pruzivsi ruku uhvati Petra, i rece mu: maloverni, zasto se posumnja? (Mt. 14, 22-31). I Gospod, koji izbavi svetog apostola od topljenja, izbavi ga i od maloverja kada mu rece: Ja se molih za tebe, da vera tvoja ne osiromasi (Lk. 22, 32).
Zajedno sa druga dva apostola, Jakovom i Jovanom, sveti apostol Petar se udostoji videti na Tavoru otkrivenu im slavu preobrazenja Gospodnja i svojim usima cuti glas Boga Oca koji s neba dodje ka Gospodu Isusu. O tome sveti apostol ovako pise u svojoj Poslanici: Mi vam objavismo silu i dolazak Gospoda nasega Isusa Hrista, ne po basnama vesto izmisljenim, nego smo sami bili ocevici velicine njegove. Jer On primi od Boga Oca cast i slavu, kada od Veleljepne Slave dodje k Njemu takav glas: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji". I ovaj glas mi cusmo gde sidje s neba kad bejasmo s njim na gori svetoj (2 Petr. 1, 16-18; sr. Mt. 17, 1-8; Mk. 9, 2-9; Lk. 9, 28-36).
Kada se Gospod priblizi dobrovoljnim stradanjima Svojim i krsnoj smrti, tada sveti apostol Petar pokaza svoju revnost za Gospoda ne samo recju, rekavsi: "Gospode! s tobom sam gotov i u tamnicu i na smrt ici", nego i delom, izvukavsi noz i odsekavsi njime uvo prvosvestenikovom sluzi Malhu (Lk. 22, 33; Jn. 18, 10).
Premda promisao Bozji dopusti da apostol Petar padne u trikratno odrecenje od Gospoda, ipak on istinskim pokajanjem i gorkim ridanjem ustade i popravi se, i udostoji se prvi od svih apostola videti Gospoda Hrista po vaskrsenju Njegovom, kao sto o tome govori sveti evandjelist Luka: Vaistinu vaskrse Gospod, i javi se Simonu (Lk. 24, 34). O tome pise i sveti apostol Pavle, govoreci: Hristos ustade treci dan po Pismu, i javi se Kifi, potom jedanaestorici (1 Kor. 15, 4-5). Videvsi Gospoda, sveti Petar se ispuni radosti neiskazane, i dobi od Njega milostivi oprostaj svoga greha. Svoje ranije trikratno odrecenje od Gospoda on potpuno izgladi trikratnim ispovedanjem svoje ljubavi ka Gospodu, odgovarajuci Mu na trikratno pitanje Njegovo: "Simone Jonin! ljubis li Me?" - "Gospode! ti sve znas; ti znas da te ljubim". I postavljen bi od Gospoda za pastira slovesnim ovcama i za kljucara nebeskog carstva (Jn. 21, 15-17).
Po vaznesenju Gospoda naseg Isusa Hrista sveti Petar, kao vrhovni medju ravnim mu apostolima, bi prvi ucitelj i propovednik, i za jedan cas stece Crkvi Hristovoj do tri hiljade dusa (D. A. 2, 14-41). Pored toga on se pokaza i kao izvanredan cudotvorac: jer ulazeci u hram sa svetim Jovanom na molitvu, ugleda coveka hroma od utrobe matere svoje, metnutog pred vrata hrama koja se zovu Krasna. Videvsi Petra i Jovana, hromi prosase milostinju od njih. A Petar pogledavsi na nj s Jovanom, rece: "Pogledaj na nas". I on gledase u njih misleci da ce mu oni sto dati. No Petar rece: "Srebra i zlata nema u mene, nego sto imam to ti dajem: u ime Isusa Hrista Nazarecanina ustani i hodi". I uzevsi ga za desnu ruku, podize ga. I odmah se utvrdise njegova stopala i gleznji; i on skocivsi ustade, i hodjase, i udje s njima u hram iduci i skacuci i hvaleci Boga. Zbog ovog cuda i propovedi svetog apostola Petra verova u Hrista oko pet hiljada ljudi (D. A. 3, 1-26; 4, 4).
