IN < - Zdravlje zuba i oralna higijena - >LO
<< < (4/13) > >> :: Odgovori!
Autor: glviki :
Zubobolja
Zubobolja je jedno od najčešćih oboljenja. Mali je broj ljudi koji nisu patili od nje. Zato se za zubna oboljenja može tvrditi da su opšta pojava u našem narodu.
Mnoga zubna oboljenja mogu biti sprečena ili svedena na manju meru ako se oboleli zubi blagovremeno leče.
Novija naučna ispitivanja dokazala su da su zubne bolesti skriveni uzročnici mnogih vrlo teških oboljenja ostalih organa čoveka. Na osnovu ovih ispitivanja, danas možemo slobodno reći da nema nijednog dela čovečjeg organizma čije oboljenje ne bi mogao da izazove bolestan zub.

Zadah iz usta
Često srećemo osobe kojima se iz usta širi neprijatan zadah - zadah truleži, koji je takvoj osobi neprijatniji nego i sama zubobolja, jer zadah iz usta ima trajan karakter. Zadah iz usta javlja se i kod mladih osoba, koje zbog toga često imaju velike neprijatnosti.
Za neprijatan zadah iz usta obično se kaže da potiče iz stomaka. Iako se pravi uzrok ovoj pojavi ne može lako utvrditi, dosadašnja praksa je pokazala da ova neugodnost najčešće potiče od kvarnih zuba i nečistih usta, a najređe od bolesnog stomaka. Neprijatan zadah se javlja od truljenja organskih materija, mesa i drugih belančevina koji se u ustima raspadaju. Kvarni zubi, ranjave desni, čirevi, fistule i mnoga druga zapaljenja desni su, u većini slučajeva, osnove trulenja i gnojenja u ustima. Međutim, ako se uzroci ovome ne pronađu u ustima, onda treba pomišljati na ti da zadah potiče iz malih skrivenih šupljina u kojima se raspadaju ostaci hrane. Meka hrana se naročito lako zadržava u ovim šupljinama i među zubima. Zato se kod čoveka koji ne posvećuje dovoljno pažnje nezi i čistoći zuba i usta javlja zadah iz usta.
Zubni kamenac, u kome ima mnogo gljivica, raznih mikroba i ostataka hrane, takođe je uzrok zadahu iz usta.
U nekim slučajevima zadah potiče od korena kvarnih zuba, koji trunu. Ponekad se ovakvo korenje nalazi pod zubnom krunicom ili pod mostom. Kod nekih ljudi, a to je ređi slučaj, nalazimo na jeziku debelu, obično prljavu naslagu, koja prouzrokuje zadah. Oboleli krajnici i ždrelo mogu takođe da izazovu ovu neprijatnu pojavu. Dijabetičari imaju zadah sličan voćnom mirisu.
Dakle, uzrok zadahu iz usta je, kao što smo videli, prvenstveno nečistoća zuba i usta.

Stalno čovečije zubalo
Broj zuba - Nicanje 28 stalnih zuba biva od 8. do 14. godine, a poslednja 4 kutnjaka (umnjaci) niču od 18. do 40. godine života. Prvi stalni zub se javlja obično u šestoj godini i zato se zove šestogodišnji zub.
Stalno čovečije zubalo se sastoji od 32 zuba, koje delimo u 4 grupe: sekutiće, očnjake, male kutnjake i velike kutnjake.
Sastav zuba - Na svakom zubu razlikuju se: kruna, zubni vrat i koren. Kruna je spoljašnji, vidljiv deo zuba. Zubni vrat, koji se nalazi između krune i korena, pokriven je desnima, a zubni koren se nalazi u viličnoj kosti. Ovakvo stanje zuba ostaje obično do 35. godine života. Kasnije se na zubima javljaju promene, koje nastaju uporedo sa promenom u čitavom organizmu (starenje organizma). Desni se povlače i kod većine zuba vidi se, osim krune, i zubni vrat, a između 50. i 60. godine razgolićava se i sam koren.
Sam zub sastavljen je od sledećih slojeva: zubna kost(dentin), gleđ i cement. Zubna kost, od koje zavisi veličina i oblik zuba, u sredini je šuplja i po svom sastavu je bliska ostalim kostima. Šupljinu zubne kosti ispunjava srž (živac). U predelu krune zubna kost je pokrivena zubnom gleđi (caklinom), a u predelu korena cementom. Zubna gleđ je najčvršći koštani deo u našem organizmu. Krvni sudovi i živci dolaze do vrha korena i sjedinjuju zub sa ostalim organima čovečjeg tela.
U viličnoj kosti zubi su usađeni tako da svaki koren ima svoje posebno ležište, tzv. koštanu čašicu. Zub je vezan za viličnu kost tankom kožicom - pokosnicom (pozubnicom), debljine oko 2mm, koja obavija svaki koren.
Zubi imaju 1 do 3 korena. Jednokoreni su: sekutići i očnjaci u gornjoj i donjoj vilici, prvi i drugi mali kutnjak u donjoj i drugi mali kutnjak u gornjoj vilici. Dvokoreni su: prvi mali kutnjaci (premolari) u gornjoj vilici i svi kutnjaci u donjoj vilici. Po tri korena imaju gornji kutnjaci (osim umnjaka), pri čemu dva korena leže prema obrazu a jedan prema nepcima.

