Znam da će svi pisati o tome kakvo nasilje žene trpe od partnera, bivših partnera i okoline. Mislim da sam već mnogo pisala o tome a materijala ima za još. Zato ću izgovoriti ono što me muči i brine još više… jeste, može više.

Kada se nađe u bezizlaznoj situaciji žena obično poželi utehu. To je nešto prvo što je može bar malo vratiti na mesto, na to neko svoje mesto za koje se kao bori godinama a obično je i ono jadno i nesigurno. Svakog dana, nekada iz sata u sat neko priđe i gurne je. Ne zbog toga što ga nije zaslužila (mada iskreno žene najređe takva mesta same zasluže) nego iz čiste zlobe, da bi je gledali kako pada i ponovo pokušava da ustane, sa kućom na jednom ramenu, decom na drugom a na plećima povrh toga joj obično sedi izabranik sa najdražom mu mamom.

Postoji priča o nekoj ženskoj solidarnosti, ali da se ne lažemo, to uspeva samo kad je neka uhvaćena da se mota oko nečijeg muža, pa onda kao sarađuje da ne bi dobila batine i bila počupana, ili onda kada dve žene nemaju nikakvog dodira ili zajedničkog interesa. Možda je u drugim zemljama drugačije, ali kod nas je ovako, a mi smo svi zaglavljeni tu gde smo.

Pa kako se žena, koju je i samu neko maltretirao pretvori u bezdušno čudovište koje rođenog sina huška na ženu koju bi trebalo da voli i koja je njoj izrodila unučiće?

Da se manemo sad temperamenta i zlobe koju neko nosi u genima, ‘ajde da pričamo načelno. Zbog čega je žena koja ulazi u kuću žrtveno jagnje koje će popiti sve ćuške, izvor čiste krvi kada krvopije ogladne i sve joj se zakače za grkljan dok ne izvuku i poslednju kap života iz nje? Zbog čega se osoba, zdrava, prava, normalna šutira pri svakom susretu dok ne postane krpa kojom samo još mogu da očiste noge?

Otkud taj poriv u ženama da svog sina (koji je trebalo da se razlikuje od svog oca, sećate se) okrenu u mašinu za mlevenje svega ljudskog u drugom ljudskom biću? Šta je ona skrivila? Nekada su svekrve molile sinove da se žene, da bi ih neko odmenio. Ali su i davale do znanja da neće biti slatke svekrve i da će jadnica najverovatnije povratiti majčino mleko služeći ih i sakupljajući svoje slomljene kosti…a o slomljenoj duši da i ne govorimo?

Zašto je „predavanje kutlače“ tolika tema i danas kao i pre 2000 godina? Hoćeš odmenu a nećeš da predaš drugome odgovornost. Hoćeš da sediš kao pacov do svoje 150. godine i naređuješ buzdovanom sa čela stola (pošto si rođenog muža odavno sahranila – a bio je muško, ne kao tvoj sin, slab na žene…taj kad udari.. a ne, sad on više nije udarao, ma bio je divan čovek..valjda si zato povilenila….e da znaš da te nisu tukli dovoljno) i da pljesneš rukom a tvoj sinčić – ljubi ga majka – slomi snaji nos, ne zato što je nešto uradila, nego zato što je to zabavno, zato što si željna krvi.

Mogu im raditi šta požele. One su niko i ništa, one nemaju nikoga i nemaju dušu. Žena se uda i ostavi sve. Pisah već o tome da bi verovatno 90% muškaraca završilo u ludari da moraju da ostave familiju, DRUGARE, a pogotovo „DRUGARICE“, omiljenu birtiju, mamicu, rodno selo i krave u štali pa odu da se udaju negde. Pa onda jednom u 5 godina na slavu kod svojih..al ne duže od pola dana, da mu ne bude mnogo. Pa onda svaki put kad prođu u novoj kući (gde nikako ne pripadaš i nemoj da se PONADAŠ da ćeš ikada pripadati) puknu te po plećima nekom motkom, čisto da ne zaboraviš u čijoj si kući. A ti se jadan mažeš mašću i stavljaš listove kupusa, da prođe otok, da se ne vidi, smeješ se jer će te raspaliti još jednom ako vide da se mrštiš od bola. Da zaplačeš ne smeš…to muškarci ne rade, da ne ispadnu pizde…

Pa te onda jaše ko kad stigne. I fizički a Boga mi i psihički. Ko te j### kad si se natrćio i ostavio im i pozadinuu i dušu. Pa te i siluje kad pokušaš da se odbraniš. A mila mama sve to gleda i diriguje i priča im šta da ti rade. U njenoj si kući, nema bre da pisneš.

