Posto imamo vise tema koje se ticu snajki (podtema odnos snaja-svekrva) - da imamo i jednu koja se tice Zet-ova

Daklen

- kako se Zet adaptira na tazbinu i obrnuto
- kako biva prihvacen (i da li vazi ono "Zete psete", kad kako i zasto)
- odnos Zet-Tasta & Zet-Tast
- da li je Zet-u ipak lakse po prirodi svoje "funkcije" od Snajke ili je obrnuto
- i ostalo na temu Zet-a o cemu se moze raspravljati


Bilo bi lepo cuti i iskustva "potencijalnih zetova" (a verujem da je gotovo svaki muskarac u nekom periodu bio tako okarakterisan - mislim, imamo mi 'vojcice svoje tatice )

Povod je clanak koji sledi

---

 moj muški život

Zet

miloš vasić

Naša je kćer – kao što je poznato – savršena prilika, poželjna udavača, lepotica, miraždžika i uopšte iz dobre kuće. A ko je on

Biti zet je par excellence muška funkcija, kao što je poznato. Znam, bio sam više puta. Zet, dakle, spada u svojtu, a ne u rodbinu – po preciznim merilima učenih jezikoslovaca – jer zetom postaje venčanjem. Narod to objašnjava kraće: zet je "tuđa kost", kao i ostatak svojte; "zet li je rod, magare li je stoka", kažu Piroćanci. Ta se razlika vidi odmah na tradicionalnoj svadbi: s jedne strane trpeze naši, s druge njihovi i onda se gledaju. Isto važi i za snajke, jetrve, zaove, ujne, strine, prije i ostalu žensku svojtu, ali to je druga priča.

Zet je u položaju krajnje delikatnom čim zetom postane, ako ne i pre toga. Naime, naša je kćer – kao što je poznato – savršena prilika, poželjna udavača, lepotica, miraždžika i uopšte iz dobre kuće. A ko je on? Uvek ima boljih, naravno, a to će zetu već biti objašnjeno, temeljito i više puta tokom njegove karijere zeta. Uobičajene primedbe su: vetropir; nije neki; da je zgodan – možda, ali je neozbiljan; nije glup, fakat, ali je smotan; prija i prijatelj i nisu neki, znamo i bolje; s kim se sve boljim naša ćerkica zabavljala; da bar ima para, nego je gulanfer; bezobrazan je; a da možda ne juri sojke? Itd. Ukratko, što reče veliki pesnik Ršum: "Uz malo sreće i malo novca, mogla sam biti gospođa ovca...".

Imao sam tako jednom jednu ranu taštu koja je vazda zvocala na te teme: te njena je ćerka lepa, pametna, govori jezike (sve istina), te svira klavir (laž) itd. Na kraju sam je ućutkao na način neočekivan, čisto trenutno nadahnuće: "Gospođo punice", rekao sam joj nasamo mrtav ozbiljan i jako zabrinut, "sve je to istina, ali ima jedan detalj: vaša kćer nije bila nevina kad se udala za mene." Ostala je paf i više nije zvocala; samo me je tiho mrzela, a inače onako emancipovana, napredna i politički korektna, ko bi rekao...

Iz izloženoga jasno je da je (osim supruge) glavni problem zeta tašta tj. punica. Nije ni majka manji problem, da se odmah razumemo: i njen je sin mogao da nađe bolju, nego šta, a ne ovu čepinicu, lucprdu, fantaziju, razmaženo derle; a ni ti prijatelji nisu neki. Ali i to je druga priča. Imao sam u životu četiri legalne (venčane) tašte. Jedna me je mrzela (vidi gore); sa dve sam bio u veoma korektnim odnosima i ne žalim se; jednu sam obožavao i ona mene. Malo li je? S taštama treba održavati što srdačnije odnose, jer je tako život podnošljiviji. Kod nas na Zvezdari, kad smo bili klipani i mulci, važilo je mudro pravilo: istovremeno muvaš i ribu i kevu. Nije to bez neke.

Naravno da je odnos tašta–zet postao omiljena inspiracija umetnicima: od Nušića ("I ženu i klasu!") do narodnog barda bećaraca: "Zora rudi, tašta zeta budi, ustaj zete da nam jebeš dete". Ima tu još u smislu viceva. Recimo onaj o Jozi iz Gruda koji je ulovio zlatnu ribicu u Neretvi i – da skratim – tražio ono što niko u Hercegovini nema, pa je dobio zeta iz Beograda. Ili Fata iz Fojnice koja je dobila crno unuče, pa je rekla "Lijepi naši Vlasi..."; itd., sve politički nekorektnije jedno od drugoga.

To je ta muka sa etnički i politički mešanim brakovima: zet uvek ispadne problem ako je krive vere, nacije, rase ili političkog uverenja. Snajka ponekad, ali na to se gleda s više praštanja. Eto je Franjo Tuđman, koji se ponosio što mu gđa Ankica nije ni Srpkinja ni Jevrejka, dobio zeta Srbina i unuke polu-Srpčad; zeta iz Zemuna, poput onog Joze iz vica.

