"Zeleno svetlo" za pregovore EU i SCG

BRISEL - Šefovi diplomatija EU u ponedeljak će u Luksemburgu ovlastiti Evropsku komisiju da počne pregovore o pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom, ali će zatražiti i punu saradnju s Haškim sudom i "odlučujuću akciju" da u Hag odu Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

To je juče saopštio jedan zvaničnik britanskog predsedništva EU, koji je objasnio da će ministri EU usvojiti mandat za pregovore i predočiti da će "brzina približavanja SCG Evropskoj uniji zavisiti od toga koliko brzo će SCG sprovoditi reforme i uskladiti se sa merilima i zahtevima EU". Diplomatski izvori EU preneli su agenciji Beta da u zaključcima zasedanja šefova evropskih diplomatija treba da bude naglašeno i da se "zeleno svetlo" za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju daje i zato što je došlo do "suštinskog napretka u Srbiji i Crnoj Gori".

Takođe će biti naglašeno da do pregovora dolazi i na petu godišnjicu demokratskih promena u Srbiji i uklanjanja režima Slobodana Miloševića. U pripremnom dokumentu za zasedanje šefova diplomatija EU stoji i da "Savet ministara EU očekuje da će SCG sada preduzeti odlučujuću akciju da se obezbedi da svi optuženi od Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, a posebno Ratko Mladić i Radovan Karadžić, konačno budu izvedeni pred pravdu".

Izvor: Glas Javnosti

 Ministri 25 zemalja odobrili SCG pregovore o stabilizaciji i pridruživanju

Korak bliže Evropskoj uniji

Srbija i Crna Gora dobila je juče odobrenje Evropske unije za početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je najavljen za 10. oktobar. Odlukom šefova diplomatija 25 zemalja članica EU Srbija je dobila prvi kvalitativno viši ugovorni odnos sa EU i posle studije o izvodljivosti zakoračila korak dalje na putu evropskih integracija.

Evropski ministri su „pozdravili suštinski napredak koji je ostvarila SCG“ u reformama i ovlastili Evropsku komisiju da što pre pokrene pregovore sa državnom zajednicom, „imajući na umu i predstojeću godišnjicu demokratskog oktobarskog preokreta u Srbiji“.

Savet ministara smatra da će tempo zaključenja pregovora zavisiti od napretka Srbije i Crne Gore u razvitku zakonodavnog okvira i sposobnosti državne uprave, istinskog sprovođenja Ustavne povelje SCG, kao i potpune saradnje s Haškim sudom, zaključak je jučerašnjeg sastanka na kojem su predstavnici 25 zemalja ponovili da očekuju da će SCG preduzeti odlučujuću akciju kako bi se obezbedilo da svi optuženici u bekstvu, a pre svega Ratko Mladić i Radovan Karadžić, konačno budu izvedeni pred Sud u Hagu.

Osim političkih uslova koji se odnose na politički dijalog i institucije, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u najvećoj meri odnosi se na ekonomiju, a posebno na trgovinu, koja je u nadležnosti država članica. U skladu sa politikom „dvostrukog koloseka“, u predstojećem periodu Srbija i Crna Gora će odvojeno pregovarati i postepeno usklađivati svoje carinske stope sa stopama EU kako bi se uključile u evropsku zonu slobodne trgovine.

Otpočinjanje mandata Srbija dočekuje potpuno spremno, sa pripremljenom pregovaračkom platformom, dok se izrada platforme uskoro očekuje u Crnoj Gori i na nivou državne zajednice, u čijoj su nadležnosti delovi pregovora koji se tiču spoljne politike i odbrane SCG.

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je da su Srbiji vrata u EU otvorena 5. oktobra 2000. godine, a danas je to samo formalno potvrđeno.

- Srbija je potpuno spremna da za nedelju dana počne pregovore o zaključivanju prvog ugovora sa EU - izričit je Labus. Odluku EU on tumači kao priznanje koje je dalo svih 25 članova EU za napredak u neophodnim demokratskim i privrednim promenama koje su urađene u Srbiji.

Labus očekuje da tehnički pregovori počnu u novembru.

