Istorijat zimskih olimpijskih igrara

Zimske olimpijske igre su višednevno sportsko takmičenje u zimskim sportovima na snegu i ledu, pandan Letnjim olimpijskim igrama.

Prve Zimske olimpijske igre održane su u Šamoniju od 25. januara do 5. februara 1924. godine, Baron Pjer de Kuberten, osnivač olimpijskog pokreta, bio je ogorčeni protivnik Zimskih igara. Smatrao je da krše osnovni postulat olimpizma – okupljanje svih sportista na istom mestu i u isto vreme. U skladu sa Kubertenovim idejama takmičenja u hokeju i umetničkom klizanju održavana su na Letnjim igrama 1908. i 1920. godine,

Kuberten je lično sprečio da Igre u Šamoniju ponesu naziv Olimpijske igre. Zvanični naziv bio je „Međunarodna nedelja zimskih sportova“. Priznanje je stiglo posredno i prećutno. U najavi Igara, koje su organizovane u švajcarskom Sent Moricu, navodi se da se radi o Drugim olimpijskim igrama.

U početku je država-organizator Letnjih igara imala pravo prvenstva u određivanju domaćina, pod uslovom da ima uslove da organizuje Zimske igre. Tako je Pariz doneo domaćinstvo Šamoniju, Los Anđeles, Lejk Plesidu, a Berlin Garmiš-Partenkirhenu. Jedini predratni izuzetak bila je 1928. godina, kada su Letnje igre organizovane u Amsterdamu — pošto je najviši vrh Holandije Falserberg visok samo 323 metra, bilo je jasno da Zimske olimpijske igre ne mogu održati u Holandiji.

Kad je utemeljen MOK, jedan od predviđenih sportova bilo je i klizanje na ledu, a prvo takmičenje takvog tipa, održano na igrama 1908. u Londonu, bile su četiri discipline umetničkog klizanja. Predloženo je osnivanje posebnih zimskih igara, ali je ta ideja minirana glasovima Skandinavaca koji su protežirali svoje „Nordijske igre“. Ipak neke discipline zimskih sportova bile su uvrštene u program igara 1916. godine u Berlinu (koje nisu održane) i onih 1920. u Antverpenu. Onda je, 1924. godine u Šamoniju u Francuskoj pod pokroviteljstvom MOK-a, a u sklopu VIII Olimpijskih igara, 1924. u Parizu, prvo organizovan„ Međunarodni vikend zimskih sportova“ koji je postigao uspeh, pa je iduće, 1925. godine MOK odlučio da ustanovi posebne Zimske Olimpijske igre koje će se održavati nezavisno od Letnjih olimpijskih igara. Na zasjedanju MOK, 1926. godine, odlučeno je da se ta sportska manifestacija održana 1924. godine računa kao prve Zimske Olimpijske igre.

Do 1992, i letnje i zimske Olimpijske igre održavane su iste godine, a onda je, MOK odlučio da ih „razdvoji“. Zbog toga su sledeće Zimske Olimpijske igre, 1994. u Lilehameru, održane samo dve godine poslije prethodnih igara.

Izvor: Wikipedia

Zimske olimpijske igre 2010.

XXI Zimske olimpijske igre će biti održane u Vankuveru, Britanskoj Kolumbiji, Kanadi 2010. godine. Neka od takmičenja će se održati u obližnjem Ričmondu, dolini Kalagan, Zapadnom Vankuveru, i mondenskom zimovalištu severno od Vankuvera, Visleru.

Druge uzastopne Zimske olimpijske igre u Severnoj Americi posle igara u Solt Lejk Sitiju 2002. godine, verovatno će otvoriti ili generalni guverner Kanade kao predstavnik kraljice Elizabete. Igre će početi 12. februara i trajaće do 28. februara. Igre će zatvoriti predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Zimske olimpijske igre 2010. će biti treći put da se Olimpijske igre održavaju u Kanadi. 1976. godine su održane Olimpijske igre u Montrealu, a 1998. su održane Zimske olimpijske igre u Kalgariju. U izboru za Zimske olimpijske igre 1976., Visler i Garibaldi su bili gradovi kandidati, ali nisu pobedili.

