Ja ne razumem ljude koji mogu da imaju decu a to ne zele, mislim da je to teska tragedija smatram da su deca najveca radost i sreca u zivotu ne mogu ni da zamislim sebe kako izgovaram da ne zelim da imam decu

Neko je spomenuo monahinje i monahe ja sve to razumem i znam da oni se odricu i potomstva radi sluzenja Bogu ja to veoma postujem ali na zalost nikada necu moci da razumem zasto su valjda oni to sto jesu a ja sam to sto sam, jednom prilikom mi je decko koji je malo mladji od mene inace monah rekao, brate ti ne shvatas da je ovakav zivot za mene nagrada, i u pravu je ja to nikada necu moci razumeti!

Daj molim te, ali molim te ako nemas sta pametno da kazes nemoj.Kada pricamo o svakodnevnim ljudima sigurno ne stavljam u taj kos i monahinje,monahe bla bla bla.
Ali kad me vec vuces za jezik, pa jesu malo nastrani.Zato i zive po manastirima dalje od ljudi obicno na periferijama ako ne u zabitima.Da li si ti video neki monaski Hram,Crkvu u Knez Mihajlovoj ili negde u centru ??? Pa nisi.To je potpuno druga tema..........ovde se prica o drugim stvarima citaj bre malo.

odreci se djece radi sopstvenog komfora? najobicnija sebicnost 
pa da su nasi roditelji tako razmisljali gdje bi mi sad bili..... 

Neko se odriče djece zbog sopstvenog komfora. Neko se odriče djece jer misli da svoj život treba da posveti nekom višem cilju - monasi, misionari, veliki naučnici, umjetnici.
Neko se odriče djece jer se boji da će neke svoje gene prenjeti na potomstvo - npr. djeca čiji su roditelji i bliži srodnici počinili samoubistvo se boje da imaju svoju djecu, jer nose stigmu i boje se da bi oni to isto mogli učiniti svojoj djeci ili da će im djeca biti suicidna. Neko ko u familiji ima osobu koja pati od šizofrenije ili nekog drugog psihičkog oboljenja, boji se da će i sam poluditi ili da će te gene prenjeti na svoju djecu. Neko kome je majka, otac rano umro od neke bolesti koja ima i nasljedni faktor tipa rak, srčana oboljenja, moždani udari će takođe razmisliti prije nego što se odluči na stvaranje porodice.

Neki ljudi misle da bi bili loši roditelji dok u potpunosti ne izgrade svoju ličnost, pa odlažu rađanje potomstva.

Samo se životinje razmnožavaju nagonski. Bog je čovjeku dao razum da stavi prst na čelo i dobro razmisli prije nego što se odluči na takav korak. Stvaranje i odgajanje djece je najvažniji posao koji jedan čovjek obavlja u svom životu i to može kvalitetno da uradi samo ako je on zrela, stabilna i formirana ličnost.

Mnogo je sa aspekta cijelog društva bolje da ljudi koji tom zadatku nisu dorasli, to i ne čine, a ne da se kote i prave probleme i toj djeci i svima koji dođu u kontakt sa njima. I za psa treba dozvola, a djecu može da ima ko hoće.

A što se biologije tiče, čovjek dobija nagon za parenjem sa 12 - 13 godina, pa ja ne znam nikoga ko je spreman da tad ima djecu. To što priroda traži, nije uvijek ispravno. Da su se neki ljudi uzdržavali od razmnožavanja, možda bi nas bilo manje, ali bi možda svi mi bili malo kvalitetniji

Zato sam i naglasio stvar licnog izbora.

Pricamo o zenama koje ne zele da budu majke.Koliko sam ja shvatio naslov , znaci mogu, nisu monahinje, nisu bolesne ....nego prosto ne zele decu.Ispravite me ako gresim?

Pa sve gore navedeno je stvar ličnog izbora:

1. da li ćeš da se posvetiš sebi - tako što ćeš biti maksimalni hedonista
2. da li ćeš da se posvetiš višem cilju - Bogu, nauci, umjetnosti
3. da li ćeš da dozvoliš da tvoji osnovani ili ne osnovani strahovi prevagnu u odnosu na želju da budeš roditelj
4. da li svima treba uopšte dozvoliti da budu roditelji jer je njihov psihički sklop krajnje nedostojan takve odgovornosti
5. da li treba djecu rađati kada je to biološki najoptimalnije - znači od 19 - 25 ili treba sačekati punu fizičku, psihičku, socijalnu zrelost, čime odlažeš početak roditeljstva do godina koje nisu biološki optimalne ...

Sve su to faktori koje treba uzeti u obzir prije nego što skočiš na nekog i kažeš mu da je nenormalan zato što izjavi "Ja ne želim sad da imam djecu" iili "Ja ne želim nikad da imam djecu"

Pravi razgovor između dvije strane je argumentovan.
Znači JA želim da imam djecu zato što:
1.
2.
3.
...
Odnosno JA ne želim da imam djecu, zato što:
1.
2.
3.
....

Ostalo je prepucavanje i nije ni malo konstruktivno. Ja sam ti gore navela nekoliko razloga zbog kojih neko ne želi ili se ne odlučuje na potomstvo. Mnogo je velih ljudi u istoriji koji su ostali bez potomaka, pa niko ne misli da im je život uzaludan. Mnogo je roditelja koji nisu smjeli imati djecu jer su ih mučili i zlostavljali, pa i ubijali. Mnogo je ljudi koji se nisu ni trebali roditi. To sve govori u prilog da roditeljstvo nije za svakoga.

Ovdje je jako važno istaći, barem po mom mišljenju, da je o tako delikatnim pitanjima bitno reći JA MISLIM ili ZA MENE, jer ne mislim da iko ima pravo da daje generalne ocjene  šta je za sve ljude i sve situacije normalno.

Pa, objektivno... i monahinje i bolesne mogu da budu majke... posebno ove prve...

Možda te žene u generativnom periodu nisu našle muškarca koji uliva poverenje?

To može takođe da bude jedan od bitnih razloga. Naročito za one konzervativne koji žele da odgajaju djecu u cjelovitoj porodici.

Kad su u pitanju strahovi od genetskog nasleđa moram reći da je to besmisleno. Prvo danas je moguće blagovremeno otkriti mnoge genetske deformacije na plodu. Drugo ne znam nikog, ali baš nikog, ko u bližoj rodbini nema nekog prozveketalog. Treće kancer je daleko češće posledica  radijacije i zagađenje nego ghenetski uslovljen. Mi smo ovde ozračeni iz Černobilja, bacali su na nas radioaktivne bombe i palili nam kancerogene po gradovima. A tek generacija mojih roditelja koja je jela krompir sa DDT.