Zemlja opijuma i ratova

Avganistan je zemlja nemira i lepote. Ponosni, surovi ljudi koji žive u ovoj zemlji nalik su svojoj otadžbini: ponosni i zagledani u nebo poput planina Hindukuša, ali gostoljubivi i mirni kao što su ravnice na jugu zemlje. Ratovi već vekovima besne na ovim prostorima: ko zna koliko krvi teče Amu-Darjom, Harirudom, Hilmandom i Kabulom, najvećim rekama ove zemlje bez mora.

Avganistan je jedna od najmlađih zemalja na svetu: prosek starosti je tek nešto preko 18 godina. Ipak, deca nacije gledaju u nesigurnu budućnost: ekonomija je uništena, zaraćene frakcije još ratuju među sobom, a vrela, ubistvena leta i hladne, strašne zime se smenjuju... Između vatre i leda, u eri interneta i svemirskih letova, mnoge nacije koje žive u ovoj teškoj zemlji još uvek izvode svoju stoku na pašu, žive nomadskim životom, koriste kamile kao prevozno sredstvo...

Kult porodice sa svojim specifičnostima ovde opstaje vekovima. Patrijarhalni sistem vrednosti je sve, i svako odstupanje se surovo kažnjava. Dozvoljeni su, i popularni, brakovi između srodnika, a jedan muškarac može da ima više žena, mada se ovih dana retko ko odlučuje na ovaj korak (vekovno iskustvo!).

Proširene porodice su srce društva, a sinovima se posvećuje mnogo veća pažnja nego ćerkama. Žensko pitanje je danas centralno pitanje, jer su godine vlasti Talibana lišile žene osnovnih ljudskih prava: nisu išle u školu, morale su da nose veo i, uopšte, radile su samo ono što im se kaže. Ulažu se napori da se ovo stanje promeni, ali tradicija je tvrd orah.

Hiljade avganistanskih izbeglica se još uvek nalazi u Iranu i Pakistanu, a patnja koja na ovim prostorima traje decenijama se još uvek nastavlja. Inače, Avganistan je, i pored problema u kojima se nalazi, još uvek na neprikosnovenom prvom mestu na svetu po proizvodnji opijuma - sirovine za dobijanje heroina.
   

Kupovina dana

Računa se da se godišnje na 30.750 hektara uzgaji 1.278 metričkih tona ovog otrova. Skoro 90% heroina koji se konzumira u Evropi dolazi sa polja Avganistana.

Istorija

Avganistan je verovatno zemlja sa najnemirnijom prošlošću na svetu. Persijski kralj Darije prvi i Aleksandar Veliki su prvi iskoristili Avganistan kao vrata u Indiju. Plemena koja su živela na ovim prostorima nisu imala mnogo vremena za opuštanje: islamski osvajači su pokorili zemlje na kojima se nalazi današnji Avganistan u VII veku, a Džingis-Kan i Tamerlan su prohujali ovom zemljom poput oluje u XIII i XIV veku.

U XIX veku, Avganistan je postao poprište bitke za kontrolu nad centralnom Azijom koja se vodila između Britanske imperije i carske Rusije. Tri anglo-afganska rata (1839-1842, 1878-1880 i 1919.) su se završila bez pobednika, a jedini poraženi bio je narod Avganistana. Britanija je 1893. odvojila Avganistan od Britanske Indije, a punu nezavisnost ova zemlja ratnika je dobila avgusta 1919.

Prvi monarh Avganistana postao je emir Amanulah, 1926. Tokom hladnog rata, kralj Mohamed Zahir Šah je razvio tesne veze sa Sovjetskim Savezom, i uredno dobijao veliku ekonomsku pomoć od Crvene republike. Šaha je 1973. sa prestola svrgnuo njegov rođak Mohamed Daud, koji je proglasio Republiku Avganistan. Daud je vladao samo pet godina, jer su ga 1978. marksisti na čelu sa Noor Tarakijem ubili.

Noor Taraki je ubijen samo godinu dana posle toga, a na vlast je došao Hafizulah Amin. Ovo se nije svidelo Sovjetima, koji su izvršili invaziju na Avganistan, ubili Amina i na vlast doveli svog čoveka - Babraka Karmala. Sovjeti su se suočili sa otporom mudžahedina, koje su obučavali i finansijski pomagali Amerikanci. Karmal se povukao 1986, a na njegovo mesto je došao Mohamad Nadžibulah. Sovjeti se povlače iz Avganistana 1989, a Nadžibulahov prosovjetski režim ostaje na vlasti do 1992, kada je zbačen sa vlasti. Borba za vlast traje četiri godine, sve do početka brutalne vladavine Muhameda Omara 1996.

Talibani su otvorili zemlju za sve predstavnike islamskih fundamentalističkih organizacija, među kojima je bio i Osama Bin Laden, lider zloglasne Al kaide. Posle napada na SAD 11. septembra 2001, predsednik Buš naređuje invaziju na Avganistan, koja je dovela do zbacivanja Talibana i dovođenja na vlast marionetskog režima Hamida Karzaia, koji je i zvanično postao predsednik na izborima ove godine.
   