Zitelje Jerusalima, Ananiju i Sapfiru, sveti Petar umrtvi recju zbog svetotatstva i laganja Svetome Duhu (D. A. 5, 1-10). U Lidi,[3] nasavsi coveka po imenu Eneja, koji vec osam godina lezase uzet na odru, sveti Petar isceli ga recju, rekavsi mu: "Eneja! isceljuje te Isus Hristos!" (D. A. 9, 32-34). U Jopi[4] on vaskrse umrlu devojku Tavitu (D. A. 9, 36-42). No ne samo ruke i reci svetog apostola Petra behu cudotvorne, nego i sama senka njegova davase isceljenja: tako da i po ulicama iznosahu bolesnike, i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prodje Petar barem senka njegova osenila koga od njih (D. A. 5, 15).
A kada car Irod podize ruke da muci crkvu vernih u Jerusalimu, on, pogubivsi Jakova brata Jovanova macem, uhvati svetog Petra, okova ga u zelezne lance i baci u tamnicu. No andjeo Gospodnji nocu mu razdresi okove i izvede iz tamnice (D. A. 12, 1-10). Ovaj vrhovni apostol prvi otvori vrata vere neznaboscima, krstivsi u Kesariji rimskog kapetana Kornilija, posto je prethodno imao vidjenje u kome vide nebo otvoreno i sud gde sidje s neba, pun cetvoronozaca i gmizavaca, i cu glas koji mu naredjivase da sve to pokolje i pojede, i da ne smatra necistim ono sto je Bog ocistio. Ovo vidjenje bese znamenje obracanja neznabozaca ka Hristu (D. A. 10, 1-48).
Sveti apostol Petar izoblici Simona maga, Samarjanina, koji je licemerno primio sveto krstenje i hteo da za novac kupi dar Svetoga Duha, rekavsi magu: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, sto si pomislio da se dar Bozji moze dobiti za novce. Nema tebi udela i iseta u ovoj reci, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. Pokaj se dakle za ovaj greh svoj, i moli se Bogu da ti oprosti pomisao srca tvog, jer vidim da si u gorkoj zuci i u okovu nepravde (D. A. 8, 18-23).
Ova i mnoga druga dela svetog apostola Petra opsirno su opisana u Evandjelju i u Delima Apostolskim, koja se stalno citaju po crkvama. Zato nema potrebe da se ovde izlaze iz Svetoga Pisma sve ono sto se odnosi na svetog apostola Petra. To treba da je dobro poznato svima hriscanima. O daljim pak, malo kome poznatim, blagovesnickim podvizima i trudima svetog apostola Petra sveti Simeon Metafrast kazuje sledece.
Iz Jerusalima sveti Petar dodje u Kesariju Stratonijsku.[5] Tu postavi episkopa od prezvitera koji su ga pratili. Odatle otide u Sidon,[6] gde isceli mnoge, i postavi episkopa. Onda ode u Virit,[7] i tamo postavi episkopa. Zatim otputova u Vivli; odatle u Tripol Finikijski,[8] gde obitavase kod jednog pametnog coveka Marsona, koga i rukopolozi za episkopa vernima toga grada. Iz Tripola on ode u Ortosiju; zatim u Antardu, potom na ostrvo Arados, pa u Valaneju, Pont i Laodikiju.[9] U Laodikiji on isceli mnoge bolesnike, i izagna neciste duhove iz ljudi, i sabra crkvu vernih, i postavi im episkopa. Iz Laodikije sveti Petar otputova u sirijski grad Antiohiju,[10] gde se Simon mag skrivao od vojnika, poslatih rimskim carem Klaudijem,[11] da ga uhvate. Doznavsi za dolazak svetog apostola Petra, Simon pobeze u gradove Judeje. U Antiohiji sveti Petar isceli mnoge bolnike, i posle propovedi o Jednome Bogu u Tri Lica postavi episkope: Markijana za Sirakuzu na Siciliji[12] i Pankratija za Tavromeniju.[13] Iz Antiohije sveti Petar otputova u Tianu Kapadokijsku,[14] odatle u Ankiru Galatijsku,[15] u kojoj molitvom vaskrse mrtvaca, i ustroji crkvu, mnoge oglasivsi i krstivsi, i postavivsi im episkopa. Iz Ankire on otide u Sinop Pontijski,[16] a odatle u Amasiju koja se nalazi usred Pontijske zemlje. Zatim otputova u Gangr Paflagonski,[17] pa u Klavdiopolj Onoriadijski, odatle u Nikomidiju Vitinijsku,[18] i onda u Nikeju.[19] Nameravajuci da ide u Jerusalim na praznik Pashe, on iz Nikeje krenu nazad, dodje u Pisinunt, pa odatle u Kapadokiju i Siriju. Posetivsi ponovo Antiohiju, on najzad stize u Jerusalim. Za vreme boravka u Jerusalimu njega poseti sveti apostol Pavle, tri godine nakon svog obracenja ka Hristu, kao sto sam kaze u Poslanici Galatima: Posle toga na tri godine izidjoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh u njega petnaest dana (Gal. 1, 18).
