Zdravko Šotra je jedan od najpoznatijih srpskih režisera, svoju karijeru je započeo još 50-ih godina prošlog veka. Zdravko je rođen 13. februara 1933. godine u Stolcu. Milionski auditorijum je tokom proteklih godina do danas, oduševljen Šotrinim TV serijama, neke od njih su: Obraz uz obraz, Glumac je glumac, Ranjeni orao, Više od igre, Priče iz majstorske radioncie, Učitelj i ostale. Takođe, i igrani filmovi koje je snimao doživeli su ogromnu popularnost, neki od njih su: Igmanski marš, Braća po materi, Lajanje na zvezde, Pljačka trećeg rajha, Ivkova slava , Zona Zamfirova i mnogi drugi.


Filmovi i serije koje je režirao Zdravko Šotra

---

1962.    Kisobran, osveta i uzica
1963.    Odmazda
1963.    Jazavac pred sudom
1963.    Banket u Sarengradu
1963.    Inkognito
1963.    Price o junacima
1964.    Buburos
1964.    Socijalno
1964.    Pozoriste u 6 i 5 (TV serija)
1964.    Ofsajd
1964.    Instalater Stuks
1964.    One i on
1965.    Daktilografi
1965.    Kraj pocetka
1965.    Bolnicka soba
1965.    Funta sa stednje knjizice
1966.    Voz koji nosi naocare
1966.    Provod
1967.    Optimisticka tragedija
1967.    Sutra
1967.    Dzandrljivi muz
1967.    Ko bi se jedio na muske
1967.    104 strane o ljubavi
1967.    Izvlacenje
1967.    Jelena Cetkovic
1967.    Simon
1967.    Volite se ljudi
1967.    Zona Zamfirova
1968.    Bekstvo
1968.    Kaputi
1968.    Tisina
1968.    Pod staklenim zvonom
1968.    Na rubu pameti
1968.    Raspust
1968.    Sastanak muzicara - Jam session
1968.    Gorski car (TV serija)
1968.    Maksim naseg doba (TV serija)
1969.    Tanja
1969.    Kako da ti kazem (TV serija)
1969.    Neprijatelj naroda
1969.    Put gospodina Perisona
1969.    Tuberkuloza
1969.    Golubovici
1969.    Tragedija na splavu
1970.    Omer i Merima
1970.    Poezija Ogdena Nesa
1970.    Prorok
1970.    Rodjaci (TV serija)
1971.    Sokratova odbrana i smrt
1971.    Jedan covek - jedna pesma
1971.    Don Kihot i Sanco Pansa
1972.    Glumac je, glumac (TV serija)
1972.    Mladic
1972.    Roman sa kontrabasom
1972.    Obraz uz obraz (TV serija)
1975.    Crni petak
1976.    Dzangrizalo
1977.    Vise od igre (TV serija)
1978.    Siroce
1978.    Vucari Donje i Gornje Polace
1978.    Pucanj u sljiviku preko reke
1978.    Obraz uz obraz: Novogodisnji special
1979.    Mostarske kise
1979.    Sima iliti rucak kod gospa Zorke Djurdjulov
1979.    Winning of Freedom
1980.    Vreme prilagodjavanja u saobracaju
1981.    Šesta brzina
1982.    Idemo dalje
1982.    Price iz radionice (TV series)
1983.    Poslednje sovuljage i prvi petli   
1983.    Igmanski marš
1984.    Dzoging
1984.    Zid
1985.    X + Y = O
1985.    Holding the Air
1986.    Nestasko
1986.    Pokondirena tikva
1987.    Milan - Dar
1987.    Ivanov
1988.    Braća po materi
1989.    Boj na Kosovu      
1989.    Gospođa ministarka       
1993.    Ili kako vam drago
1993.    Volim i ja nerandze... no trpim   
1994.    Dnevnik uvreda 1993
1995.    Simpatija i antipatija
1998.    Lajanje na zvezde
1999.    Kod male sirene (TV mini-serija)
2000.    Cekajuci Ducica
2001.    Rondo
2002.    Zona Zamfirova    
2002.    Novogodisnje vencanje          
2003.    Ilka
2004.    Pljačka Trećeg rajha       
2005.    Ivkova slava
2006.    Gde cveta limun zut (dok.)
2008.    Knezevina Srbija (dok.)
2008.    Kraljevina Srbija (dok.)
2008.    Ranjeni orao (TV serija)
2009.    Greh njene majke (TV serija)
2011.    Nepobedivo srce (TV serija)
2012.    Sesir profesora Koste Vujica