S druge strane, postoji odnos tast–zet, neka vrsta naizgled mističnog savezništva; ništa u stvari čudno, s obzirom na ulogu tašte odnosno supruge u oba muška života. Po nekoj neizbežnoj logici zet će prvog saveznika naći u tastu tj. puncu. Sa dva moja tasta slagao sam se odlično; od ostalih, jedan nije hteo da me vidi nikada, jer sam mu prolazio kroz evidenciju politički sumnjivih (bio je visoka šarža u KOS-u), a drugi je umro pre nego što sam se pojavio u životu njegove kćeri; to mi je žao, jer je bio sjajan tip. Sa tastovima se zetovi smuvaju najčešće odmah, intuitivno. Uzgred, slično je i sa snajkama: svekar je obično skloniji snajki nego svekrva; ne zove narod tek tako onaj kaktus oblika dlana sa bodljama "svekrvin jezik". Tastu zet dolazi kao neka vrsta spasa i pomoći: manje supruge-tašte po glavi stanovnika. Počne dugim noćnim razgovorima, muškarac muškarcu; završi čvrstim savezništvom. Nije to mala uteha: ni zetu, ali ni tastu, bogami.

A sada malo optimizma. Gledam godinama mlade muškarce, nečije zetove, uključujući i moga. To zgodno, to pametno, to vredno, to pažljivi muževi i očevi. Da ih vodiš kući kakvi su dobri. Ima nade za muškarce. Zato ovaj kratki spis posvećujem Lazi, Bojanu, Žarku i ostalim zetovima nalik njima.

Izvor

biti zet u kucu je nesto najgore na svetu
samo pitajte mog bivseg najboljeg druga papucara 

Ne pamtim kad je psihologija imala ovako zanimljivu temu. Danas sam bas mislila na cega je spala Psidza kad samo jadnici i kukavci ostavljeni kuckaju a nasi ih podjebavaju za sve pare.


Tema:

Bicu i svekrva i tasta. Ako Kosmos bude naklonjen.
Kao svekrva znam kakva cu da budem, trudicu se suprotnost od Azdaje, to je bar lako, zar ne?
Ali tasta?
Znam.
Nisam normalna, i ne mogu da se obuzdam.
Ako mi samo popreka pogleda moju ceru, moju malenicu, moju princezu - oko cu mu izvaditi.
Ne daj Boze da cujem psovku, ne daj mu Boze da je udari. Na kraj sveta cu ga ganjati i posejacu ga na sve kontinente.


Necu odobravati bezobrazluk moje dece prema svojim izabranicima. Sina cu isamarati koliko godima imao bude li psovao ili udario zenu, bude li dzukac i varalica.

Ali..ne znam da li mozete to da shvatite...nije isto imati musko i zensko dete. Muskarac je onaj koji mora da se brani sam, nosio porodice a zene su te koje prate.
Istina je da se zensko dete cuva bolje i da je blize srcu.
Zato cu ja sa svojim zetom da imam razgovor u 4 oka. Prvo. Da ja njemu lepo predocim koliko sam luda i kako ce mu biti. Pa sta nam Bog da.

Idi bwe Sandra u persun - rasplaka me 


Hvala Vi za temu 

I ja sam se skoro rasplakala

O moj dobri Boze....kad samo pomislim da ona moze da ima brak...slican nekim lljudima koje poznajem stegne mi se stomak.
Molim Kosmos, i Karmu, da ima muza kao sto je njen tata sada. Da joj najveci problem bude gde je bacio carape, kad je zapio ako je zapio, i sto se dernja kad gleda utakmicu...A oko njene Azdaje ce mama da joj pomogne 

Zet je nezgodna kategorija. 

Po mom iskustvu tastovi, suraci i svastike obicno budu kul, taste bas i ne. Jos uvek se secam jednog mog iskustva gde mi je rekla "Samo da znas moja __________ nije za bacanje" a ja ni 5 ni 6 "Pa dobro, nisam ni ja".  Nezgodna sorta. Mislim kako se zalomi, ali obicno je tako. 

Dokaz je i ovaj tekst za koji se vidi da je pisao tast a ne tasta inace bi verovatno bilo svasta po zetu. 

Odnos prema zetu / snaji je ujedno divno pokazatelj sizofrenog nacina razmisljanja u srba tj. srpskijeh majki.

Elem, u stara vremena:

- zet je neko ko ti "odvodi" cerku, a snaja je neko ko ti "dolazi u kucu", ali

kad slusas mame onda ispada ovako:

- "dobila sam zeta", odnosno "uzela mi sina"

i ajd ti meni objasni tu logiku

U mojoj mnogobrojnoj familiji zet je omiljena, ali ne bas korisna kategorija, uz par casnih izuzetaka, koji i dan das cesu glavi i razmisljaju gdje su se zajebali.

Nekako mi se cini da je lakse biti zet,  nego snajka. Zet ti je neka nagradna kategorija, cist bonus, nije bas da ga postuju, ali je tu kao zacin, dodatak jelima.
A snajka je uvijek nekako duzna i svojim i njegovim, vazda za nesto kriva.

Dok sam bio zet starac je hteo da mi puca u noge a ja njemu u glavu  No resena stvar nije mi vise starac  No sad ja imam zeta pa sam shvatio sta je starac hteo da kaze 
Inace pade mi na pamet vic kad pandur resava ukrstene reci.
Cerkin muz tri slova ?
Iva

Не контам какве везе ташта има са зетом...па оженио је њену ћерку а не њу...
Те приче ако је такнеш ако јој ово ако јој оно...ко да је оженио девојчицу од 10 година божемепрости...

Правда за снајке.