Uredivsi tih dana crkvene zakone, blazeni Pavle ode na posao na koji je bio pozvan, a sveti Petar opet poseti Antiohiju, gde postavi episkopa Evodija. Iz Antiohije otputova u Sinad, frigijski grad,[20] odatle u Nikomidiju;[21] u njoj postavi episkopa Prohora, koji i kao episkop pracase svetog Jovana Bogoslova. Dosavsi iz Nikomidije u Ilion, helespontski grad, sveti apostol postavi tu za episkopa Kornilija kapetana, pa se vrati u Jerusalim. Tu se svetom Petru javi u vidjenju Gospod Hristos govoreci mu: Ustani Petre i idi na Zapad, jer je potrebno da Zapad prosvetis svojom svetloscu, i ja cu biti s tobom.
U to vreme Simon mag vec bese uhvacen od strane vojnika koji su ga gonili i doveden u Rim, da primi kaznu za svoja dela. Ali on tamo svojom carobnjackom vestinom pomraci umove mnogih, i tako ih obmanu, da ne samo ne dobi kaznu nego ga stavise mnogi stadose smatrati za boga. Ovaj preteca Satane toliko zanese svojim carobnjastvom samog cesara Klaudija, da njegova statuta bi izvajana i postavljena izmedju dva mosta na Tibru sa natpisom: "Simonu, bogu svetome". O tome podrobno pisu sveti Justin[22] i sveti Irinej.[23] A mi, veli sveti Simeon Metafrast, vratimo se svome predmetu. Veliki Petar, obavestivsi bratiju o vidjenju Gospoda, oprosti se s njima, pa krenu u Antiohiju, posecujuci crkve. U Antiohiji on zatece svetog apostola Pavla. Tu on postavi episkope: Urvana Tarsu,[24] Epafrodita Levkiji Adrijatskoj, Apelija, brata Polikarpovog,[25] Smirni[26] i Figela Efesu. Za Figela kazu da je, skrenuvsi s pravoga puta, prisao Simonu, ali se pokajao. Iz Antiohije Petar dodje u Makedoniju, gde takodje postavi episkope: Olimpa Filibljanima,[27] Jasona Solunjanima, i Silu Korincanima, koga nadje pored svetog apostola Pavla. Postavivsi u Patri za episkopa Irodiona, sveti Petar otplovi na Siciliju, i dosavsi u Tavromeniju zadrza se kratko vreme kod Pankratija, vrlo krasnorecivog muza. I tu oglasivsi i krstivsi nekog Maksima, i postavivsi ga za episkopa, on doputova u Rim.
U Rimu sveti apostol Petar na trgovima i po domovima svakodnevno propovedase Jednog Boga Oca svemoguceg, i Jednog Gospoda Isusa Hrista Sina Bozjeg, Boga istinitog od Boga istinitog, i Jednog Duha Svetog, Gospoda zivotvornog, i mnoge privuce Hristovoj veri i izbavi ih svetim krstenjem od idolopoklonicke zablude. Videci sve to, Simon mag ne hte da cuti i da taji svoju zlobu protiv njega, jer smatrase za svoju sramotu propoved apostolovu, kojom se unistavase slava njegova. I istinitom ucenju apostolovom stade mag otvoreno smetati svojim laznim recima i delima, bestidno usred grada protivrececi svetom Petru. I stvarase Simon mag pred narodom neke privide; i idjahu pred njim i za njim prividjenja, za koja on govorase narodu da su to duse umrlih; i pokazivase vaskrsle iz mrtvih gde mu se klanjaju kao bogu; i cinjase da hromi hode i skacu. No sve to ne bese stvarno vec prividno, slicno mitoloskom Proteju koji je uzimao na sebe razne oblike: nekad se javljao sa dva lica, zatim, posle kratkog vremena, pretvarao se u kozu i u zmiju i u pticu, pa se onda upodobljavao ognju; jednom recju, uzimao je na sebe svakovrsne oblike, obmanjujuci budale. Medjutim, dosta je bilo da veliki apostol Gospodnji samo pogleda na cini Simonove, pa da svi prividi njegovi odmah isceznu.
