Ovo je zaista jedna duga i komplikovana prica,vezana za moj ljubavni zivot.Nadam se da ce te kao sasvim neutralni moci da mi svojim misljenjem pomognete da resim ove svoje dileme.Naime,imam decka sa kojim se vidjam vec skoro 4 god.Ne moram vam ni reci da je za sve ovo vreme,tu bilo zaista svacega,jako lepih ali i dovoljno losih trenutaka.Bila sam klinka kada sam pocela da se vidjam sa njim.U pocetku,bio je sjajan,pravi drug,prijatelj,savetovao me je kao rodjeni brat,brisao mi je suze,stvarno je uvek bio tu!!!Verovatno sam ga zbog svega toga i zavolela,onako kako jedno dete moze da voli,svom snagom svojih godina...Ali onda nas odnos se promenio...Nas dvoje nismo mogli da opstanemo u vezi iz dosta razloga.Prvo,on je par godina stariji stariji od mene i od svoje devojke je ocekivao vise nego sto sam ja mogla da mu pruzim,drugo meni su moji roditelji branili da se vidjam sa njim...i jos dosta toga.Zatim smo se povremeno vidjali,par puta mesecno,na jedno vece,nedelju dana...on se vidjao sa drugim devojkama,kao sto sam i ja sa drugim momcima.Ne znam kada-u kom trentku se sve to promenilo,i sve je postalo divno,voleli smo se jako,imali smo super odnos i sjajnu vezu.ali posto nista sto je lepo ne traje vecno...tako nije ni taj nas divan odnos.U nekom trenutku sve je to postalo tako uzasno i nepodnosljivo!Hm,on je postao strasno ljubomoran,zbog toga i jos puno drugih stvari,svadjali smo se cak i po 3-4 puta nedeljno.Recimo,provedemo 2 sjajna dana,nezaborana i sve je u savrseno,volimo se,a onda iskrsne problem i...i tako stalno,dugo vremena.Pokusavali smo mi puno puta da prekinemo svaki nas odnos,ali smo se uvek mirili.I mozda sada smesno zvuci,ali se mi zaista jesmo jako jako puno voleli,uprkos svemu.A onda kada je sve pocelo da bude kao nekada,super...hm,pa onda nas je rastavio zivot i sudbina.U roku od mesec dana otisli smo oboje iz nase zemlje Srbije,u dve razlicite drzave.Ostali smo u kontaktu,vec punih godinu dana se redovno cujemo i sve,a isto toliko se nismo videli.Verovatno ce zvucati glupo i malo moguce,ali je njega i dalje jako volim,i znam da on voli mene isto tako.Samo,ja i on sada zivimo dva razlicita zivota,a i imamo potpuno razlicite ciljeve...Njemu treba poslusna zenica,a meni...svakako jos uvek ne brak!!!
Pokusala sam realno da sagledam situaciju,mislim da je najbolje da prekinem,ali...sta ako pogresim,sta ako nikada vise ne osetim ono sto sam osetila sa njim,svu tu ljubav i toplinu...
Sta vi mislite? 

Daljina moze da bude jako veliki problem, ali i ne mora...
Ne znam sta da ti kazem, ja nisam za tu kombinaciju, mislim mlada si i treba da zivis, ako se vi za godinu dana niste videli, onda mislim da  nema svrhe, mozda ce zvucati grubo. Posto vec kazes da imate razlicite ciljeve, razlicite zivote, onda je najbolje da nastavis da zivis tako kako si naumila, ako je on za brak, a ti sebe jos ne vidis u svemu tome, onda je bolje da ne ulazis u njega, jer pre ili kasnije moze doci do raznoraznih stvari, a tada mozda neces samo ti ispastati, vec jos neko pored tebe.

Mozda tebe negde ceka neka nova ljubav, koja nece biti ista kao ta, ali ce ti svakako prijati.

Mislim da ne treba da ocajavas, vec da zivis i uzivas i krenes dalje bez njega. Ovo je moj predlog, mozda malo stur, malo pregrub, ne zameri... pola tri je  Glavu gore

ne zameram daleko od toga,hvala na savetu 

jos si mlada uzivaj malo u zivotu i iskoristi mladost a kad se zasitis tek onda razmisljaj o udaji.

moj ti je savet da se ne udas a ostalo radi kako oces, nisi jos zrela za brak.

tako je gali

zivot je kratak, da bi ga protracila cekajuci tamo nekoga 

da aji ja licno mislim da treba da ostanu u kakvom takvom kontaktu.
nikad ne znas sta ce zivot da ti donese(al sam ga srocio )

Normalno bi to bilo sve ok,ali nazalost,ja i on mozemo da budemo samo u kontaktu (da se racuna kao da smo zajedno),ili nikakvom drugom...

 :[115]:Trebas slusati svoje srce, jer ono zna pravi put!

hahaha rasina.. 

  vduk