Pa onda odeš u klanicu od porodilišta da te porode. Klanica, mala reč. Ako preživite i ti i beba… (o pardon, zaboravih da bi najveći deo muške populacije podlegao bolovima srednjeg intenziteta pri porođaju – al ajde da se pravimo da možeš da izdržiš) dođeš kući. A neko te pljune po sred čela i kaže ti da nisi nikakva majka. Da si krava, a krava kao svaka krava može da se oteli a osećaja za dete nema. Uzmu ti dete. Ti mu dođeš nekakva životinja, torba koja je donela dete na svet (koje daj Bože da nije od švalera – iako iz kuće nisi izašao 2 godine – zagledaju se detetu uši, nos, obrve, ma liči na komšiju..pljunuti!), dobar si dok ga dojiš. Posle se vraćaš na još gore mesto, rastegao si se, popucalo ti sve, ni ne ličiš na muškarca. Dete ti odgaja aždaja koja je dirigovala svakim tvojim svakodnevnim silovanjem jer ti nemaš prava na sopstveno dete, jer si niko i ništa. Jer su te oni spasili da bi bio nešto….

Samo još zamisli da tvoja najdraža najpametnija i najzaslužnija polovina (koja je zaslužna za to što si ti čovek, pala ti sekira u med) ima još i sestru, neudatu, ili babu, strinu, tetku usedelicu, pa ti se još i oni popnu… Ona ti donese svakakve boleštije za koje osudi tebe.

Pomenuh li da je lomljenje kostiju svakodnevno. A lomljenje duše? Verovatno par puta na dan.

I onda ti vaspitaju dete da te mrzi. Da si mu samo izvor novca (ako ga kojim slučajem imaš) ili izvor neuspeha, pošto nemaju koga da okrive, pa te dete od 2.-3. godine već psuje, vređa pred gostima, ako se koji i usudi da svrati, kad poraste još malo šutira te i pljuje… jer si nesposoban, jer nisi osoba…samo krpa…

Mogu ja ovako u nedogled.

„Aaaaa, nikada JA to ne bih dopustio. Ne bi mene tamo neke žene….“ jel tako?

A što onda dopuštaš da to rade tvojoj ženi? Onoj koju si ti izabrao, obećavao kule i gradove, sekao vene za njom ili čak nekome polomio nos. Koju si izveo iz kakve god kuće i doveo u pakao?

Nema argumenata jel da? Pa nema… mama je uvek u pravu.

kadtata.com



***************************************************************************************
" Nisu bitni komentari, bitno je da oni kojima može pomoći to i pročitaju."
"Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce."

http://kadtata.com/2010/07/13/i-kroz-pakao-se-mora-pesaka/

Preporucujem 

Nije los tekst jer se takvi slucajevi desavaju samo mi ne svidja jedno: Po tekstu ispada da je ceo svet protiv te osobe (posto je mrzi svekrva, muz joj ne staje u odbranu, decu uce da je mrzi) a da je ona "mucenica" koja ostavlja sve radi muza i koja ide u porodiliste "kao u klanicu" a niko ni hvala da joj kaze. Nikada situacija nije tako crno-bela i obicno su za to krivi svi koji su ukljuceni u svadju (muz, zena i njegova familija) pa tako i svako od njih snosi deo odgovornosti

Muskarcu je dosta tesko da stane izmedju svoje zene i svoje majke i relativno mu je tesko odluciti koja je u pravu kada treba da "bira strane". Nazalost, zbog toga se dosta cesto desavaju konflikti. Zato je i brzo odvajanje i zapocinje samostalnog zajednickog zivota imperativ. Naravno, vidjace svekrvu poneki put pa i dosta cesto ali makar ce konflikti biti manji. Takodje je dobro da se dobro postavis na pocetku a i da budes pomalo i "umiljat" a ne "konfliktan". Nikada necu znati kako je ali vidjao sam slucajeve i slucajeve toga u svojoj blizoj i daljoj okolini i zaista smatram da je sve stvar postavke i dogovora

Ono što sam ja primetila (ne tvrdim da je apsolutna istina, već moje zapažanje), da finim, dobrim ženama koje su spremne za saradnju i izgradnju zajedničkog doma uglavnom zapadnu aspide od svekrva koje im celog žvota krv piju, a brižne, dobre i tolerantne žene koje su odgajile dobre i emotivne sinove uglavnom zapadnu aspide od snaja koje rade isključivo na razbijanju finih porodičnih veza.

