Kontrola javnih preduzeća dovedena u pitanje
Zbog plata revizora ugrožen i kredit EU od 200 miliona evra
Jelena Aleksić | 29. 03. 2010. - 00:02h | Komentara: 11

Srbija bi mogla da ostane bez 200 miliona evra kreditne pomoći Evropske unije ukoliko Državna revizorska institucija (DRI) ove godine ne uradi kontrolu finansijskih izveštaja bar tri javna preduzeća. Možda poslednji rok ističe sutra, jer ako se pred srpskim parlamentarcima po hitnom postupku na dnevnom redu ne nađu i izmene Zakona o DRI, vremena za reviziju javnih preduzeća najverovatnije neće biti. Samim tim, ni novca od Evropske unije.
 
Da bi Državna revizorska institucija mogla da obavlja kontrole javnih preduzeća, skupština mora da omogući zapošljavanje novih kadrova u DRI

- Nećemo moći da uradimo ili započnemo reviziju do kada je predviđeno ukoliko se zakon ne nađe sutra u Skupštini - objašnjava za "Blic" Radoslav Sretenović, predsednik DRI.
Pored revizije tri javna preduzeća, drugi uslov za dobijanje ove kreditne podrške je upravo izmena zakona. Takođe, za dobijanje novca potrebno je i da se revidira budžet za 2009. godinu. Problem je u tome, kako kažu u DRI, što nemaju dovoljno revizora jer ne mogu da ih prime dok se ne bude znalo kolike su im plate. A tu oblast regulišu izmene Zakona o DRI.


Preliminarni ugovor o kreditu između Vlade i EU je, naime, potpisan, a u maju će se, u Briselu, utanačiti uslovi. Dogovor je da se 30. septembra proveri kako ide sa revizijom javnih preduzeća i svih preuzetih obaveza, a ako do tog roka ne bude započeta revizija tri javna preduzeća, Srbija ostaje bez novca. Prošle godine je za dobijanje direktne budžetske pomoći od 100 miliona evra iz EU jedan od uslova bio i izveštaj o reviziji završnog računa budžeta za 2008. godinu.
Za duplo više novca, ove godine, sve je pod znakom pitanja. Sretenović objašnjava da je pre revizije javnih preduzeća u samoj DRI potrebno formirati sektor za ovu reviziju. Tačnije, treba imenovati vrhovnog revizora i primiti kadar.
- U skladu sa zakonom i realnim mogućnostima u tom trenutku, započeće se izvođenje revizije javnih preduzeća. Kada će to biti, ne znam, jer to zavisi isključivo od toga kada će biti izmenjen Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, odnosno kada će se tim izmenama povećati plate revizorskog kadra - ističe Sretenović.



Jasno je da revizija neće ni početi dok se ne izmeni zakon i konačno se usaglasi sa standardima Evropske unije.
Sa trenutnim kadrovskim kapacitetima DRI je planirala da uradi reviziju završnog računa budžeta za 2009. godinu i finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije u delu poslovanja sa državnim budžetom u 2009. godini. Dakle, nema plana za javna preduzeća jer u ovom trenutku nema kadra ni za planirani posao.
- Ukoliko tokom narednog perioda primimo odgovarajući revizorski kadar, Savet DRI će u skladu sa tim izmeniti program revizije za 2010. godinu - kaže Sretenović.


Prvi čovek DRI ne želi da otkriva koja bi to tri javna preduzeća mogla biti prva na spisku revizije ove institucije.
Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija", kaže za "Blic" da se još pre dve godine znalo da revizorima treba povećati plate.
- To kako je postupljeno posle prvog izveštaja uopšte nije dobro. Umesto postavljanja pitanja revizoru, premijeru i ministarki finansija, trebalo je postupiti po zakonu. Odbor za finansije trebalo je da vrlo pažljivo razmotri svaku tačku izveštaja i formuliše svoj sa konkretnim merama. Onda je o tim merama trebalo da se izjašnjava parlament - ističe Nenadić.