Izvor: IMDB

Zdravko Šotra: Radom ignorišem krštenicu

Reditelj Zdravko Šotra opisuje šta ga pokreće da u penziji bude najproduktivniji, kaže da nije odoleo boemskom životu i ističe da je ponosan na sina koji ide očevim stopama

O ukusima publike teško je raspravljati, ali ako se uspeh jednog filma ili televizijske serije meri brojem gledalaca, onda je reditelj Zdravko Šotra (79) jedan od najznačajnijih domaćih autora čija su dela zasluženo postala kultna. Među više od stotinu njegovih ostvarelja nalaze se naslovi Obraz uz obraz, više od igre, Šesta brzina, Igmanski marš, Braća po materi, Boj na Kosovu, Lajanje na zvezde, Zona Zamfirova, Ivkova slava, Ranjeni orao, Greh njene majke, Nepobedivo srce... dok najnoviji film Šešir profesora Koste Vujića, puni bioskope širom Srbije vraćajući gledaocima osmeh na lice. Mada iza sebe ima pet decenija uspešne karijere, ne razmišlja o povlačenju jer ga kako mu je rekao lekar, rad održava.Legendarni reditelj u intervjuu za Story između ostalog govori i  o glumcu Žarku Lauševiću, o kafanama čiji je nekada bio redovan gost, kao i o tome koliko je srećan jer je njegov život bio ispunjen radom u kojem se mučio ali i uživao.

Story: Zanimljivo je da ste mnoga uspešna ostvarenja snimili otkada ste u penziji. Kako to objašnjavate?

- Radeći decenijama mnogo na televiziji i filmu, stekao sam ogromno iskustvo, a nekim čudom sačuvao sam i nešto energije.

Story: Šta vas pokreće da i posle pet decenija rada aktivno stvarate?

- Bolje pitajte ko me tera. Tera me moj producent, Košutnjak film. Oni misle da još nisam za bacanje. Pitao sam i kardiologa, doktora Gligića da li da radim dalje, a on kaže: Ma teraj dalje, to te održava.

Story: Na koje svoje delo ste najponosniji?

- Teško je izdvojiti jedno delo kad brj mojih naslova prelazi stotinu. Radio sam sve televizijske žanrove i petnaestak igranih filmova. Ime i najveće uspehe postizao sam sedamdesetih godina, radeći Više od igre i Obraz uz obraz, te kasnije dva dečja filma koja su obišla ceo set i nagrađivana su brojnim nagradama.

Story: Mnogi glumci sa ponosom ističu saradnju sa vama. Da li vam je neko od njih posebno prirastao za srce?

- Glumci su provalili da sve što ja hoću da kažem, govorim plasirajući ekspresiju njihovog lica, a ne nekim kadrovim au kojima su oni deo dekora. Tako su mogi od njih bljesnuli u mojim delima. Volim dobre glumce i svi su mi prirasli za srce.

Story: Imali ste prilike da sarašujete sa glumcem Žarkom Lauševićem. Kako vi gledate na sve što mu se dogodilo i da li biste voleli da sarađujete ponovo?

- Tragedija Žarka Lauševića dogodila se u jedno vreme koje je u svojoj biti bilo tragično. Mladi glumac, na vhuncu popularnosti, nije mogao da se snađe između pretnji srpskih nacionalista i agresije huligana u Podgorici. Ja sam već izjavio da ne gubim nadu da će on ponovo ovde zaigrati. Već je dobio amnestiju i pasoš naše države.

Story: Mislite li da ste zbog konstantnog rada propustili nešto u privatnom životu zbog čega se kajete?

- Jedna od te dve stvari uvek mora da trpi. Ako se čovek, po sojoj prirodi, nagonski opredeli za rad, onda mu ne vredi kajanje što na drugoj strani trpi štetu.

Story: Kako ste uspeli da odolite čarima boemskog života i ne odete u drugu krajnost koja je ponekad svojstvena reditejima i glumcima?

