Drugari,

imam problem koji nikako ne mogu da resim. . .
Mozda je to manjak samopouzdanja ili nesto drugo, ne znam vise ni sam. .  Objasnicu na par primera ( verujte ima ih dosta):
1.  Veceras na stonom tenisu, dok sam igrao sa drugarima, bio sam odlican, opusten i sa bezbroj saljivih upadica  cim su dosli stariji ljudi  ruka se stegla
greske samo prstele, a obrazi crveneli. .
2.  Veliki problem imam sa devojkama, imam 23god i iza sebe nekoliko propalih pokusaja osvajanja necijeg srca. . .
Svi pricaju kako upornost osvaja, kod mene bas i ne. .  Moja upornost je trajala cak 5god ali nikakvo navaljivanje,
trudio sam se da budem sarmantan, nasmejan, zanimljiv. . .   bezuspesno, izgubio sam je.  A sada (3god kasnije) kada upoznam neku devojku brzo ostanem bez teme za razgovor, dosadan, ali cim ostanem sam milion stvari mi padaju na pamet o cemu sam mogao pricati.  Prosto u vecem ili nepoznatom drustvu sam previse stegnut, zatvoren bolje receno uplasen.

Zelim da se promenim jer zivot me ceka ne zelim da ga provedem u cosku sobe razmisljajuci sta sad da kazem. . .  Po prirodi sam smesan i lako zasmevam prijatelje, ali dovoljna je jedna x osoba i puh ja postanem duh.
Uvek razmisljam o tome sta drugi misle o meni, mnogo se plasim svojih gresaka tacnije plasim se da zbog njih budem predmet ismevanja. . .

Otvoren za kritike! pozz
:(

Pa ti budi ko ostali klinci, lepo zvekni smart phone is SMS-uj se se do ludila. Danas se devojkama ne prilazi, danas samo textujesp pa onda zoves, pa onda se upoznajes.

Shalu na stranu, ja ne znam kako bi ti iko ovde pomogao sa tim. Moras da nadjes nekog starijeg prijatelja da mozda probas da naucis neku foru od njega.

Ti sledeci put dodji spremam sa temama za razgovor.