O borbi svetog apostola Petra sa Simonom vracarem, pored Metafrasta, kazuju sledece Prolog i Veliki Mineji - Ceti. Kada sveti Petar doputova u Rim, i doznade da Simon naziva sebe Hristom i cini pred ljudima mnoga cudesa, raspali se revnoscu za istinitog Boga i uputi se k Simonovoj kuci. Pred vratima njegove kuce on zatece gomilu ljudi koji mu branjahu da udje unutra. Tada ih sveti Petar upita: Zasto mi ne date da udjem kod varalice vracara? Oni mu odgovorise: On nije vracar vec mocni bog; on postavi strazu na vratima svojim znajuci pomisli ljudske. - Rekavsi to, oni ukazivase apostolu na crnoga psa koji je lezao pred vratima i dodadose: Ovaj pas umrtvljuje sve koji smisljaju nepravdu Simonu. Na to sveti Petar rece: Ja istinu govorim o njemu, jer je Simon od demona. - Zatim, prisavsi k psu, apostol rece psu: Idi i reci Simonu: Petar, apostol Hristov, hoce da udje kod tebe.
Pas ode i ljudskim govorom saopsti Simonu ono sto mu Petar bese naredio. I svi koji videse i cuse psa gde ljudskim jezikom govori zaprepastise se. A Simon posla tog istog psa govoreci mu: Neka Petar udje ovamo.
Kada sveti Petar udje, Simon stade u prisustvu Petra praviti cini pred narodom. A sveti apostol silom Hristovom pokaza veca cudesa. Kakva upravo cudesa? Od mnogih tih cudesa jedno veliko cudo spominje drevni crkveni istoricar Grk Egezip,[28] koji je ziveo oko apostolskog doba. Jednoj visokorodnoj udovici u Rimu, koja bese carskoga roda, umre sin u mladim godinama, i majka plakase za njim neutesno. Oni sto je tesahu setise se da su se u Rimu pojavili ljudi, Petar i Simon mag, koji mrtve vaskrsavaju; i odmah jedni pozvase k umrlome Petra a drugi Simona. Na mladicev pogreb bese se sleglo mnogo uglednih ljudi i naroda. I sveti Petar rece Simonu magu koji se zbog svoje moci gordo drzase pred celim narodom: Kod od nas vaskrsne ovog mrtvaca, njegovo se ucenje ima priznati kao istinito.
Narod s pohvalom prihvati Petrovu rec. A Simon, uzdajuci se u svoju carobnjacku vestinu, rece k narodu: Ako ja vaskrsnem mrtvaca, hocete li ubiti Petra? - Zivoga cemo ga spaliti na tvoje oci! povika narod.
Pristupivsi k odru umrloga, Simon stade ciniti svoje cini, i sadejstvom djavola koji mu pomagahu ucini to da mrtvac pokrenu svoju glavu. I narod odmah stade vikati da je mladic ziv, da je vaskrsao. A svetog Petra htedose tog casa da dohvate i odvedu da spale. No apostol dade rukom znak, moleci ih da se stisaju. I kad se narod utisa, on rece: Ako je mladic zaista ziv, onda neka ustane, i neka govori, i neka hoda. A dok to ne vidite, znajte nasigurno da vas Simon obmanjuje svojim cinima i prividima.
Simon pak dugo hodjase oko odra, dozivajuci demonsku silu, ali bez ikakvog uspeha. I posramivsi se, on htede da bezi, ali ga narod zadrza. Medjutim sveti Petar, istinski cudotvorac, koji Tavitu vaskrse i ucini mnoga druga slavna cudesa, stojeci podalje, podize k nebu oci i ruke, i moljase se govoreci: Gospode Isuse Hriste, Ti si nam naredio da Tvojim imenom vaskrsavamo mrtve. Stoga Te molim: ozivi ovog mladica, da bi ovi ljudi poznali da si Ti istiniti Bog i da nema drugog osim Tebe, koji zivis i carujes sa Ocem i Svetim Duhom vavek. Amin.
