Počinje zajednički život...

Volite se. Mnogo se volite. Baš lepo! Rešili ste i da počnete da živite zajedno. Osećate se dobro zbog te odluke i puni ste samopouzdanja (malo se i pribojavate, ali se trudite da to potisnete). Već se nekoliko puta desilo da vikend provedete zajedno i bilo vam je predivno. Naravno, znate da to nije isto - znate da je zajednički vikend, pa čak i zajedničko letovanje, zapravo samo neka vrsta produženog izlaska i da se tu i dalje oboje trudite da se prikažete u povoljnom svetlu - ali, opet, dovoljno ste vremena proveli zajedno da verujete da je zajednički život pravi korak za vas dvoje. Samo napred!

Ipak, bilo bi zgodno da unapred budete svesni toga da je početak zajedničkog života veoma stresan period, koji može dovesti do krize u vašoj vezi. Ukoliko se useljavate u stan jedno od vas dvoje, to može izazvati i dodatne probleme. Partner kod koga se ono drugo useljava može da oseti veoma jak strah od gubitka samostalnosti, i to čim vidi gomilu stvari koja je uneta u stan (a ako se stvari donose malo-pomalo, taj strah se produžava, uz stalno pitanje šta je sledeće - naročito ako se donose stvari - ili, još nezgodnije, živa bića - prema kojima vlasnik stana ne gaji preterane simpatije).

Ni onome ko se useljava nije nimalo lako, jer bez obzira na svu ljubav koja postoji među partnerima, dolazi na "tuđu teritoriju". Ako i izgleda da se ponaša kao kod svoje kuće, pa i previše kao kod svoje kuće, to je pre zato što osoba koja se uselila pokušava da u sebi stvori osećaj sigurnosti nego zato što zaista već oseća partnerov ili partnerkin stan kao svoj.

Naravno, tokom zajedničkog života ćete svakako otkriti i mane voljene osobe za koje do tada niste znali, ali ono što je i dalje najveći problem - i što može da učini da i te mane izgledaju veće i znatno više iritirajuće nego što zaista jesu - jeste strah od gubitka nezavisnosti i kontrole nad svojim prostorom i svojim životom.

Stručnjaci predlažu da se par, ako je ikako izvodljivo, useli u nov, neutralan prostor - time se ničiji dotadašnji prostor ne ugrožava, plus se oboje osećaju "kao u novom prostoru", što dodaje osećaju zajedništva. Ono čega bi partneri trebalo da budu svesni jeste i to da zajedničkim životom svakako odustaju od dela svoje nezavisnosti i da nikako neće moći (ne ako žele da im veza opstane) sve da kontrolišu. Bilo bi dobro da daju jedno drugom prostora kako bi se oboje osećali prijatno u zajedničkom domu.

to mu doddje kao neki mali bracni prirucnik?