Zubni kvar (Caries)
U naše vreme ljudi najčešće pate od raspadanja i razaranja zubnog tkiva; to je ono što mi nazivamo kvar (karijes) zuba. Ova bolest se ispoljava na taj način što se gleđ krune na pojedinim mestima razmekša i postepeno raspada. Na mestu gde se gleđ krune raspadne stvara se kvar, i gleđ se tokom vremena, ako se kvar zuba ne leči, odrubljava i bolest dopre do same srži.
Ispitivanja na iskopanim starim lobanjama pokazuju da su ljudi davnih vremena imali znatno bolje zube i da je raspadanje zuba bilo ređe. Pretpostavlja se da je to dolazilo otuda što su ljudi tog vremena jeli tvrđu hranu, koja je povoljno uticala na razvijanje i održavanje zuba. Ljudima se preporučuje pojačano žvakanje i ponekad namerno uzimanje čvršće hrane, kao što je sveže voće, povrće i slično. Na taj način zubi postaju jači i bolje se održavaju.
Kako dolazi do kvarenja zuba i u čemu se ono sastoji?
Naša hrana sadrži belančevine, kojih ima u mesu i jajima, zatim skrob koji nalazimo u hlebu, testu, krompiru, šećeru i dr., i masti (životinjske i biljne). Pored toga, našem organizmu su potrebne razne mineralne soli i vitamini, koje dobijamo korišćenjem voća, salate, kupusa i drugog povrća. Za raspadanje i kvar zuba od značaja je upotreba skroba u hrani, ali pri tom još značajniju ulogu igra prisustvo raznih klica u ustima.
Svaki čovek ima u svojim ustima milione klica - bakterija, od kojih su jedne štetne, a druge korisne. Pod naročitim uslovima i bakterije koje su inače korisne mogu da budu štetne po ljudsko zdravlje. Tako bakterije koje izazivaju kvar zuba zapale zubnu srž i korenove i, prelazeći preko otvora zubnog korena u krvotok, izazivaju na udaljnim mestima u organizmu razna teška oboljenja: zapaljenje zglobova, oštećenje srca, bubrega, slepog creva i oboljenja očiju.
Kiseline su jedan od neposrednih uzroka što nam zubi stradaju od kvara. Kvar se, dakle, javlja i razvija na taj način što mlečna kiselina nagriza zubnu gleđ, koja se polako raspada i nestaje. Kada nestane zubne gleđi, onda je na redu propadanje zubne kosti (dentina), koja je mekša od gleđi pa se i lakše ošteti. Zubno tkivo bez gleđi, u kome su i živci, izloženo je spoljnim nepovoljnim uticajima. Čovek tada oseća na zubu hladno i toplo, oseća bol na dodir slatke i kisele hrane.
Ako se već pri ovoj maloj osetljivosti zuba ne preduzmu mere za negovo lečenje, proces truljenja zubnog tkiva prodire sve dublje prema zubnoj srži. Tada obično nastaju jači bolovi, ali i slabiji izgledi za lečenje ovakvog zuba.
U trulom tkivu bakterije se vrlo brzo razmnožavaju i zahvataju zubnu srž (živac). Zubna srž se upali i tada nastaju poznati bolovi - zubobolja. Upaljena zubna srž se ne može izlečiti. U najboljem slučaju lekar je umrtvljuje, vadi, čisti i puni kanal i plombira šupljinu.
Ako belesnik uprkos jakoj zubobolji ne potraži lekara, može nastupiti vrlo ozbiljna posledica. Ovo se naročito dešava ako bolovi sami od sebe prestanu. To se dešava dosta često, i bolesnik misli da je ozdravio i da mu više nije potrebna lekarska pomoć. U trulim ostacima nalazi se bezbroj klica bolesti koje se zbog pogodne sredine još u većoj meri namnože, prodiru kroz vrh korena i prelaze na njegovu spoljnu površinu, gde se nalazi pozubnica i pokosnica. Pod uticajem ovih klica nastaje sada upala pozubnice i pokosnice. U ovom stanju bolesti čovek ne može da žvaće, a ima osećaj kao da mu je zub porastao. U ovakvom slučaju obično se stvara i gnojna oteklina, a pojavljuje se i temperatura. Gnoj se može širiti u raznim pravcima, a može probiti vilicu i stvoriti poznatu fistulu. Katkad se dešava da se fistula pojavi i na spoljnoj strani lica. Još je mnogo gore ako se gnoj širi u viličnoj kosti te izazove dugotrajno zapaljenje vilicei okolnog tkiva. Ovakvo stanje može postati i opasno po život. Najopasnije je ako gnoj prodre u krvne sudove, jer može da izazove trovanje organizma, pa i smrt.