On navodi da se to nije desilo, što je loš presedan za budućnost.
Sretenović je ubrzo po objavljivanju izveštaja novembra prošle godine tražio izmene zakona i povećanje plata kako bi mogao da privuče stručni kadar za zapošljavanje i konačno efikasan rad ove institucije.
- Plate revizorskom kadru, nažalost, i pored svih obećanja, nisu povećane. Mi smo u tom pogledu uradili sve što je bilo do nas. Inicirali smo pred Odborom za finansije Narodne skupštine izmenu Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i oni su nas podržali. Odbor je obećao da će istupiti kao predlagač izmena tog zakona, a Ministarstvo finansija je odobrilo dodatna sredstva za tu namenu - objašnjava Sretenović.
Dakle, svi su se složili, sve je u redu, ali predlog izmena i dopuna Zakona o DRI još nije stigao na dnevni red Skupštine. Sretenoviću je obećano da će se to dogoditi sutra.


Ako se to dogodi, u naredna dva meseca DRI će primati novi kadar. U ovom trenutku već je raspisan konkurs za revizore za javna preduzeća. Međutim, čekaju se izmene zakona kako bi se započeli razgovori provere sa budućim kandidatima.
- Revizija javnih preduzeća je veoma važna, jer će se nad njima uspostaviti kontrola državnih revizora i moći će se pouzdano znati koliki deo njihove dobiti iz poslovnog rezultata treba da bude prihod budžeta Republike Srbije - kaže Sretenović.
Među kolegama iz struke ima i onih koji misle da bi DRI trebalo da radi reviziju javnih preduzeća samo u delu koji se tiče dotacija i subvencija iz budžeta. Tako misli Milovan Stanišić, ovlašćeni revizor i profesor na Univerzitetu "Singidunum".
 

On kaže da su trenutne plate državnih revizora ponižavajuće i ne služe nikome na čast.
- Time se dovodi u pitanje njihova nezavisnost. Plate treba da budu višestruko povećane da bi ti ljudi bili nepotkupljivi. Činjenica je da su najsposobniji revizori u privatnim firmama i da u DRI nema puno onih koji su se ovim poslom bavili godinama. Više je revizora koji taj posao obavljaju prvi put - kaže Stanišić.
On smatra da to mora da se promeni i preporučuje da DRI zatraži pomoć od nezavisnih revizora ukoliko nešto ne može sama da iznese.

 
Najveća javna preduzeća
- Elektroprivreda Srbije (EPS)
- Elektromreža Srbije
- Transnafta
- Srbijagas
- PTT Srbija
- Jugoslovenski aerotransport
- Železnice Srbije
- Srbijašume
- Aerodrom Nikola Tesla
- Srbijavode
Napomena: Velika javna preduzeća čije se poslovanje prati u skladu
sa programom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)


 
Nenamensko trošenje novca
Državna revizorska institucija podnela je početkom februara ukupno 19 prekršajnih prijava zbog nenamenskog trošenja novca iz budžeta za 2008. godinu. Od toga je 11 bilo protiv ministara iz sadašnje i prethodne vlade. Većina prijava odnosi se na kršenje Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o radu. Iako je osnovana u septembru 2007, DRI je bila bez prostorija za rad skoro dve godine, a izveštaj o reviziji budžeta za 2008. godinu je bio prvi koji je uradila.


 
Predložena povećanja plata
- ovlašćeni državni revizor - sa sadašnje 62.000 dinara na oko 144.000 dinara
- državni revizor - sa 52.000 dinara na oko 122.000 dinara
- predsednik DRI - sa 95.000 na oko 280.000 dinara

Izvor: Blic

Kako dovedena u pitanje?  pa ta kontrola nikad nije ni postojala 

neka se odugovlači ona izmena zakona...tih 200 miliona evra su od pape i sorosa (verovatno je reč o zaveri).
šta će nam taj kredit, i onako smo previše dužni.