- Očekujem da komesar za proširenje EU Oli Ren za nedelju dana izloži mandat za pregovore, ali ne verujem da će doneti nacrt ugovora, već da će ga EU za dve do tri nedelje završiti. Srbija ima spreman nacrt ugovora i sa delegacijom EU će se pregovarati samo o onome što su razlike - rekao je Labus ističući da je pregovarački tim Srbije spreman da sarađuje sa Crnom Gorom u oblastima gde postoje nadležnosti državne zajednice, sve dok „Crna Gora ne odluči da li će sama ili zajedno sa Srbijom biti u procesu pridruživanja EU“.

Srđan Majstorović, zamenik direktora kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, kaže za „Blic“ da je Vlada osnovala šest radnih grupa sačinjenih od državnih službenika, nezavisnih stručnjaka i predstavnika Privredne komore, kako bi pred Evropsku komisiju izašli sa izvodljivim rokom u kojem će domaća trgovina liberalizovati sa evropskom, a koji ne bi naštetio domaćoj privredi.

- U narednom periodu nastaviće se sprovođenje reformi, konkurentnosti privrede i usvajanje zakona kako bi domaća privreda što ravnopravnije učestvovala na tržištu i spremnije dočekala trenutak pune liberalizacije sa EU - kaže Majstorović ističući da će se najpre snižavati carinske stope proizvoda koji se ne proizvode u Srbiji, dok će se najsporije spuštati stope osetljivih proizvoda u koje spadaju poljoprivredni artikli i sve što se proizvodi u domaćim fabrikama. Tako će u Srbiji uskoro pojeftiniti proizvodi „Fijata“, „Forda“, „Škode“... dok će domaćice kupovati jeftiniji limun i avokado. To čeka i druge brojne artikle koji se ne proizvode ili ne uzgajaju kod nas.

Iako je reč o državnoj tajni, u domaćoj javnosti se spekuliše da prelazni rok za snižavanje carina neće biti kraći od sedam godina. Susedna Hrvatska se sa EU dogovorila da prelazni period traje šest godina, dok se Makedonija zbog krhke domaće privrede odlučila za period od deset godina. Iz procesa usklađivanja carina i ukidanja kvota izuzeti su teletina, riba i vino.

Početak pregovora nam neće otvoriti nove fondove EU jer nismo ni blizu faze pretpristupanja, ali nas obavezuje na nastavak reformi i podizanje konkurentnosti, što će biti privlačnije za strane investitore, tvrdi Majstorović ističući da statistički podaci ukazuju da je u svim zemljama koje su u procesu pristupanja EU povećan prihod direktnih investicija. Takođe, uskoro će i strane firme u Srbiji moći da se registruju pod istim uslovima kao i domaće.

Očekuje se da pregovori o SSP traju do sredine 2006, nakon čega će sporazum biti potpisan.



Izvor: Blic \ Ivana Cvetković

Mi smo svakog dana sve bliži EU ali naš ulazak u EU biće najranije 2012 god. I kad konačno udjemo u evropsku uniju još najmanje 3-4 godine bićemo država bez prava glasa tj zemlja na marginali, zemlja 2 reda. A kad postanemo punopravni član (ako postanemo) za našu generaciju biće kasno za bilo kakav napredak u životu.

"Konkretnija evropska perspektiva"   

4. oktobar 2005. | 08:32 -> 18:42 | Izvor: B92    

Luksemburg, Beograd -- Uspešan završetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju će značiti i veću finansijsku potporu EU.

"Ali još mnogo više će za SCG značiti veći pristup evropskim tržištima i istinski slobodan trgovinski plasman za industrijske i poljoprivredne proizvode, što će postaviti čvrste osnove za to da SCG razvije svoju privredu", rekao je komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren.

"Sutra je godišnjica demokratskog preokreta u Srbiji i zato je jako važno učvršćenje perspektive za ulazak u Evropsku uniju". Evropski komesar je rekao da će veća finansijska podrška zavisiti prevashodno od dogovora o novom budžetu EU i od toga koliko će sredstava biti izdvojeno za sektor spoljne politike EU i proces proširivanja i pridruživanja.

Ren je kazao da pokretanje procesa pridruživanja EU sa SCG predstavlja podstrek Beogradu da bude konstruktivan u pregovorima o budućem statusu Kosova. Kad je u pitanju referendum u Crnoj Gori, stav EU jeste da je nužno poštovati odredbe Ustavne povelje, koje sadrže i odrednice za mogući referendum o budućnosti državne zajednice.