Infekcija
Bakterije mogu lagano i za čoveka neprimetno i bezbolno da razaraju tkivo oko vrha korena. Organizam tada stvara oko bolesnog mesta odbrambeno tkivo protiv delovanja bakterija. Ovo bolesno upaljeno tkivo oko vrha korena, u obliku kesice, koja u početku ima oblik zrna, zove se granulom. Granulom može da naraste do veličine ploda trešnje. Granulomi su uvek puni uzročnika mnogih bolesti, koji su prodrli kroz kanal korena, te time predstavljaju višestruku opasnost za bolesnika. U izvesnim slučajevima mogu se bakterije iz granuloma širiti po telu preko krvnih sudova i mogu se zaustaviti u nekom organu pa tu ispoljiti svoje štetno dejstvo. Ovo je moguće zato što je granulom usko povezan sa krvnim sudovima vilične kosti, a time i sa celim telom.
Na taj način oštećeno tkivo oko vrha korena, ili granulom, može postati polazna tačka (ognjište) raznih bolesti, koji se iz njega preko krvotoka šire po čitavom telu. Tom prilikom mogu se klice bolesti zaustaviti u nekom organu tela i u njemu prouzrokovati zapaljenje. Ovakvu vrstu zaraze, koja se iz jednog žarišta širi preko krvi, nazivamo žarišnom zarazom (fokalna infekcija). Statistika pokazuje da je 30% reumatičnih oboljenja ovog porekla. Od zubnih žarišta najčešće stradaju živci, zglobovi i mišići. Zaraze iz zuba mogu često da se ustreme na srce, bubrege, očnu mrežnjaču i ostale organe. Na ova oboljenja utiču mnogi faktori, kao što su nazeb, veliki fizički napor, poremećena ishrana, psihički potres ili materije koje nastaju raspadanjem bakterija i oštećenog tkiva.
Pravovremeno lečenje oštećenog zuba može da spreči ove neželjene posledice. Ali ako već dođe do zapaljenja, onda se žarište mora radikalno ukloniti vađenjem inficiranog zuba.

Paradentoza
Posle kvara zuba ovo je najčešća zubna bolest
U starosti, paradentoza je normalna pojava, ali ako se javi u mlađim godinama, ona predstavlja vrlo opasnu bolest. Sama bolest se sastoji u tome što se tokom vremena koštana čašica, troši, skraćuje i nestaje. Na taj način kost sve manje obuhvata deo korena. Nestajanjem koštanog okvira korena zub se rasklati i ispada. Ako ovaj proces nestajanja koštane ćelije započne ranije, onda u mladosti može doći do klaćenja, tj. ispadanja zuba. U ovom slučaju nastaje prerano starenje jednog dela tela, ali tu nije u pitanju oboleli zub, već bolest koštanih ćelija čašice sa svim mekim delovima oko nje.
Tokom ove bolesti može, uporedo sa nestajanjem koštanih ćelija, doći i do nestajanja desni. Ako se zubno meso ne povlači istom brzinom kojom nestaje koštana čašica, onda se između zubnog mesa i cementa korena stvaraju džepovi. Tokom ovog procesa džepovi postaju sve dublji i zubi počinju da se ljuljaju. U ove džepove se prilikom žvakanja zavlači hrana, koja se teško odstranjuje prirodnim putem. Zadržavanje hrane u džepovima izaziva navalu mikroba, zapaljenje i gnojenje, a desni potamne i postaju ljubičastocrvene boje, oteknu i krvare. Ovde se lako naslaže zubni kamenac. Ova zapaljenja često dopiru do vrha korena i istisnu zub. Dakle, paradentoza može da bude prirodni proces nestajanja tkiva, a može da postane bolest koštane čašice sa gnojavim zapaljenjem desni. Sama bolest ima nasledni karakter, ali i nadražaj stranih tela doprinosi njenom razvoju.
Rasklaćivanje zuba kod ljudi koji škripe zubima ili vrše ma kakvo nasilje nad zubima može biti izazvano i mehaničkim opterećenjem zuba.
Paradentozu mogu da izazovu i neke opšte bolesti organizma. U svakom slučaju rasklaćenja zuba treba pitati lekara za savet.
Zubna oboljenja su obično, ali ne uvek, praćena bolovima. Nesnosan bol od zubobolje većinom natera čoveka da potraži lekarsku pomoć, čime se često sprečavaju štetne posledice kvarnih zuba. Mnogo je opsanije kada zubi propadaju bez bola. Čovek se tada zavarava da su mu zubi zdravi, a kod nas je ukorenjena loša navika da se ne traži mišljenje lekara kada ništa ne boli. Tada obično dolazu do gubljenja zuba koji su se inače mogli lečanjem spasti, a sem toga nastaju izvesne posledice, koje predstavljaju veliku opasnost za celokupno zdravstveno stanje čoveka.