Nema sta da bira, staje uz zenu ako je covek. Jer sa njom stvara novu porodicu. Mama i tata nisu "strana". Zena je ona sa kojom se kuci. Nema dvuomljenja. Moze da se kaze, moze da se zauzme stav a kuci, ako je potrebno, razjasniti sa zenom sta nije bilo u redu u zeninom ponasanju. A za javnost: uz svoju zenu 

Da, Sandra....tako bi trebalo da bude...na žalost, vrlo često muškarac nije dovoljno jak da izdrži pritisak roditelja i okoline, pa ide linijom manjeg otpora.

Jeste i to sam videla, i cula, kako se promene kad udju u brak. Imam jedan primer gde nisam mogla da verujem sta prica devojka. Iskreno sam mislila da laze ili preuvelicava. Akad ono...na jednoj slavi..uzas 
Ja mojoj otvoreno, kad udjem a vidim ona sususu mom muzu, kazem :"Baba opet spletkaris" i onda se smejemo 
Zna ona da ja znam 

...to je sve do muskarca i tacka kao mesec.
oces da imas i mamu i zenu,a?ja kad sam upoznao majku sa mojom zenom.meni majka prve sledece nedelje,kad sam dosao do nje.onako izokola ..... ¨znas sine,a gde je M...?meni deluje,da je dobro dete?i sta ce joj one cigare?...¨ i milion pitanja,na koje nije dobila odgovor.obavestio sam majku,kad sam se verio,obavestio da je M... u drugom stanju,pozvao izPraga i rekao majci,da idem za Budvu da se ozenim,i da bude spremna,kad dodjem u Bg.da je pokupim.na svadbi nije stigla da zaplace od brzine desavanja.samo mi je sapnula,¨ovako se ne pravi porodica.¨jednom prilikom zena mi se pozalila,kad smo kupovali stan,da se keva mesa,gde  da ga kupimo ....¨kao da ce ona,da zivi u tom stanu?¨... ja sam samo pogledao zenu i pitao,a,zasto mislis,da nece?to je bio kraj. njih dve su moglo bi se reci u najmanju ruku u korektnim odnosima.ja sam cesto odsutan,pa su prinudjena jedna na drugu.meni je bitno,da jedna drugu postuju,sad koliko se vole,u to ne bih bas cackao.
sve do je do muskarca i njegove raspodele uloga.kad vidis da je mama besna na ceo svet,a na tvoju zenu najvise,samo mami kazes,mama pali!kad vidis da se zena ne prilazi majci sa maksimalnom toleranciom,onda kazes zeni,ajde ne seri vise! i kad svate,da za obe ima identicne arsine,ne preostaje im nista drugo,ono ne da se vole,ali da se postuju to obavezno.

Ovo za cigarete, sto si rekao, je svuda isto. Zasto?

...pa,ako nisu cigarete,bice lak za nokte ili mozda frizura.to je ono...na mesto prve i jedine zene u nasim zivotima,dolazi njena zamena.pazi ovo.kad smo u Bg svake nedelje dolazimo kod keve na rucak.to je tako vec godinama,i ako sam u Bg a ne dodjem na rucak,jebote moram da dovodim advokata,da me brani pred kevom.dakle svatas da je to jedan vazan momenat u njenom zivotu.tako smo jedne nedelje,dosli svi na rucak.tokom i nakon rucka vode se razgovori o svemu i svacemi,a najvise o meni.zena pocinje sa aktuelnim desavanjima,a mama preuzima sa primerima,kad sam bio samo njen sin.i tako taj put se dodirnemo,kako me je majka na svet donela carskim rezom,pa ovakav,onakav je bio,najlepsa beba u porodilistu...... sve to slusa sin i pita baku,imas li sliku da vidim tatu kakva je beba bio.a moja keva kao devojka,dete jos nije ni zavrsilo misao,a keva je vec u rukama imala album sa mojim slikama.pa kad je pocela,od momenta kad je upoznala mog oca...... na fotografiji na kojoj sam ja nasllikan pola sata  nakon rodjenja,a gde je sav fokus fotografa bio usmeren na moja jaja.moja majka posle jedno sat i jace price,sa tom fotografijom u ruci,kaze onako kako samo ona zna ....ovo je majka milion puta poljubila. ja sam kunjao,ali taj momenat sam i vizuelno propratio.kad smo krenuli kuci,zena onako kao za sebe...da li je to ono tvoja mama,htela potvrdu,da li ti se i danas redovno ljube jaja,a? ja sam samo pogledao u retrovizor,da vidim da li je sin cuo zenin komentar.takve su majke,lavovi koje moras,da drzis podalje od zenine glave.i normalno ,tako je i u obrnutom smeru.