Pomolivsi se tako, sveti Petar viknu k mrtvacu: Mladicu, ustani! vaskrsava te i isceljuje Gospod moj Isus Hristos. - I odmah mrtvac otvori oci svoje, ustade i stade govoriti i hodati.
Ovo Egezipovo kazivanje dopunjuje Markel Rimljanin, koji prvo bese ucenik Simona maga, pa potom ga sveti apostol Petar prosveti svetom verom i svetim krstenjem. U svojoj poslanici svetim mucenicima Nerionu i Arhiliju pisuci o ovom cudu Markel dodaje i ovo: Vaskrsli mladic, pripavsi k nogama Petrovim, klicase: "Ja videh Gospoda Isusa gde naredjuje andjelima da me radi molitve tvoje vrate mojoj udovujucej materi". -Tada sav narod stade vikati: "Jedan je Bog, i to Bog koga Petar propoveda!" - A Simon mag, djavolskim cinima svojim davsi svojoj glavi izgled pasje glave, naze bezati; medjutim narod ga uhvati, i jedni hocahu da ga kamenjem zaspu, a drugi da ga sazegu. No sveti Petar im zabrani, govoreci: Gospod nas i Ucitelj nije naredio vracati zlo za zlo; pustite ga, neka ide kuda hoce; dosta je njemu stida i poruge, i saznanja da je njegovo carobnjastvo bespomocno i nemocno.
Posto bi pusten, Simon dodje k meni, kazuje Markel, pretpostavljajuci da ja nista ne znam o tom cudesnom dogadjaju. Pritom Simon zeleznim lancima veza na kapiji moga doma ogromnog psa, i rece mi: Da vidim, da li ce Petar doci k tebi po svome obicaju. - I kroz kratko vreme sveti Petar dodje kod kapije, odveza psa i rece mu: Idi i kazi Simonu magu: prestani da djavolskom silom obmanjujes ljude, za koje Hristos proli Svoju Krv.
Pas ode i kao covek govoreci kaza Simonu ono sto mu apostol naredi. Cuvsi i videvsi to, veli Markel, ja pohitah u susret svetom Petru i cesno ga primih u dom svoj, a Simona maga i onoga psa isterah napolje. Pas pak, ne napadajuci nikog drugog, jurnu na samog Simona, zgrabi ga zubima i obori na zemlju. Ugledavsi to sa prozora, sveti Petar imenom Hristovim naredi psu da ne povredi Simonu telo. I pas, ne dirajuci magovo telo, pokida mu svo odelo tako da on ostade potpuno nag. Videci to, narod vikase na Simona ismevajuci ga i grdeci ga, pa ga zajedno sa psom isterase iz grada. Od takve sramote i stida Simon se celu godinu ne pojavi u Rimu, dok poslednik Klaudija Neron,[29] zli car, ne cu od zlih ljudi pohvale o pokvarenom magu. I pronasavsi Simona, Neron ga silno zavole i sprijatelji se s njim.
Prolog i Veliki Mineji - Ceti govore jos i sledece o Simonu magu. Simon naredi da mu macem odseku glavu, obecavajuci da ce vaskrsnuti u treci dan; i umesto sebe on postavi pod mac ovna, davsi mu izgled coveka; i tako ovan bi posecen mesto njega. A sveti Petar, oteravsi sa ovna djavolski privid, obelodani Simonovu laz: i svi videse da je glava odsecena ne Simonu nego ovnu.
O konacnoj pak pobedi svetoga Petra nad Simonom magom, i o magovoj pogibiji, svi slozno saopstavaju sledece. Posto Simon mag nije mogao ni u cemu pobediti svetog apostola Petra, i posto nije mogao vise podnositi stid svoj i sramotu svoju, on obeca da ce se uzneti na nebo. I sabravsi sve djavole koji mu sluzahu, Simon sa lovorovim vencem na glavi dodje usred grada Rima, pope se na jednu visoku zgradu, i stade sa vrha te zgrade ljutito govoriti narodu: Posto vi, o Rimljani! sve do sada ostajete pri svome bezumlju, i ostavivsi mene sledujete Petru, to i ja ostavljam vas; i vise necu stititi grad vas, nego cu narediti andjelima svojim da me na vase oci uzmu na svoje ruke, i ja cu se uzneti k Ocu svome na nebo, odakle cu velike kazne poslati na vas, zato sto ne poslusaste reci moje i ne verovaste delima mojim.