Plombiranje
Kao što smo videli, na zubima i u ustima mogu da se jave razna oboljenja: karijes, oboljenje i zagnojavanje zubnog potpornog aparata (paradentoza); gnojnice, ciste, zapaljenje desni i dr. Lečenje svih ovih bolesti je utoliko uspešnije ukoliko se ranije preduzme. Međutim, bolesnik dosta dugo ne primeti kvaran zub i obično traži pomoć zubnog lekara tek kada konstatuje da mu je neki zub postao osetljiv na slatko, hladno ili toplo. Tada je, međutim, bolest zuba već dosta napredovala. Gleđ je razorena, a veliki deo dentina raspao se i iskrunio se usled karioznog procesa.
Ovakav zub može se spasti jedino lečenjem i plombiranjem. Zubni lekar uklanja iz bolesnog zuba kvarni deo, a namesto njega stavlja veštačku masu (plombu). Ovakva opravka kvarnog zuba zove se punjenje (plombiranje) zuba i predstavlja jedino sredstvo da se zub razoren od karijesa popravi i ponovo osposobi za svoju funkciju. Kvaran zub treba što pre plombirati, jer se ranije plombiranje vrši brže i uspešnije, a sem toga i manje bolno.
Pri plombiranju zuba treba, prema jačini i mestu kvara, razlikovati lakše i teže slučajeve lečenja i plombiranja. U prvom slučaju, zub je na početku oboljevanja. Kvar još nije stigao do zubne srži, pa za plombiranje ovakvog zuba nije potrebno dugo lečenje. Pri radu lekar je u mogućnosti da učini potpuno bezbolan zahvat, a samo plombiranje teče lakše, brže i jednostavnije. Kvar je zahvatio i zubnu srž (živac). Plombiranje ovakvog zuba zahteva više vremena: njegov živac mora da se umrtvi i izvadi, sam kanal da se očisti, izleči, ispuni naročitom smesom, pa tek onda da se zub plombira i time osposobi za funkciju koju je vršio dok je bio zdrav. Zubni lekar, u svakom slučaju, ima mnogo teži posao, koji zahteva znatno veću pažnju i duži rad, a pacijent može imati jače bolove. Najzad, treba napomenuti da u slučaju kada se ne leči blagovremeno, zub može doći u takvo stanje da njegovo lečenje i plombiranje postaje za ceo organizam više štetno nego korisno, i u ovakvom slučaju dolazi u obzir jedino vađenje.