Reakcije

Ministri spoljnih poslova Evropske unije juče ocenili da je Srbija značajno napredovala u demokratskim reformama. Zeleno svetlo Srbiji i Crnoj Gori za početak pregovora o pridruženju EU šefovi diplomatija Unije dali su bez ikakve rasprave. Ovdašnji zvaničnici to tumače kao znak da se došlo do pola puta do EU.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica kaže da poruka koju je Vlada Srbije danas izvela iz dobre volje EU glasi da Srbija ne sme propustiti priliku koja zaslužuje. "To od nas zahteva ulaganje najvećih zajedničkih napora, celog društva. Trenutak je da se svi okupimo i zajednički podržimo strateški cilj svoje zemlje, da postane punopravan član EU. Vlada Srbije u tome vidi jedini put napretka za naš narod i našu državu", kaže Koštunica.

Potredsednik Vlade Miroljub Labus je, najavljući formalan početak pregovora za sledeću nedelju, kada u Beograd stiže evropski komesar za proširenje Oli Ren, rekao da Vlada već ima strategiju za pridruženje i da pregovori sa EU neće dugo trajati. "Spremni smo za brze pregovore, koji mogu da traju između devet i 12 meseci. Ako sve bude u redu s referendumom, onda devet meseci, ako ne, onda 12 meseci", izjavio je Labus misleći na referendum o samostalnosti Crne Gore, okvirno najavljen za period između februara i aprila naredne godine.

Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije, zemlje predsedavajuće EU, u SCG, kaže da će brzina pregovora biti uslovljena potpunom saradnjom SCG s Haškim sudom i izručenjem Mladića i Karadžića, konstruktivnim učešćem SCG u postizanju dogovora o statusu Kosova, konstruktivnim angažovanjem u rešavanju pitanja vezanih za Bosnu i Hercegovinu i usvajanjem jasnog pristupa u vezi s pitanjima vezanim za državnu zajednicu.

Ivana Dulić Marković, ministarka poljoprivrede, kaže da ne energiju ne treba trošiti uzalud. "Ako se koncentrišemo na težak i veoma ozbiljan rad, zaista smo spremni da brzo počnemo pregovore i da ih uspešno okončamo", kaže ona.Najveći deo pregovora odnosiće se na ekonomiju, pre svega na usklađivanja u domenu poljoprivrede.

Gleni: Pregovori o Kosovu u evropskoj perspektivi

Britanski novinar i publicita Miša Gleni, koji učestvuje na konferenciji “Srbija - pet godina posle “ u organizaciji Fonda za političku izuzetnost, kaže za B92 da je u nedelju i ponedeljak u Luksebmurgu vođena veoma komplikovana operacija i da je ono što smo videli bio pokušaj da se izbegnu ozbiljni problemi na Balkanu.

Deo te operacije, ocenjuje Gleni jeste i promena stava Karle del Ponte u oceni saradnje Hrvatske sa sudom: "Imate Hrvatsku koja počinje razgovore o članstvu u EU, Srbiju koja počinje pregovore o stabilizaciji i asocijaciji i Kosovo, gde razgovori o statusu treba da počnu, pretpostavimo, početkom sledeće godine – ono što je EU uradila, po mom mišljenju, na prilično impresivan način, jeste da je pregovore o Kosovu ugradila u realnu evropsku perspektivu. Ne znam da li je Karli del Ponte neko rekao da promeni stav ili je ona sama odlučila, jer ima dokaze da Hrvati sada rade nešto što dosad nisu radili, ali ja mislim da je cela ova situacija sa Turskom, Hrvatskom, Srbijom, sa proširenjem Evropske unije, toliko važna za EU i njenu budućnost da niko, bez obzira koju instituciju predstavljao ne može tome da stane na put".

Gleni je u tom kontekstu ukazao na to da su za pregovore s Turskom bile 24 zemlje EU, odnosno da je samo Austrija bila protiv. "Austrija je očigledno odmeravala snage sa ostatkom EU i jedan od razloga zašto je to činila, ne jedini, bio je i odlučnost da progura pokretanje pregovora s Hrvatskom", kaže Gleni.