Rekavsi to, mag pljesnu rukama i baci se u vazduh; podrzavan djavolima on stade leteti po vazduhu podizuci se uvis. A ljudi, veoma zadivljeni, govorahu jedan drugome: "Ovo je delo Bozije - leteti po vazduhu sa telom". Veliki pak apostol Petar stade se gromko, da svi cuju, moliti k Bogu, govoreci: "Gospode Isuse Hriste Boze moj! obelodani prevaru ovoga maga, da ne bi sablaznio ljude koji veruju u Tebe!" Pa potom uzviknu govoreci: "Vama, o djavoli! naredjujem imenom Boga mog: ne nosite ga vise, nego ga ostavite tamo, gde se on sada nalazi u vazduhu!"
I tog trenutka djavoli, pokoravajuci se apostolovom zaprecenju, ostavise Simona u vazduhu, i bedni mag polete nanize, kao nekada zbaceni s neba djavo, i pavsi na zemlju sav se razbi. A prisutni narod videvsi to, dugo klicase: Veliki je Bog koga Petar propoveda, i zaista nema drugog Boga sem Njega! - Pali pak mag, iako se bese strasno razbio, po Bozjem promislu bese jos ziv, da bi uvideo nemoc i bedu djavola kao i svoju nemoc i bedu, i da bi, postidjen, pozvao silu svemocnoga Boga. I razbijen on lezase na zemlji, osecajuci ljute bolove po celome telu, dok ga sav narod ismevase. A sutradan izjutra on u strasnim mukama izvrze gadnu dusu svoju, predavsi je djavolima u ruke, da je odnesu u pakao k Satani, ocu svom. A sveti Petar posle Simonovog pada iz vazduha stade na povisoko mesto i, davsi rukom znak narodu da ucute, stade ih uciti poznanju istinitog Boga; i svojom dugom besedom on vrlo mnoge od njih obrati hriscanskoj veri.
Car Neron, doznavsi za tako sramnu smrt svoga prijatelja, silno se razgnevi na svetog Petra i htede ga ubiti. Ali, kako kazuje sveti Metafrast, razjareni car ne izvrsi odmah na svetom apostolu tu svoju zlu nameru vec posle nekoliko godina. Jer po smrti Simona maga sveti Petar ne ostade dugo u Rimu; obrativsi mnoge i prosvetivsi ih svetim krstenjem, utvrdivsi crkvu i postavivsi Lina za episkopa, on otputova u Tarakinu,[30] gde postavi za episkopa Epafrodita (drugog, ne onog gorespomenutog). Zatim ode u Sirmiju, grad Spanije, i tu rukopolozi za episkopa Epeneta. Odatle otputova u africki grad Kartagenu, gde Kriskenta posveti za episkopa. Dosavsi u Egipat, on u njemu postavi episkope: sedmovratnoj Tivi Rufa, Aleksandriji - evangelista Marka. Zatim, po otkrovenju, on bi u Jerusalimu radi Uspenja Preciste Djeve Marije Bogorodice, pa se ponovo vrati u Egipat. Presavsi Afriku on dodje u Rim, odatle u Mediolan, pa u Fotikin, svuda postavivsi episkope i prezvitere. Otputovavsi u Britaniju,[31] on prozive tamo dugo vreme, privukavsi mnoge narode k veri Hristovoj. U Britaniji svetom Petru se javi andjeo i rece mu: Petre, priblizi se vreme tvoga odlaska iz ovog zivota. Stoga ti valja ici u Rim; tamo ces podneti krsnu smrt, i dobices pravednu nagradu od Hrista Gospoda.