Autor: glviki :
Negovanje zuba
Praktično zubno lekarstvo i naučna medicina došli su do izvesnih iskustava, koja možemo koristiti kako za čuvanje, lečenje i održavanje svojih zuba, bez obzira na njihove nasleđene osobine, tako i za poboljšanje kvaliteta zuba svoga potomstva. Korišćenje ovih iskustava ima za kulturnog čoveka značaj koji ima svakodnevno uzimanje hrane. Kao što svaki deo tela negujemo i lečimo na odrđen način, tako treba da postupamo i sa zubima.
Brigu o održavanju zdravih zuba treba da vodi prvenstveno svaki pojedinac. To se može postići ako se u ishrani izbegavaju ona jela koja potpomažu pojavu karioznih oštećenja zuba i ako se zubi brižljivo i svakodnevno neguju.
Jela koja pogoduju širenju karijesa jesu: šećer, slatkiši, čokolada, beli hleb, kolači, slatka jela i zaslađena pića. Naročito treba izbegavati u svakodnevnoj ishrani uzimanje slatkiša između glavnih obroka, a takođe i hranu koja se lepi za zube.
Pranje zuba je, prvenstveno, brižljivo uklanjanje svih ostataka hrane i naslaga sa zuba. Čišćenje i pranje zuba treba da bude svakodnevna potreba i zdravstvena obaveza. Pri ovom poslu treba posebnu pažnju pokloniti čistoći četkice za pranje zuba, kao i načinu i vremenu kada treba čistiti zube.
Važan je oblik četkice i kvalitet čekinja. Glava četkice ne sme da bude prevelika i treba da ima pogodan oblik da bi njene čekinje mogle lako dopreti do svih mesta u ustima. Dovoljna su dva do tri reda snopića čekinja, koji se među sobom ne dodiruju.
Lepljive naslage na zubima i ostaci hrane, koje treba bezuslovno otkloniti, nalaze se najčešće na tri mesta: u olucima (fisurama) žvatnih površina kutnjaka i pretkutnjaka, u zubnim međuprostorima i na vratu zuba.
Kad se ova mesta pažljivo očiste, smatra se da su i sve ostale površine zuba istovremeno očišćene. Žvatne površine kutnjaka i pretkutnjaka mogu se dobro oprati jednostavnim trljanjem zubnom četkicom. Ali zubni međuprostori ne mogu se na taj način očistiti; tu treba zubnu četkicu tako namestiti da nekoliko čekinja uđe u međuprostor, a onda se četkica povlači od desni prema žvatnoj površini zuba. Pri pranju zuba četkicom treba znati sledeće: žvatne površine zuba čiste se povlačenjem četkice napred i natrag; četkica čisti zubne međuprostore i vrat zuba pokretanjem odozgo nadole u gornjoj, a odozdo nagore u donjoj vilici; četkaju se i bočne zubne površine, kako spolja tako i iznutra. Zubnu četkicu treba posle upotrebe dobro očistiti. Tuđa četkica ne sme se upotrebljavati. Svaka četkica čuva se odvojeno.
Pri pranju zuba četkica se stavlja na rub desni i snažno povlači prema zubu. Ovo se čini posebno za gornje i posebno za donje zube. Odomaćen je običaj da se zubi peru izjutra, što, u stvari, ima više estetski nego zdravstveni značaj. Međutim, daleko veći značaj ima pranje zuba uveče, pre spavanja. Mlečna kiselina nastaje u ustima raspadanjem ostataka hrane i izaziva truljenje i oboljenje zuba. Noć je najduži vremenski razmak u kome se taj proces može u potpunosti da obavi. Zato je večernje pranje zuba neophodno za sprečavanje štetnog uticaja mlečne kiseline na zube. Nikad jutarnje pranje zuba nije u stanju da popravi štetu koja u ustima nastaje u toku noći zbog toga što zubi nisu oprani uveče.
Zato je bolje da se zubi peru posle svakog jela, a naročito posle uzimanja slatkiša. Već i samo ispiranje zuba vodom je od koristi.
Redovno zubno lekarska kontrola počinje kod dece već u drugoj ili trećoj godini života, a može i ranije.
Naše zube čuva uredno pranje, a ne "čudotvorno dejstvo" zubnih pasta, kao što se to obično reklamira.
Jedanput godišnje treba obavezno otići zubnom lekaru radi pregleda zuba, bez obzira na to da li zubi bole ili ne, jer bolesni zubi ne bole uvek.
Izvor
Autor: glviki :
Najčešće postavljana pitanja stomatologu

Cemu služe zubi?
Zubi prvenstveno služe za žvakanje a bez zuba je veoma otežan govor i nairušen izgled coveka? Koliko ima zuba? Coveku dva puta nicu zubi. Mlecni zubi pocinju da nicu u 7—8 mesecu, nekad ranije a nekad kasnije i ima ih ukupnlo 20. Svi mlecni zubi vremenom ispadnu i na njihovo mesto dolaze stalni zubi kojih ima 32. Jasno je da su 20 stalnih zuba došli na mesto mlecnih a da su 12 stalnih zuba nikli iza poslednjih mlecnih zuba.