Kanadski olimpijski komitet je obećao da će Kanada osvojiti najveći broj zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 2010. godine u Vankuveru. Na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. i Kalgariju 1988. nisu osvojili nijedno zlato. Ovaj pokret se zove "Zauzmi podijum" ("Own the Podium").

Izvor: Wikipedia

Izbor domaćina

Vankuver je pobedio u takmičenju za domaćina Olimpijskih igara 2. jula 2003. godine, na 115. mitingu Međunarodnog Olimpijskog Komiteta u Pragu, Češkoj Republici. Ostali kandidati za 21. Zimsku olimpijadu su bili Salcburg u Austriji i Pjongčang u Južnoj Koreji.



Izvor: Wikipedia

Troškovi

Operativni troškovi Zimskih olimpijskih igara 2010. su bili procenjeni na $1.354 milijardi (2004.), dok je sredinom 2009. ova procena podignuta na $1.76 milijardi. Celokupna svota za operativni obračun dobavljena je iz nevladinih izvora, tj. kroz sponzorstva i prodaje prava za prikazivanje prenosa. Novac poreznih obveznika bio je utrošen na izgradnju i obnovu raznih objekata u Vankuveru, Visleru i Ričmondu i to u visini od 580 miliona dolara. Sigurnosni proračun iznosio je 200 miliona dolara, takođe uzet iz državnog proračuna, dok je glavna agencija za sigurnost bila Kanadska kraljevska konjička policija. Ova prvobitna svota se pokazala nedovoljnom, te se popela na 1 milijardu dolara. Neposredno pre početka igara u februaru 2010. ukupno troškovi igara, uključujući sve infrastrukturne nadogradnje u regiji su procenjeni na 6 milijardi dolara, dok su troškovi potrošeni direktno na igre oko $600 miliona. Revizorska kuća Price-Waterhouse u svom izveštaju navodi da će koristi i prihodi za grad i provinciju biti u visini od $10 milijardi, dok su direktni prihodi procenjeni na 1 milijardu dolara.

Izvor: Wikipedia

Zemlje učesnice

Sledeći nacionalni olimpijski komiteti će učestvovati na Zimskim olimpijskim igrama 2010. Kajmanska ostrva, Kolumbija, Gana, Crna Gora, Pakistan, Peru i Srbija će debitovati na ZOI 2010.



* U zagradi se nalazi broj sportista koji se takmiče za tu zemlju

Izvor: Wikipedia

Zastupljeni sportovi

Petnaest zimskih sportova je najavljeno kao deo Zimskih olimpijskih igara 2010. Osam sportova je kategorizovano kao ledeni sportovi a to su: bob, sankanje, hokej na ledu, umetničko klizanje, brzo klizanje, brzo klizanje na kratkim stazama i karling. Tri sporta su kategorizovana kao događaji alpskog skijanja i snoubordinga: alpsko skijanje, slobodno skijanje i snoubording. A preostala četiri sporta koja su kategorisana kao nordijska su: biatlon, nordijsko skijanje, skijaški skokovi i nordijska kombinacija. Spisak svih sportova na ZOI 2010. (u zagradi je broj disciplina po pojedinom sportu):



Izvor: Wikipedia

Sportovi, kalendar i rezultati

Izvor: Wikipedia

Nije jos ni pocelo a vec smrtni slucaj. Petak je obeležila pogibija gruzijskog reprezentativca u sankanju 21-godišnjeg Nodara Kumaritašvilija.

Nesrećni Gruzijac je tokom treninga izleteo na poslednjoj krivini staze koja važi za jednu od najopasnijih na svetu. Kumaritašvili je izgubio kontrolu nad sankama, pao sa njih i pri brzini od oko 145 km/h preleteo betonski zid, a potom udario glavom u metalni stub pored staze.

Iako mu je odmah ukazana pomoć na licu mesta, a zatim i u bolnici, nastradalom sportisti nije bilo pomoći i podlegao je povredama.

u koliko je otvaranje?

18:00 lokalno vreme ili 00:00 kod nas