"Šampioni specifičnosti"

Analitičar Zoran Lutovac kaže da je odluka EU pre podstrek za korake u pravom smeru nego potvrda ili priznanje za dosadašnji rad. "Sporazum je neka vrsta sporazumnog odnosa sa EU, gde se poštuju specifičnosti svake zemlje ponaosob. Čini se da su Srbija i Crna Gora šampioni specifičnosti, a EU je stalo da poštuje te specifičnosti, što se vidi i iz Beogradskog sporazuma i iz dvostrukog koloseka. Ali, EU želi da poštuje te specifičnosti na način da potencira njihove dobre, a ne loše strane, a čini se da su napori EU mnogo veći nego napori Srbije i Crne Gore", kaže Lutovac.

Crna Gora (ipak) samostalno?

Ministarka Crne Gore za evropske integracije Gordana Đurović najavila je da će Vlada Crne Gore ove nedelje usvojiti platformu za crnogorski pregovarački tim. Ona kaže da posle referenduma, ako bude izglasana nezavisnost Crne Gore, pregovori mogu biti nastavljeni samostalno.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je za "Kažiprst" B92 da je glavni cilj Crne Gore nezavisnost. "Mi nesumnjivo imamo strateške ciljeve, i znamo njihov redosled po važnosti. Sigurno je da je veliki strateški cilj Crne Gore da se pridruži EU i što pre postane njen član, ali mislim, a verujem da delim mišljenje građana, da je veći strateški cilj Crne Gore da obnovi nezavisnost", kaže on.

Ceo intervju s Vujanovićem Radio B92 emituje u 9:30, u "Kažiprstu".

Sporazum sa EU za godinu dana?

Ukoliko se politička pitanja ne postave kao problem, SCG bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom mogla da potpiše za godinu dana, rekla je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić: "Mogli bismo se nadati da je realan rok da najdalje u oktobru naredne godine taj sporazum potpišemo".

Politička pitanja koja se moraju ispuniti su izručenje generala Ratka Mladića Tribunalu u Hagu, donošenje novog Ustava Srbije, pokretanje pregovora o statusu Kosova i rešavanje državnog statusa SCG, jer EU pregovara sa funkcionalnim državama, kazala je ona."Evropska komisija nije veliki pesimista u pogledu odvijanja pregovora, ali je mnogo važnije da li će SCG ispuniti uslove iz političke sfere koji se ne mogu izbeći."

Srbija i Crna Gora danas počinju pregovore o stabilizaciji i pridruživanju EU

U Evropu preko imejla

Tanja Miščević: Ukoliko sve protekne u redu Sporazum potpisujemo već na leto iduće godine "Bela" lista i fondovi EU možda već 2007.
U naš tim uključeno je oko 120 članova
BEOGRAD - Evropski komesar za proširenje Oli Ren i najviši zvaničnici Srbije i Crne Gore danas će u Beogradu svečano proglasiti početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG i Evropske unije.
SCG time formalno započinje proces koji treba da je dovede do prvog ugovornog odnosa sa EU.

Sa tri pregovaračka tima koji će pregovarati na dva koloseka, SCG ulazi u fazu u kojoj su Hrvatska i Makedonija bile pre četiri godine, a Albanija pre dve i po godine.
- Kako će tačno pregovori ići, zavisi od države do države. A što se nas tiče, taj proces će ići po dva paralelna koloseka, jedan je politički, a drugi tehnički- kaže za Glas Tanja Miščević, direktor vladine Kancelarije za pridruživanje EU.

 
  Korak po korak

Završnim odredbama Sporazuma obrazuju se i tela koja treba da nadgledaju sprovođenje i unapređenje procesa pridruživanja. Država potpisnica Sporazumom dobija podršku i pomoć EU, ali on stupa na snagu tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja članica EU. Posle potpisanog Sporazuma, naredna faza u približavanju EU podrazumeva podnošenje kandidature za članstvo, a ona se obično podnosi u toku sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
   
 
 
 
Kako kaže, kad se u jednom trenutku završe dogovori u oba dela i ako budu uspešni, potpisuje se Sporazum. Na pitanje kako će to praktično izgledati, Miščevićeva pojašanjava da će proces najvećim delom ići preko elektronske pošte, osim ukoliko se ne pojavi neki problem.
- Da vam to slikovito objasnim na primeru - tokom pregovora iz Brisela stigne mejl u kojem oni traže da maksimalno spustimo carine za neki proizvod, a to nama nikako ne odgovara, tada na scenu stupaju pregovarači, sreću se ovde ili u Briselu i rešavaju problem. Ipak mislimo da će do takvih slučajeva retko dolaziti jer smo pripremili dobru argumentaciju za sve stavke koje su u našem interesu. Što se tiče, našeg tima, uključeno je oko 120 članova i podeljeni su po segmentima koji će biti predmet pregovora. Primera radi, u Hrvatskoj, koja je u daljoj fazi od nas, na tom poslu radi oko 400 ljudi, kaže naša sagovornica.