Gde su smešteni zubi?
Zubi su smešteni u ustima i to tateo da su usadeni u vilicne kosti odnosno u nastavke vilicnih kostiju. Zubi su vezani za vilicne kositi finim vlaknima. Posebno je važno da se zna znacaj mesta gde se desni pripajaju za zub. Ako taj pripoj oboli to može biti mesto pocetka oboljenja celjog organizma.

Kakvih zuba ima? 
Zubi su razlicitog oblika jer im je i namena razlicita: sa sekuticma se hrana sece, ocnjacima se otkida, a pretkutnjaci i kutnjaci melju hranu.

Kažite razliku izmedu mlecnih i ostalih zuba? 
Razlika izmedu mlecndh i stalnih zuba je pre svega u vremenu nicanja, u velicini, obliku, boji i debljini zubnih tkiva; mlecni zubi pocinju da nicu u prvoj godini i sa dve i po godine dete treba da ima sve mlecne zube. Stalni zubi pocinju da nicu u šestoj godini da bi umnjaci nikli u 18. godini. Po pravilu mlecni zubi su manji od stalnih zuba sa kracim krunama, a boja im je belja nego kod stalnih zuba. Debljina gledi i dentina kod mlecnih zuba, je znacajno manja, nego kod stalnih zuba. Koreni mlecnih zuba u odnosu na krunicu zuba su znatno duži nego kod stalnih zuba. Mlecni zubi se brzo troše tako,da se i po tome mogu razlikovati od stalnih zuba kod dece.

Kad pocinju da nicu stalni zubi i koji prvo?
Stalni zubi pocinju da nicu u 6 god. i prvo nicu molari to jest 6-ti zubi u nizu, a zitim donji sekutici i gornji sekiuitici, koji smenjuju svoje mlecne prethodnike.

Znate li iz kojih tkiva je sastavljen zub?
Zub je sastavljen iz zubne gledi, zubne kosti-dentina, zubnog cementa i zubne srži — zubne pulpe.

Znate li koji hemijski elementi su najzastupljeniji u zubnom tkivu? 
Zub se sastoji od anorgansikih i organskih hemijskih materija. Anorganske materije uglavnom cine, kalcijum-fosfat, kalcijum ; karbonat i magnezijiuin fosfat. Od hemijskih elemenata najzastupljeniji su kalcijum i fosfor. Pored ovih hemijiskih elemenata u zubu se nalazi još desetak drugih u manjim kolicinama.

Kad bole zubi i zašto?
Ako je zub zahvacen karijesom i na vreme se ne ode kod stomatologa, usled dubljeg prodora infekcije bice zahvacena i pulpa zuba, pa može doci do spontanih bolova pri igri i spavanju, kao i usled toplotnih nadražaja. Bolovi mogu biti na mahove ili stalni. Za nastajanje zubobolje mogu biti krive i razne povrede zuba. Zapušteni karijes može dovesti i do zapaljenja okolnog tkiva, što se manifestuje jakim bolovima i oticanjem. Bolovi od zuba mogu se širiti prema oku, uhu, vratu, može se povecati telesna temperatura i pogoršati opšte stanje celog organizma. Nadražaji se prenose preko nervnih vlakana koja se nalaze u pulpi zuba do kore velikog mozga koji ih registruje i šalje impulse na obolelo mesto i obaveštava nas o jacini i mestu bola. Neki put zubi mogu boleti i prilikom nicanja.

Da li pokvareni zubi deluju štetno po opšte zdravlje i kako? 
Ako znamo da je glavini zadatak zuba žvakanje hrane kako bi se organizam mogao hraniti i razvijati, onda je jasno da ce zbog kvarnih i bolesnih zuba žvakanje biti nepotpuno, ishrana pogoršana kao i razvoj celog organizma. Sem toga pokvareni zub može dovesti do raznih oboljenja drugih organa, kako kod dece tako i kod odraslih. Bolesni zubi mogu dovesti do poremecaja organa za varenje, oboljenja na ocima, koži, plucima, zglobovima, srcu i bubrezima, delujuci kao fokalnio žarište — fokus.

Zašto je potrebno prati zube? 
Pranjem zuba se nastoji da se ,usta i zubi održe u dobrom zdravstvenom stanju a narocito da se oni zaštiite od karijesa i oboljenja desni. Kroz usta prolazi sva hrana i deo vazduha koji se unosi u organizam. Sa njima ulaze i vece kolicine mikroorganizma i druge škodljive materije. I sasvim zdrava hrana posle izvesnog kraceg ili dužeg zadržavanja u ustima postaje škodljiva. Pranjem usta i zuba smanjuje se u vecoj meri mogucnost ovako štetnog delovanja. Znate li koliko puta dnevno treba prati zube? Zube treba prati posle ustajanja, posle svakog uzimanja hrane, a narocito pred spavanje.