      

LIČNA KARTA

Islamska država Avganistan (Daulat-e-Eslami-je Afganestan)
Geografski podaci
Površina: 647.500 kvadratnih kilometara
Dužina granica:5.529 kilometara: Kina 76, Iran 936, Pakistan 2.430, Tadžikistan 1.206, Turkmenistan 744 i Uzbekistan 137 kilometara.

Klima: umereno suva; hladne zime i vruća leta.
Zemljište: uglavnom brdsko-planinsko, sa ravnicama na severu i jugozapadu. Najviša tačka: Naušak, 7.485 metara; najniža tačka: reka Amu-Darja, 258 metara.
Prirodna bogatstva: prirodni gas, nafta, ugalj, bakar, hrom, sumpor, olovo, cink, gvožđe, so, drago kamenje.

Upotreba zemljišta: obradiva zemlja 12,13%, stalno pod usevima 0,22%, ostalo 87,65%. Navodnjava se 23.860 kvadratnih kilometara.

Stanovništvo
Glavni grad je Kabul, sa 2.206.300 stanovnika; veći gradovi su Kandahar (349.300), Mazar-i-Šarif (246.900), Čarikar (202.600) i Herat (171.500).
Broj stanovnika: 28.717.213 (jul 2003)
Struktura stanovništva: 0-14 godina 41,8%, 15-64 godina 55,4%, preko 65 godina 2,8%. Prosek starosti 18,9 godina.

Stopa rasta stanovništva: 3,38%; natalitet 40,63 promila, mortalitet 17,15 promila. Na 1,05 muškaraca dolazi jedna žena.
Stopa smrtnosti odojčadi: 142,48 promila. Očekivani životni vek: 46,97 godina. Jedna žena u proseku rađa 5,64 dece.
Nacionalnost: Avganistanci; etničke grupe: Paštuni 44%, Tadžici 25%, Hazari 10%, Uzbeci 8% i manje etničke grupacije (Ajmaci, Turkmeni, Baloci i drugi) 13%.

Religija: suniti 84%, šiiti 15%, drugi 1%.
Jezik: paštu 35%, avganistanski persijski (dari) 50%, uzbečki i turkmenski 11%, drugi jezici (pre svega balohi i pašai) 4%.
Pismenost: 36% (muškarci 51%, žene 21%)

Ekonomija
Godišnji bruto nacionalni dohodak: 19 milijardi dolara (2002); godišnji dohodak po glavi stanovnika: 700 dolara; 80% zaposlenih radi u poljoprivredi, 10% u industriji, a 10% u javnim preduzećima. Radno sposobno stanovništvo: 10 miliona.

Budžet: 200 miliona dolara prihoda, 550 miliona dolara rashoda.
Glavne grane industrije: slabo razvijena proizvodnja tekstila, sapuna, nameštaja, đubriva, cementa, tepiha, prirodnog gasa, uglja i bakra.

Električna energija: proizvodnja 334,8 miliona kilovat-časova, od čega 36,3% u termoelektranama i 63,7 u hidroelektranama; potrošnja 511,4 miliona kilovat-časova; uvoz 200 miliona kilovat-časova.
Prirodni gas: 49,98 milijardi kubnih metara rezervi.
Poljoprivredna proizvodnja: opijum, žitarice, voće, orašasto voće, vuna, ovčija koža.

Uvoz-izvoz: izvozi opijum, voće i plodove, tepihe, vunu, pamuk, kožu, drago i poludrago kamenje u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, i to u Pakistan (32%), Indiju (8%), Belgiju (7%), Nemačku (5%), Rusiju (5%) i Ujedinjene Arapske Emirate (4%); uvozi kapitalna dobra, hranu, tekstil i naftne proizvode u vrednosti od 1,3 milijarde dolara godišnje od Pakistana (19%), Japana (16%), Kenije (9%), Južne Koreje (7%), Indije (6%) i Turkmenistana (6%).
Valuta: 3000 afganija (AFA)=1 američki dolar

Telekomunikacije
29.000 telefonskih linija
Jedna aktivna AM stanica, jedna FM i jedna sa kratkim talasima, koje svoj program emituju na paštuu, dariju, urduu i engleskom); desetak TV-stanica (jedna centralna u Kabulu i devet regionalnih).
Internet: kod Afganistana je .af; postoji samo jedan internet-provajder na teritoriji države.

Transport
24,6 kilometara pruge; 21.000 kilometara uređenih puteva, od toga 2.793 kilometra asfaltiranih i 18.207 neasfaltiranih; 1.200 kilometara plovnih puteva, uglavnom na Amu-Darji.
Gasovod: 180 kilometara.

Luke: Kejrabad i Šir Kan.
Aerodromi: ukupno 47, od toga 10 sa asfaltiranim pistama; 5 sletališta za helikoptere.


Vojska
Vojne snage Avganistana su i dalje podeljene na brojne frakcije, po nacionalnoj i verskoj osnovi. Muškarci se pozivaju na služenje vojnog roka sa 22 godine, a u zemlji ima 3.837.646 vojno sposobnih muškaraca; za vojsku se godišnje izdvoji oko 525 miliona dolara, odnosno 7,7% nacionalnog dohotka.