Naravno da smo Miščevićevu upitali i da li možemo očekivati da se ukinu carine i za nove i polovne automobile, ali ona je ostala tvrda srca i obrazložila da to ne može da kaže jer je to u domenu državne tajne.
- Dobro znamo šta bi trebalo da štitimo, a šta ne, bio je njen lakonski odgovor.

Naša sagovornica dalje je pojasnila da bi pregovori, ukoliko sve bude teklo po planu i naravno, uz izručenje Mladića, mogli da budu okončani do početka leta, ili najkasnije septembra iduće godine.
- Šta bi mogli da očekujemo u međuvremenu, odnosno dok traju pregovori? Pa, ništa konkretno, što se tiče boljitka za stanovništvo, ali bi potpisivanje Sporazuma bila velika šansa da uđemo u fondove Unije 2007. godine, i na taj način dobijemo šansu za velike investicije, a s druge strane, realno je i da te godine dođemo na "belu" Šengen listu. S duge strane, ako sve bude u redu, već iduće godine mogle bi da krenu olakšice za dobijanje viza za studente, eksperte i poslovne ljude, zaključila je Tanja Miščević.

Inače, proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema Zapadnom Balkanu, EU je usvojila još 1999, pre svega u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od zemalja regiona.
Reč je o posebnoj vrsti regionalnog pristupa kojim je pet država Zapadnog Balkana - Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG - dobilo priliku da ka EU krenu svaka za sebe prilagođenim putem, uz obavezu jačanja regionalne saradnje i podršku kroz program CARDS.

Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Hrvatska i Makedonija počele su 2001. a Albanija u januaru 2003.
Hrvatska je u međuvremenu stigla do početka pregovora o punopravnom članstvu, što je poslednja, ali najzahtevnija stepenica do Brisela. Makedonija ove jeseni očekuje da joj bude potvrđena kandidatura, dok Albanija tek treba da zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Od pet zemalja regiona samo još BiH nije započela Proces stabilizacije i pridruživanja.



Izvor: Glas Javnosti \ M.Mijailović

Ne smrdi mi nista od svega ... toga ... na dobro...

Miroljub Labus pred početak pregovora s Evropskom unijom

Realan rok za članstvo 2012.

BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je u intervjuu Fonetu da dolazak evropskog komesara sa proširenje Olija Rena u Beograd, posle odluke Saveta ministara o početku pregovora sa SCG o sporazumu o asocijaciji i pridruživanju, predstavlja veliko priznanje i šansu da se pregovori završe u razumnom roku.

Labus je naglasio da je Vlada Srbije spremna za pregovore i nastavak političkih i ekonomskih reformi na putu ka EU.

"Ali, Beograd nije samo Nemanjina ulica, Beograd je i Novi Beograd, gde je Palata državne zajednice. Šta će državna zajednica da uradi to zavisi od njih", istakao je Labus.

Labus je ocenio da je krajnje vreme da se pitanje odnosa Srbije i Crne Gore razreši i precizirao da je kasno za odlaganje referenduma u Crnoj Gori.
"Želeli su referendum i treba da ga imaju najkasnije u aprilu. Srbija može da živi sa tim, ukoliko se u aprilu reši enigma da li postoji ili ne postoji državna zajednica", naglasio je Labus i ocenio da je interes i Srbije i Crne Gore da se brzo završe pregovori sa EU o asocijaciji i pridruživanju.

Na pitanje da li pregovori o budućem statusu Kosova mogu uticati na proces priključivanja EU, Labus je odgovorio da su to dva paralelna procesa između kojih nema mogućnosti za trgovinu.
Upitan o tome kako će rešenje slučaja Mladić uticati na pregovore sa EU, Labus je rekao da se ne brine da će zbog tog slučaja pregovori biti prekinuti, ali da se brine ukoliko se taj slučaj u "razumnom roku" ne završi, jer je to izuzetno važno za popravljanje ugleda zemlje, pregovore o statusu Kosova i razvoj ekonomije.