Znate li koliko dugo treba koristiti cetkicu? 
Da bi cetkica ostala u ispravnom stanju posle svakog pranja zuba treba je dobro oprati i ostaviti da se osuši. Pošto se više puta dnevno uporebljava vek njenog trajanja uz dobro održavanje se svodi na najviše 4-6 meseci u zavisnosti od kakvog je materijala napravljena. Da bi odgovorila svojoj nameni i zadatku cetkica mora biti dovoljno tvrda i elasticna, mora da poseduje i svakom redu sve snopice sa zdravim vlaknima. Prostor izmedu snopica mora da se lako cisti.

Kakvih zubnih cetkica ima i koje su bolje? 
Cetkica mora da svojim oblikom i velicinom omogucava lako rukovanje po ustima i da može dohvatiti do svih delova zuba i desni. Razlikujemo cetkice sa prirodnim i veštackim vlaknima. Cetkice sa veštackim vlaknima (najlon) su bolje zato što debljana vlakana može biti tacno odredena, što kvašenjem vlakna neznatno primaju vodu i menjaju svoj oblik i obim. Na njima nema poroznih mesta u kojima se mogu zadržavati bakterije, cvrste su i manje se troše. Vrhovi vlakana se mogu zaobliti kako bi manje povredivali meka tkiva u ustima.
Izvor
Autor: glviki :
Najčešće postavljana pitanja stomatologu

Koja su dva najvažnija leka koja se danas kod nas preporucuju u zaštiti zuba od zubnog kvara i kako se koriste?
To su tablete sa fluorom koje se uzimaju svakodnevno prema propisanoj dozi i žele ,sa fluorom koji se nanosi cetkicom za zube jedanput nedeljno i to tako da se posle nanošenja pola sata ne vrši ispiranje usta niti se uzima hrana ni pice.

Znate li znacaj fluora kod zaštite zuba? 
Fluor je vrlo efikasno sredstvo u borbi protiv karijesa. Ovo njegovo dejstvo narocito dolazi do izražaja ako se on koristi u vreme razvoja zuba. U zemljinoj kori ima svega 0,08°/o F i to u obliku soli. Sve soli su više ili manje rastvorljive u vodi. Najveci deo pijacih voda ima male koncentracije fluora. Ljudi ga uzimaju i preko namirnica. U razvijenim zemljama se pristupilo fluordsanju pijace vode što je dalo vrlo dobre rezultate i zaštiti od karijesa. Neki su pokušali sa fluorizicijom kuhinjske soli, mleka i si. Pouzdano se zna da je njegovo pozitivno dejstvo pri koncentraciji od oko l grama na 1000 litara vode, a da koncentricija od preko 1,5 gr na 1000 litara vode dovodi do šarenih zuba — fluoroze, kod dugotrajnog korišcenja. Nisu utvrdena nikakva štetna dejstva fluora u propisanim dozama. Delovainje fluora može biti putem metabolizma ili lokalno. Preko metabolizma deluje fluor iz vode za pice, soli, mleka, hleba ili davanjem tablete fluora. Lokalno de jstvo se izvodi premazivanjem zuba rastvorima lekovima fluorida, nanošenjem u vidu gela, žvakanjem fluorisanih guma za žvakanje, pastama za zube itd. .... . Pored dejstva u sprecavanju pojave karijesa fluor deluje i i smislu usporavanja razvoja vec postojecih karijesa.

Da li utice ishrana na zdravlje zuba?
Ishrana spada medu najvažnije faktore od kojih zavisi razvoj organizma pa i zuba kao dela celine. Uticaj ishrane vrši se najpre za vreme razvoja zuba, zatim na izniklom zubu i na zubu i funkciji. U razvoju zuba potrebno je ishranom uneti mineralne soli kalcijiuma, fosfora, magnezljuma i fluora. Za pravilmi izgradnju zuba nisu dovoljne samo osnovne materije naše ishrane mineralne soli vec su potrebni i vitamini Uticaj ishrane na zube u funkciji vrši se na dva nacina: lokalnim dejstvom hrane i dejstvom hrane preko metabolizma. Lokalne dejstvo hrane može biti mehanicko i hemijsko. Cvrsta hrana zahteva energicnije žvakanje i angažovanje mišica što dovodi do pojacanog strujanja krvi u vilicama i bolje ishrane zubnog tkiva. Hemijsko dejstvo hrane se ogleda preko delovanja belancevina,masti, i ugljenih hidrata. Belancevine se u ustima neznatno menjaju i one imaju alkalicni karakter. Masti se skoro ne menjaju a pripisuje im se zaštitni karakter od karijesa. Ugljeni hidrati podležu najvecim promenama u ustima i njihovo hemijsko dejsitvo je najizraženije. Smanjena upotreba hrane bogate ugljenim hidratima narocito slatkiša i lepljivih testa od belog brašna, smanjuje mogucnost pojave karijesa.

