Neodgovorni muški pol

Nije naročito čudno što muškarci imaju kraći životni vek od žena - mi smo ti koji su daleko neodgovorniji prema svom zdravlju. Problem možda leži u činjenici da se u pojedinim sredinama (skoro svuda, zapravo) muškarac od malih nogu uči da ne obraća pažnju na bol i da se ne žali, što ima za posledicu pojavu bolesti koje se inače mogu sprečiti. Muškarci mnogo ređe odlaze lekaru nego žene i posvećuju manje pažnje svom zdravstvenom kartonu.

Tek posle 60. godine muškarci počinju da češće idu lekaru i po tome se približavaju ženama. Nedovoljna pažnja koju posvećuju svom zdravlju dovodi do toga da se mnoge bolesti kod muškaraca ne otkrivaju na vreme, pa je zbog toga i stopa izlečenja niža.

Pored toga, muškarci obraćaju mnogo manje pažnje na prevenciju - za razliku od žena - a na sve to imaju i psihičku presiju da uopšte priznaju bilo kakav problem, fizički ili psihički. Tako je i s depresijom - ona kod muškaraca izaziva bes, agresivnost ili bežanje u alkohol ili narkotike. Izgleda da znaci depresije, pored toga što se različito ispoljavaju kod različitih polova, dovode i do različitih načina razrešenja problema: žene se mnogo češće leče, dok muškarci umeju da izaberu radikalnija rešenja.

Vratimo se na modele vaspitavanja. Iako je muško iskazivanje emocija suzama danas mnogo češće nego u stara vremena, muškarci su još uvek skloni tome da zakopaju svoj bol duboko u sebi i da na taj način veoma naškode svom zdravlju. Tipična slika muškarčine i danas je povezana s kontrolom emocija u javnosti. Uprkos svemu što čujemo o savremenom muškarcu, koji se lakše nosi s emocijama, uplakano lice nekog poznatog muškarca naći će se na prvim stranicama novina. Savremeni muškarac stidi se plakanja u javnosti, osim u nekim zaista posebnim okolnostima.