On je precizirao da je izvodljivo da se za sedam godina završi proces evropskih integracija, predviđajući punopravno članstvo u EU 2012. godine, i dodao da je i "Oli Ren pre neki dan rekao da očekuje da u prvoj polovini naredne dekade SCG, odnosno Srbija, bude u EU".



Izvor: Glas Javnosti

Ovo je jako dobra vest. Nije važan termin ulaska koliko su važni standardi! Jednako pravo za sve građane, poštovanje zakona... U ujedinjenoj evropi ma kakva da je nema mesta za izolaciju, ona vodi u sigurnu propast! Sada gas do daske!

Evropski komesar Oli Ren označio početak pregovora EU sa SCG

Evropa nas hoće, ostalo zavisi od nas

Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji predstavlja korak dalje na putu ka EU svečano su započeli juče u Beogradu u prisustvu evropskog komesara za proširenje Olija Rena. On je ocenio da će dinamika pregovora zavisiti od napredovanja reformi u SCG i stepena saradnje sa Haškim tribunalom.

- Pregovori će teći glatko ukoliko SCG ostvari potpunu saradnju sa Haškim tribunalom. Pratićemo pomno vaš napredak i Evropska komisija neće oklevati da obustavi pregovore ukoliko saradnje sa Tribunalom ne bude i ukoliko Ratko Mladić i Radovan Karadžić ne budu privedeni pred lice pravde - poručio je juče Ren ističući da sve strane u SCG treba da pokažu jasnu političku volju.

On je podsetio da Evropska komisija pregovara sa državnom zajednicom i istakao da će, u slučaju da rezultat crnogorskog referenduma bude nezavisnost, EK morati da savetuje zemlje članice EU da donesu odluku o budućim pregovorima.

- Može se desiti da na taj način izgubite dosta vremena - poručio je Ren ističući da sva energija treba da bude usmerena na pregovore sa EU, kao i da ništa u vezi sa tim ne bi smelo da ugrozi napredak u poslovima vezanim za pregovore. On je podvukao i da „treba olakšati evropsku budućnost Kosova“.

- Kosovo ima evropsku perspektivu. Treba svi konstruktivno da doprinesu pregovorima o statusu koji će teći paralelno sa pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju uz naglasak na ispunjenju standarda i zaštiti manjina - rekao je Ren.

Evropski komesar je upozorio da reforme u SCG neće biti sprovođene samo zato da se zadovolji Brisel i vlade zemalja EU, nego će doneti i konkretne koristi građanima državne zajednice u vidu proširene robne razmene koja će doneti investicije i otvaranje novih radnih mesta, dok će istovremeno biti ostvarena veća saradnja u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i zaštite životne sredine.

Ocenjujući da se radi o velikom danu za SCG, predsednik SCG Svetozar Marović rekao je da je zajednica spremna za pregovore sa EU.

- SCG je spremna za početak pregovora i spremni su pregovarački timovi. Odlučni smo da ne propustimo nijedan dan u narednom periodu kako bi učinili sve da tok pregovora bude uspešan i u interesu naše evropske budućnosti - rekao je Marović ističući da brzina pregovora zavisi od nas. On je istakao da niko u SCG nema pravo da veruje da će se moći napred bez ispunjavanja i poslednjih obaveza prema Hagu, te da se u najkraćem roku mora rešiti slučaj Ratka Mladića.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da nam je Evropa dala šansu koju ne smemo propustiti.

- Današnji dan razumem i kao važan rezultat našeg zajedničkog rada da zemlju valjano uređujemo i vodimo u EU. Sigurno je da nećemo žaliti truda da poboljšamo životni standard naših građana, podignemo privredu, Srbiju pravno uredimo i pokažemo da je Srbija u Evropi i da smo mi u Evropi svoji na svome - rekao je Koštunica.

On je takođe naveo da svi u regionu moraju prihvatiti odgovornost za njegovu stabilnost, što pre svega podrazumeva nepromenjivost međunarodno priznatih granica.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović ocenio je da je današnje svečano otvaranje procesa Stabilizacije i pridruživanja „najvažnija faza do konačnog cilja, članstva u EU“. On je istakao da referendum o državnom statusu Crne Gore na proleće sledeće godine „ni na koji način neće umanjiti efikasnost pregovaranja“ sa EU.