Da li znate ko je stomatolog? 
Stomatolog je covek koji se bavi proucavanjem normalnih i bolesnih stanja u ustima i na zubima dece i odraslih. Svrha njegovog rada je da obezbedi pravilan razvoj i funkciju usta i zuba, zatim da blagovremeno otkrije i leci oboljenja usta i zuba, kako bi se ocuvali i da onemoguci negativan uticaj bolesnih zuba na organizam. Istovremeno on uzima u obzir i ostala bolesna stanja u organizmu koja mogu da uticu na formiranje i zdravlje organa za žvakanje i saraduje sa lekarima drugih specijalnosti na odstranjivanju njihovog negativnog uticaja.

Kada se odlazi stomatologu i zbog cega? 
Stomatologu se odlazi radi kontrole zdravlja. Pogrešno je cekati da zub zaboli, jer je tada mnogo komplikovanije, a cesto i bolnije dovesti stanje u red. Sto se više zakasni, to su posledice teže, a mogucnosti bezbolnog rada i izlecenja manji. Na kontrolni pregled treba ici najmanje dva puta godišnje.

Da li štetno deluje na zube sisanje prsta, grickanje olovke, krckanje oraha, lešnika, semenki i sl.?
 Da sisanje prsta pored toga što povecava mogucnost od infekcije (zato što su ruke i prsti najcešce prljavi) dovodi do izvlacenja prednjih zuba u napred što remeti estetski i funkcionalni odnos vilica. Razna grickanja i krckanja preopterecuju zube, a dovode i do trošenja (abrazije) najpre gledi, a zatim i dentina i tako smanjuje vek trajanja zuba, omogucujuci njegovo brže propadanje.

Da li deca nose proteze i zašto? 
Deca retko nose klasicne proteze kao odrasli. Ona najcešce nose proteze — ortodontske aparate u odredeno vreme. Aparati pomažu da se zubi pravilno postave u ustima, i isprave druge moguce nepravilnosti i tako uspostave normalni funkcionalni i estetski odnos u listama.

Cemu služi zubno meso - desni? 
Desni služe da zaštite vilicnu kost, koren zuba i organizam u celini od prodora štetnih faktora.

Šta znaci kada desni krvare? 
Krvavijenje desni je znak oboljenja desni. Obolele desni moraju se leciti. Lecenje je nekada dugotrajno, a uspeh se može postici samo ako je lecenje praceno ispravnim higijenskim merama.

Sta ce se desiti ako obolele desni ne lecimo? 
Ako obolele desni ne lecimo, bolest ce napredovati, zahvata se vilicna kost i sa 30-40 godina pocinju, inace zdravi zubi, da ispadaju. Takve zube može covek sam sebi prstima izvaditi. U poslednje vreme obolele desni su cešci uzrok gubitka zuba nego zubni kvar.

Kako spreciti oboljenja desni?
Ispravna higijena zuba, blagovremeno lecenje obolelih zuba i nepravilnosti vilica i postave zuba sprecavaju pojavu oboljenja desni.
Izvor
Autor: glviki :
Da li se preporucuje koriscenje decje paste za zube?

Deci treba prati zube cim izniknu. Najpre samo cetkicom, a kasnije i pastom za zube. Zubice koji su poceli da izbijaju perite pastom bez fluora, a kada napuni dve godine, onda mozete da koristite i paste koje sadrze fluor. Vazno je da odrzavate higijenu decjih zuba, pranjem se skida plak, lepljiva prevlaka koja se formira na zubima i izaziva pojavu karijesa.

Koja je najniza starosna granica za ugradjivanje zubnih implantata?

Implantate ne bi trebalo da ugradjuju osobe koje su u fazi rasta i razvoja. Pre ugradjivanja implantata potreban je pismeni pristanak pacijenta za operaciju. S druge strane, nema nikakvih ogranicenja za ugradnju implantata pod uslovom da ne postoje opste i lokalne kontraindikacije o kojima se vodi racuna bez obzira na starost pacijenata.
> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana
<< Prethodna strana
> Verzija za PC