Bivši debejac obnavlja poplavljeni Banat

Krizni štab za izgradnju i sanaciju kuća u poplavljenom delu Banata dodelio je posao pored ostalih i „Univerzalu“, firmi Dušana Stupara, nekadašnjeg šefa beogradskog odseka Službe državne bezbednosti, u vrednosti od 2,2 miliona evra. Zanimljivo je da je ona angažovana za ovaj posao, iako je registrovana za trgovinu hemijskim proizvodima.


Osim „Univerzala“ uposlen je i „Termont“ (obe firme se tim delatnostima legitimišu na sajtu Privredne komore), registrovan kao samostalna zanatska radnja za gasna postrojenja, vlasništvo Miloša Živanovića. „Termont“ iz Zrenjanina se upustio u saniranje 42 kuće u naselju Međa, a sve to bez glavnog elaborata o sanaciji, prouzrokujući delimično rušenje njih pet.

Do podataka da ove firme učestvuju u projektu Vlade teškom 12 miliona evra došao je „Blic“ sasvim neočekivano, u potrazi za odgovorom na pitanje da li će stanovništvo poplavljenog dela Banata zimu i prvi sneg dočekati bez krovova nad glavama, šta se tamo dešava i ko je za to odgovoran.

Otkrili smo, međutim, da na ovom projektu Vlade Srbije za veliki novac rade i ove dve firme, iako nemaju praktično nikakvo ozbiljnije iskustvo u poslovima gradnje i sanacije.

- Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, izabrao je po svom nahođenju izvođače. Od osam firmi, samo za tri se može reći da su prave građevinske firme i da zadovoljavaju norme i standarde u građevinarstvu - izjavio je za „Blic“ stručnjak iz nadzora radova koji je hteo da ostane anoniman.

On je kao profesionalce u ovom poslu naveo „GIK Banat“ iz Zrenjanina, „Graditelj“ iz Kikinde i „Veliku Moravu“ iz Beograda, dok je za ostalih pet, uključujući „Univerzal“ i „Termont“, naglasio da nemaju čak ni stručne ljude i da su izgradnju organizovale tako što su unajmile ad hok formirane podizvođačke grupe.

Ko je, zbog čega i za koliki iznos novca njih angažovao, pokušali smo da saznamo i od šefa kabineta ministra Velimira Ilića, prvog čoveka Kriznog štaba. Još uvek očekujemo odgovor.

Slaviša Zlatanović, direktor Građevinske direkcije Srbije, tvrdi, međutim, da radovi teku po utvrđenoj dinamici i da će biti gotovi kako je planirano do Nove godine, ali i da je bilo „određenih nedostataka“. Podsećamo da je ponuda „Termonta“ sa ograničenim rokom od 30. novembra.

- U izgradnju je uključeno ukupno 12 izvođača. Kod samo tri izvođača uočeni su neki nedostaci i primedbe koje se otklanjaju - rekao je Zlatanović ne precizirajući o čemu je reč.

Kao „malo ozbiljniji problem“ on navodi činjenicu da se sanacija objekata radi bez projekta sanacije. On je izbegao jasan odgovor na pitanje da li to znači da može da se desi da sanirani objekat, na zimu kada se stanari usele, može da se sruši. On je samo dodao da se projekat sanacije ne koristi ne samo u ovom slučaju nego širom Srbije, i u drugim slučajevima sanacije.

Naš anonimni sagovornik kaže da je problem sledeći - Vlada Srbije oformila je Krizni štab na čelu sa Ilićem koji je angažovao opštinske građevinske komisije za procenu štete umesto profesionalnih projektantskih firmi relevantnih za tu vrstu posla.

- Komisije su napravile zapisnike u kojima su procenjena oštećenja i na osnovu njih su obeležene kuće za rušenje i one za popravku. Tehnički i socijalni kriterijumi na osnovu kojih je obavljena procena, međutim, nisu jasno definisani u zapisnicima. Ne vidi se jasno na osnovu čega je definisan broj članova domaćinstava, na osnovu kojeg se kasnije određivala pripadajuća kvadratura novih kuća i stanova u novim zgradama. Ne vidi se jasno koje kuće su predviđene za sanaciju i šta će se njom postići - kaže on, dodajući da je popravka oštećenih kuća od naboja započeta na osnovu dostavljenih ponuda izvođača ministarstvu, sačinjenih na osnovu vizuelnog pregleda kuća. Sanacija kuća od naboja, starih i preko 90 godina, kako tvrde stručnjaci, ne može se vršiti bez prethodne izrade glavnog projekta sanacije.

- Kako niko nije uradio reviziju ovih ponuda, izvođač „Termont“ iz Zrenjanina se upustio u saniranje i prourokovao pad pet najtrošnijih kuća u naselju Međa. Suština sanacija je da se one rade samo u izuzetnim slučajevima i mogu da budu skuplje i od izgradnje nove kuće. Zbog toga treba preispitati ovu odluku i stanovništvu ponuditi finansijsku pomoć koju bi sami upotrebili u izgradnju manjih objekata koji bi mogli do zime da se završe.




Izvor: Blic \ Tanja Nikolić-Đaković