Šef diplomatije Srbije i Crne Gore i šef pregovaračkog tim SCG u pridruživanju EU Vuk Drašković je izrazio očekivanje da će pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa EU biti zaključeni „u rekordno kratkom roku“, a odgovarajući sporazum potpisan do leta sledeće godine.

On je dodao da neće okolišati da ukaže na sve one, ako ih bude bilo, koji stoje i koče naš evropski put.

„Pred nama su dva puta: evropski i onaj drugi, koji bi poništio sve ono što smo do sada uradili“, naglasio je Drašković. On je naveo da eventualno proglašenje nezavisnosti Crne Gore „neće uticati na pregovaračku poziciju“.

Početak tehničkih pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju SCG i Evropske unije (EU) planiran je za početak novembra, saopštila je Kancelarija SCG za pridruživanje EU.



Izvor: Blic \ Ivana Cvetković

Ko će pomagati SCG na putu u EU

Slovenija srpska Austrija

Slovenija, Italija ili Grčka mogle bi biti zemlje koje će lobirati da državna zajednica Srbija i Crna Gora što brže pređe put do Evropske unije, kao što je nedavno Austrija pomogla Hrvatskoj, saznaje „Blic“ od izvora bliskih Evropskoj komisiji. Međutim, izvori našeg lista iz EU ocenjuju da se podrška kakvu je Austrija pružila Hrvatskoj neće ponoviti u slučaju drugih zemalja zapadnog Balkana.

Strane diplomate u Beogradu ne isključuju mogućnost da bi, pored Slovenije, Italije i Grčke, i Slovačka mogla da odigra presudnu ulogu u tome da SCG postane kandidat za članstvo u EU već naredne godine.

Miloš Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, ocenio je za „Blic“ da SCG trenutno nema neku zemlju u EU koja je specijalno zainteresovana da joj pomogne u procesu evropskih integracija, dok zamenik šefa diplomatije SCG Predrag Bošković smatra da je izručenje Ratka Mladića i ostalih optuženika u Hag „važnije od bilo koje Austrije“.

Lopandić je, međutim, potvrdio da bi to mogle da budu upravo Slovenija ili Italija, dok je za Grčku naveo da „ima svoj veliki problem, a to je Kipar“.

- Slovenija bi mogla da bude ta Austrija za SCG jer imamo dobre odnose, a u značajnoj meri su involvirani u ekonomske prilike u našoj zemlji - precizirao je Lopandić, koji je dodao da bi i neka od novih članica EU mogla da bude „iznenađenje“ u vidu pomoći SCG, apostrofirajući Slovačku koja je „aktivna“ u toj podršci.

Milica Delević-Đilas, sa Fakulteta političkih nauka, smatra da je u neku ruku austrijsko zalaganje za Hrvatsku bilo zalaganje i za SCG jer „bolje šanse bilo koje zemlje iz regiona za ulazak u EU znače bolje šanse za nas“. Ona za „Blic“ ocenjuje da bi za SCG bilo bolje da reši svoje probleme i napravi funkcionalnu diplomatiju koja će se usmeriti na saradnju sa EU i zemljama članicama, pa će se „neka Austrija sama pojaviti ili ćemo je mi u određenom trenutku prepoznati i odabrati“.

Sagovornik „Blica“ iz EU očekuje da bi SCG na putu evropskih integracija najviše mogla da podrži Grčka, ali se slaže sa Lopandićem, ističući da je Grčka „svoj diplomatski kapital nesrećno istrošila u slučaju Kipra“. U EU takođe napominju da Velika Britanija odlučno podržava dalje proširenje Unije, ističući da „neće odustati od strogog zahteva za saradnju sa Haškim tribunalom, kako u slučaju Hrvatske, tako i u slučaju Srbije“. Ipak, ističu u EU, najvažnije je da Srbija pokaže odlučnost i posvećenost evropskom putu i to dokaže na prvom mestu potpunom saradnjom sa Tribunalom.

Bošković nije želeo da se izjašnjava koja bi konkretno država mogla da lobira za SCG. On je bio isključiv da sve zavisi od toga kako će SCG rešiti najveću prepreku na unutrašnjem političkom planu, a to je potpuna saradnja s Haškim tribunalom.

Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava, ocenio je za „Blic“ da SCG, nažalost, nema zemlju kao što je Hrvatska imala Austriju, koja će da štiti naše državne i nacionalne interese i lobira u EU.
Izvor "Blic"