Тим научника са Универзитета у Женеви открио је да камелеони имају танак слој посебних ћелија на кожи, које садрже нанокристале. У стању мировања они су подједнако удаљени једни од других у ћелијском језгру, а зависно од њиховог распореда могу да одбијају светлост при различитим таласним дужинама.
Камелеони могу да контролишу размак и распоред нанокристала, што им омогућава да мењају боје.
Професор Мишел Милинковић је открио да се испод уобичајеног слоја коже налази слој ћелија званих иридофоре, тип кроматофора – ћелија са пигментом које имају способност одбијања светлости.
Оне садрже нанокристале, који су сачињени од гуанина – једног од главних састојака ДНК.
У истраживању објављеном у часопису Nature Communications наводи се да када је камелеон у стању мировања и није узнемирен, кристали имају уобичајен распоред у ком одбијају светлост таласне дужине која се види као плава боја.
Међутим, када се узнемире, ћелије омогућавају кристалима унутра да мењају распоред и шире се, што им заузврат омогућава да одбијају светлост осталих таласних дужина, које дају жуту и црвену боју.
Комбинујући све три главне боје, камелеон може да мења читав спектар боја.
На једно питање и даље није одговорено. Није познато на који начин камелеони изазивају промену распореда и облика нанокристала унутар ћелија.