Blagodarivsi Bogu za to, sveti Petar se zadrza jos nesto malo dana u Britaniji, utvrdjujuci crkve, i postavljajuci episkope, prezvitere i djakone. U dvanaestoj godini Neronove vladavine on doputova u Rim i postavi, kao pomocnika u crkvenoj upravi, Klimenta za episkopa, ma da se ovaj otkazivao, ne zeleci takav jaram. Ali, usavetovan svetim apostolom, Kliment, kao poslusan sin, prekloni glavu svoju pod jaram Hristov, i zajedno sa uciteljem svojim i ostalim svestenim muzevima vucijase kolesnicu reci Bozje. I mnogi u Rimu visokorodni i znatni ljudi i zene prosvecivahu se verom i svetim krstenjem. U cara pak Nerona behu dve zene, izvanredne lepotice, koje je on voleo vise od svih ostalih naloznica svojih. Primivsi svetu veru, one resise da zive celomudrenim zivotom i ne htedose se pokoriti carevim pohotnim zeljama. A on, najbestidniji i nenasit pohotljivac i bludnik, razgnevi se zbog toga na svu crkvu vernih, narocito na apostola Petra, vinovnika obracenja tih zena ka Hristu i celomudrenom zivotu, (opomenu se pritom car i smrti svog ljubljenog prijatelja Simona maga), i stade traziti svetog Petra da ga ubije.
Gorespomenuti istoricar Egezip pise da kada svetog Petra trazahu da ubiju, verni ga molise da se sakrije i skloni se iz Rima radi koristi mnogih. Sveti apostol nikako ne pristajase na to, zeleci bolje da postrada i umre za Hrista; no verni s placem moljahu apostola da sacuva svoj zivot, toliko potreban svetoj Crkvi, ugrozenoj talasima opasnosti usred nevernika. Privoljen suzama vascelog slovesnog stada svog, sveti Petar dade obecanje da ce se udaljiti iz grada i sakriti se. I iduce noci, oprostivsi se sa svima posle saborne molitve, on krenu sam iz grada. I kada bese kod gradske kapije on ugleda Gospoda Hrista gde prema njemu ide u grad, i poklonivsi Mu se upita Ga: "Gospode, kuda ides?" - "Idem u Rim, da ponovo budem raspet", odgovori mu Gospod.
Porazen, apostol razumede da Gospod Hristos, stradajuci u slugama Svojim kao u pravim udima Svojim, hoce da i u njegovom telu postrada u Rimu. Stoga se on povrati k vernima, i bi od vojnika uhvacen na smrt. Sveti Metafrast kaze da sveti Petar bi uhvacen ne sam nego sa mnostvom vernih, medju kojima behu: Kliment, Irodion, Olimp; njih sve mucitelj osudi na posecenje macem, a svetog apostola Petra na raspece. Uzevsi osudjene, vojnici ih izvedose na gubiliste; no Klimenta, kao carevog srodnika, oni postedese i pustise na slobodu, a Irodiona i Olimpa, koji zajedno sa apostolom Petrom behu dosli u Rim, ubise macem, i s njima posekose i mnostvo vernih. Sveti pak Petar moli svoje raspinatelje, da ga raspnu glavacke, odajuci time postovanje Gospodu svom, dobrovoljno raspetom na krstu, jer nije zeleo da raspecem svojim lici na Gospoda, nego da pod nogama Njegovim prekloni glavu svoju. Tako skonca veliki apostol Gospodnji sveti Petar proslavivsi Boga krsnom smrcu: trpeci velike bolove od klinaca u rukama i nogama, on predade svoju neporocnu dusu u ruke Bozije 29. juna.[32] Ucenik njegov, sveti Kliment, izmolivsi telo svetog apostola, skide ga sa krsta, pripremi za ukop i, sazvavsi verne i episkope, pogrebe ga cesno. Tako isto predadose cesnom pogrebu i tela postradalih sa njim svetih: Irodiona, Olimpa i ostalih vernih, slaveci Hrista Boga, slavljenog sa Ocem i Svetim Duhom. Amin.