Zahtevi Agenciji za borbu protiv korupcije
Dve fotelje hoće da zadrži 1.500 funkcionera
Ž. J.-M. L. | 30. 03. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 35

Agenciji za borbu protiv korupcije do sada je stiglo oko hiljadu i po zahteva za obavljanje dve funkcije. Odlučivaće se o svakom slučaju posebno, kaže za „Blic” član Odbora Agencije profesor Zoran Stojiljković. Kako dodaje, sigurno neće biti dozvoljeno da se obavljaju dve funkcije od kojih je jedna zakonodavna, a druga izvršna. U Vojvodini je do danas više od 30 poslanika Odboru za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja dostavilo zahtev za obavljanje dve funkcije.
 
Agencija bi trebalo, kako je ranije najavljeno, do 1. aprila da donese konačnu odluku o obavljanju više funkcija: Sednica skupštine Srbije

Najveći broj do sada prispelih zahteva za mišljenje Agencije je sa lokala i funkcioneri traže da obavljaju posao odbornika i ostanu članovi u nekom odboru.
Profesor Stojiljković kaže da Agencija neće davati pozitivno mišljenje za više funkcija u dve različite grane vlasti - izvršnoj i zakonodavnoj.


- U principu nije problem da se obavljaju dve funkcije u zakonodavnoj vlasti ako nema sukoba interesa i ako imaju pozitivno mišljenje nekog organa. Primera radi, odbornik u opštini i poslanik u pokrajini. Zahtevi koji su stigli su uglavnom tipski i o svakom će se dati mišljenje - kaže Stojiljković.



Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije je stupio na snagu 1. januara ove godine, a Agencija bi trebalo, kako je ranije najavljeno, do 1. aprila da donese konačnu odluku o obavljanju više funkcija. Međutim, i među članovima Agencije su se razlikovala mišljenja da li da zakon važi za ubuduće ili i retroaktivno. Profesor Stojiljković kaže da se razlikovao u stavu jer je smatrao da „praksa treba da važi za ubuduće, jer je većina izabrana po ranijim zakonima”.


Predsednik vojvođanskog Odbora za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja Miloš Gagić kaže za „Blic” da se, nakon što je vojvođanska skupština prošle nedelje donela odluku o uređenju pitanja sukoba interesa koja omogućuje poslanicima da zadrže po nekoliko funkcija, Odboru do juče javilo više od 30 poslanika koji su i lokalni funkcioneri. Gagić kaže da očekuje da se do četvrtka, kada je krajnji rok, javi još dvadesetak poslanika koji traže mišljenje za obavljanje dve funkcije.


Naš sagovornik precizno navodi kome je do sada Odbor dao pozitivno mišljenje za obavljanje dve funkcije.
- Pozitivno mišljenje dato je za 14 poslanika koji su istovremeno i gradonačelnici, dvojici zamenika predsednika opština i jednom predsedniku lokalne skupštine i jednom poslaniku za članstvo u Nadzornom odboru Fonda za kapitalna ulaganja. Dva predloga poslanika se odnose na članstvo u Pokrajinskoj izbornoj komisiji (PIK). Jedan zahtev je u vezi sa zamenikom pokrajinskog sekretara poljoprivrede koji pita da li može biti i član PIK. U međuvremenu, četiri pozitivna mišljenja izdala je pokrajinska vlada poslanicima koji su direktori bolnica - navodi Miloš Gagić.


On dodaje da Odbor za administrativna pitanja juče nije razmatrao devet zahteva poslanika među kojima su zahtevi potpredsednice pokrajinske skupštine Branislave Belić (SPS) na članstvo u UO Instituta za transfuziju krvi Srbije i zamenice pokrajinskog sekretara za finansije Rozalije Ekreš (DS) na funkciju u UO Kliničkog centra Vojvodine.