- Nije tačno da sam odoleo. u moje vreme svake veče ste me mogli videti u Klubu knjićevnika ili Maderi. Kakav si mi ti reditelj?, pitao bi me moj kum Momo Kapor. Zar ne vidiš, da, osim tebe, ni jedan reditelj ne gluvari po kafanama.

Story: Da li su za vas kafane učiteljice života?

- U to moje vreme jesu bile. Društvo u tim kafanama činili su pisci, slikari, slavna novinarska pera i drugi znameniti ljudi. Možete misliti kakvo je tu bilo nadmetanje u pameti i kakve su se mudrosti i duhovitosti mogle čuti.

Story: Mnogobrojni glumci su se proslavili zahvaljujući ulogama  koje ste im dali, a kako ste se vi snalazili u ulozi oca?

- Trudim se da delujem ličnim primerom.

Story: Koliko ste bliski sa sinom Markom?

- Dobri smo drugovi i kolege.

Story: Jeste li njegovu odluku da se bavi režijom dočekali sa zebnjom ili vam je bilo drago što ćete imati naslednika?

- Nisam se mešao u njegov izbor, kao što se i u moj niko nije mešao. Poštujem što ne želi da ide mojim tragom, nego traži svoj put.

Story: Poslednjih godina u javnosti se najčešće pojavljujete sa profesorkom novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Nedom Todorović. Koliko vam znači njena podrška?

- Ona je, naravno, dragocena.

Story: Uživate li i dalje u putovanjima, da li ste u poslednje vreme posetili neku egzotičnu destinaciju?

- Volim da odem u Tunis i da satima idem po peščanoj obali. Tu se sav košmar civilizacije u kojem živimo svede na tri elementa: pesak, more i nebo. To odmara i leči.

Story: Razmišljate li da se vratite u rodnu Hercegovinu i živite daleko od gradske buke?

- Rado bih to uradio, ali moj zavičaj je sada u drugoj državi.

Story: Nedavno ste napunili 79 godina. Jeste li starenje prihvatili sa lakoćom ili ste se trudili da ignorišete godine?

- Ne treba to primati tragično i lično. Izgleda da se to svakome dešava. Sama činjenica da još radim pokazuje da ignorišem krštenicu.

Story: Jeste li očekivali takav uspeh filma Šešir profesora Koste Vujića?

- Dugi niz godina nastojao sam da snimim ovu priču, jer sam verovao da je vredna pažnje. Zato sam sa velikom tremom čekao da vidim kako će publika prihvatiti film. Kao da sam mladi debitant. I sad, kad vidim ozarena lica publike koja izlazi sa projekcije, osetim zadovoljstvo to upornost i sav trud nisu bili uzaludni.

Story: Šta mislite, koja je tajna vašeg rada, imajući u vidu da vaša adaptacija domaćih književnih dela uvek nailazi na odličan prijem kod publike?

- U adaptaciji poznatih književnih dela postoje dva pristupa. Postoji pristup u kome adaptator želi da modernim postupkom delo iz prošlosti učini bliskim današnjem gleadoci. Tu obično dolazi do izražaja njegova želja da istakne svoju kreativnost, tako da vrednosti samog dela odlaze u drugi plan. Ja adaptaciji prilazim sa respektom prema piscu i njegovom delu, te nastojim da ga dosegnem, da ga što tačnije pročitam. Mislim da zato publika, koja to delo zna, uspeva da ga prepozna u mojoj adaptaciji.

Story: Da li još uvek želite da snimite film o Kosovu gde ste živeli za vreme Drugog svetskog rata?

- Svakako. Mislim da ta priča ne zastareva, bez obzira šta se dešava sa Kosovom. Izt  nje će se uvek videti za nas vrlo relevantne činjenice. Na primer, danas zapadne slike Kosovo daju Šiptarima isto onako kako je to Hitler uradio 1941. godine. Najbitnije je da se u priči vidi neverovatna indolentnost Srba, koji su pedeset godina mirno posmatrali kako gube Kosovo. Ta istina je strašna poduka za nas.

Story: Kada se osvrnete unazad, jeste li zadovoljni svime što ste postigli u životu i karijeri? Po čemu biste najviše voleli da budete upamćeni?

- Zadovoljan sam što mi je život bio ispunjen radom u kojem sam se mučio, ali i uživao. Ne znam šta bi u mojoj ličnosti i delu bilo vredno pamćenja. Vreme će uvek biti najbolji sudija.

Izvor: Story