NAPOMENE:
1.   Kifa je sirijska rec i znaci kamen; tako i grcka rec Petar (πετρα) znaci kamen.
2.   Galilejsko More poznato je jos pod imenom Tiverijadskog Mora ili Genisaretskog Jezera.
3.   Lida - grad u Palestini, blizu sadasnje Ramle, nekadasnje Arimateje.
4.   Jopa - jedan od najstarijih gradova Palestine, na severoistocnoj obali Sredozemnog Mora izmedju Kesarije i Gaze.
5.   Kesarija Stratonijska je isto sto i Kesarija Palestinska.
6.   Sidon - grad finikijski na obali Sredozmenog Mora.
7.   Virit ili Berit - finikijski grad, u starini cuven kao srediste prosvete i obrazovanosti: danas - Bejrut, vazan trgovacki centar.
8.   Vivlos, Tripol - gradovi u Finikiji.
9.   Laodikija - glavni grad maloazijske oblasti Frigije.
10.   Antiohija - glavni grad oblasti Sirije, na istocnoj obali Sredozemnog Mora.
11.   Klaudije carovao od 41. do 54. godine.
12.   Sicilija - veliko ostrvo u Sredozemnom Moru, sastavni deo Italije.
13.   Tavromenija - vazan grad na istocnoj obali Sicilije.
14.   Kapadokija - maloazijska oblast na granici Jermenije i Kilikije.
15.   Galatija, pokrajina u Maloj Aziji, granicila se sa zapada Frigijom, sa juga Likaonijom i Kapadokijom, sa istoka Pontom, sa severa Vitinijom i Paflagonijom.
16.   Pont - severoistocna oblast Male Azije.
17.   Paflagonija - divlja planinska oblast u severnom delu Male Azije.
18.   Vitinija - oblast u Maloj Aziji, granici sa severa Mramornim Morem.
19.   Nikeja - grad u Vitiniji; jedno vreme napredan trgovacki grad, pa cak i rezidencija careva; u istoriji Crkve cuven, sto su u njemu odrzani: Prvi (325. god.) i Sedmi Vaseljenski Sabor (787. god.).
20.   Frigija - oblast Male Azije; prosvecena svetim Pavlom.
21.   Nikomidija - grad u Vitiniji.
22.   Sveti mucenik Justin Filosof praznuje se 1. juna.
23.   Sveti Irinej Lionski praznuje se 23. avgusta.
24.   Tars - grad u maloazijskoj oblasti Kilikiji.
25.   Sveti Polikarp - episkop Smirnski, praznuje se 23. februara.
26.   Smirna - grad maloazijski u Lidiji, na recici Melesi.
27.   Grad Filiba - u Makedoniji, pored reke Strimone, nedaleko od Jegejskog Mora; bio jedan od najznacajnijih gradova Makedonije, zbog cega ga pisac Dela Apostolskih naziva prvim (πρωτη: gl. 16, st. 12); Crkvu u Filibama osnovao sveti apostol Pavle za vreme drugog putovanja svog; uputio i narocitu Poslanicu Filibljanima.
28.   Egezip je napisao delo: Spomenice (= Υπομνηματα), u pet knjiga, koje nije doslo do nas. Podatke o njegovom zivotu i spisu, vrlo nepotpune, daje otac crkvene istorije Evsevije, episkop kesarijski. On saopstava da je Egezip bio hriscanin od Jevreja, da je ziveo u drugom veku, da je putovao u Korint i Rim, i vrlo dugo ziveo tamo, sastajuci se sa mnogam episkopima i razgovarajuci sa njima o dogmatskim pitanjima. Egezip je umro za carovanja Komoda (180-192. god.).
29.   Neron carovao od 54. do 68. godine.
30.   Tarakina ili Tarakon - drevno iberijsko naselje na istocnom primorju Spanije.
31.   Pod imenom Britanije prvobitno su se razumevala sva ostrva na severu od Galije izmedju Nemackog Mora i Atlantskog Okeana. Britanijom se prvenstveno nazivalo najvece od tih ostrva, koje su domorodci nazivali Albion.
32.   Sveti apostol Petar postrada 67. god. posle Rozdestva Hristova u isto vreme sa sv. ap. Pavlom. Sveti Petar bi pogreben na Vatikanskom brezuljku, a sveti Pavle blizu Ostijskog puta nedaleko od Rima. Po predanju Rimske crkve, glave obojice apostola cuvahu se u Lateranskom hramu u Rimu; telo pak svetog Petra pociva u Vatikanskom hramu, a svetog Pavla u crkvi njegovog imena na Ostijskom putu izvan grada.