Vojvođanski odbor pozitivno se izjasnio na zahtev zamenika pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Dušana Kuzmana da zadrži članstvo u Pokrajinskoj izbornoj komisiji. U Izbornoj komisiji pokrajine po mišljenju Odbora može ostati i poslanik Tot Zoltan, koji je istovremeno i član Upravnog odbora Instituta za plućne bolesti Vojvodine, a poslanik Jovica Zarkuli (SPS) dobio je pozitivno mišljenje na članstvo u Nadzornom odboru Fonda za kapitalna ulaganja. Pokrajinska vlada je dala mišljenje poslanicima DS: Branislavu Bojiću, direktoru Opšte bolnice u Somboru, Nenadu Ivaniševiću, direktoru Gerontološkog centra u Subotici, Goranu Iviću, direktoru Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, i Jovanki Petrović, direktorki Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Novom Kneževcu.
Nova sednica Odbora zasedaće danas, a poslanici koji dobiju pozitivno mišljenje moraju da traže i od Agencije za borbu protiv korupcije saglasnost.
Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija” kaže da je razumljiva logika stava Agencije da je funkcija izvršne prirode nespojiva sa drugim.


- Međutim, pitanje obavljanja više funkcija nije toliko pitanje sukoba interesa i mogućih zloupotreba, već to treba razmatrati sa stanovišta mogućnosti da isto lice obavlja dovoljno efikasno dva javna posla. I to treba da bude kriterijum kojim bi se Agencija trebala voditi u proceni - kaže Nenadić.
On pojašnjava ovaj stav i navodi primer gradonačelnika kome su ovlašćenja veoma široka.


- Nelogično je da osoba na takvom jednom položaju može bilo šta drugo da radi dovoljno uspešno i predano. S druge strane, postoje javne funkcije koje ne podrazumevaju taj obim angažovanja i tu bi mogli da se naprave izuzeci - navodi Nenadić.

 
Gradonačelnici i poslanici Vojvodine
Pozitivno mišljenje Odbora za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja do juče su dobili poslanici iz Demokratske stranke koji su gradonačelnici i predsednici opština: Igor Pavličić (Novi Sad), Tomislav Bogunović (Bač), Svetozar Bukvić (Kula), Željko Vidović (Vrbas), Branko Gajin (Srbobran), Goran Ješić (Inđija), Predrag Mijić (Čoka), Predrag Milošević (Sečanj), Milivoj Petrović (Titel), Milorad Soldatović (Opovo), Kosta Stakić (Bačka Palanka) i Milena Filipović (Sremski Karlovci), zatim Milivoj Vrebalov (LDP), Novi Bečej i Živorad Smiljanić (SPS), Apatin, kao i predsednik Skupštine opštine Ruma Nenad Borović (DS), zamenik predsednika opštine iz Nove Crnje Branislav Damjanov (DS) i zamenik predsednika Skupštine opštine Alibunar Nedeljko Konjokrad (DS).


 
Ko može da ima dve funkcije
Pravni stav Agencije je da će davati saglasnost za obavljanje druge javne funkcije: odborniku u Skupštini gradske opštine i odborniku u Skupštini opštine kao jedinici lokalne samouprave. Agencija je zauzela stav i da odbornik u gradskoj opštini, jedinici lokalne samouprave i Skupštini gradske opštine može da bude poslanik u Skupštini autonomne pokrajine ili narodni poslanik.


 
Goran Ješić kovertirao ostavku
Poslanik u Skupštini Vojvodine i predsednik opštine Inđije Goran Ješić (DS) potvrdio je juče za „Blic” da je kovertirao ostavku na poslaničku funkciju.
- Ukoliko mi Agencija za borbu protiv korupcije ne da saglasnost da obavljam obe funkcije, zadržaću funkciju predsednika opštine, jer u Inđiji ima još mnogo toga da se uradi - kaže Ješić.

Izvor: Blic

Шатро помоћ,а док све сабереш дугујеш и кошуљу са леђа.Не бих то назвао завером,чист бизнис.


Тачно.