Rihard Martin Vilšteter (13. avgust 1872. -3. avgust 1942. ) , nemački hemičar. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1915. za istraživanje na polju biljnih pigmenata, a posebno hlorofila.

U školu je išao u rodnom gradu Karlsrueu, a zatim pohađa tehničku školu u Nirembergu. Sa 18 godina odlazi da studira u Minhen. Na odelu za hemiju mentor mu je bio Adolf fon Bajer, kod koga je najpre bio student, a od 1896. predavač. Vanredni profesor postaje 1902. Prvi radovi su mu bili na proučavanju strukture i sinteze biljnih alkaloida. Kasnije radi na kinonskim jedinjenjima, koja su bila baza za mnoge boje.Dobio je 1905. ponudu da bude profesor u Cirihu. Sedam godina u Švajcarskoj bili su za njega jako značajni. Posle dobija 1912. istraživačku laboratoriju i honorarno profesorsko mesto na univerzitetu u Berlinu. Tokom dve godine pre Prvog svetskog rata zajedno sa saradnicima uspeva da istraži hlorofil i da završi neke od radova na hemoglobinu. Posle toga uspeva da istraži antosijane, koji su predstavljali boje za cveće i voće. Zbog istraživanja biljnih pigmenata, a posebno hlorofila dobija Nobelovu nagradu za hemiju 1915. Ponovo je prihvatio poziv da bude profesor u Minhenu, kao naslednik svoga starog učitelja Adolfa fon Bajera.

Nastavio je istraživanjima fundamentalnog značaja na polju fotosinteze , te na prirodi i aktivitetu enzima. On je bio preteča moderne biohemije. Osim toga rešavao je i probleme teoretske hemije. Uspeo je da sintetizuje ciklooktatetrane i upoređivao ih je sa benzenom. Karijera mu je naglo tragično završila, kada je 1924. najavio penzionisanje kao gest protiv rastućeg antisemitizma. Od Gestapoa je pobegao 1938. i emigrirao je u Švajcarsku, ostavljajući u Nemačkoj svu imovinu. Zadnje tri godine života pisao je svoju biografiju, dok nije 3. avgusta 1942. umro.

Izvor: Wikipedia