Suva koža


    Termin kserosis (xerosis, grčki: suv) ili suva koža se upotrebljava da označi veoma čestu dermatozu, koju karakteriše hrapavost, ljuspanje, prskotine, gubitak elastičnosti i vlažnosti kože, pri čemu je često prisutan i svrab. Suva koža je veoma osetljiva ma mehaničke i fizičke iritanse, lako se oštećuje i razvija ekcem. Često je udružena sa atopijskim dermatitisom.
    Broj osoba sa problemima suve kože raste. Smatra se da oko 15-20% populacije ima suvu kožu samo zbog atopijskog dermatitisa. Učestalost pojave suve kože raste sa starošću, pri čemu je prisutna skoro kod svih osoba starijih od 60 godina.
    Pored endogenih faktora (konstitucionalna predispozicija, starenje kože, poremećaja cirkulacije i metabolizma), spoljašnji faktori kao što je preterani kontakt sa vodom i deterdžentima, neadekvatna nega kože, takođe utiču na pojavu suve kože. Suva koža se sa velikom učestalošću javlja tokom jesenjih i zimskih meseci usled niske vlažnosti vazduha u prostorijama zbog centralnog grejanja, čestog kupanja i upotrebe antibakterijskih sapuna. Suvom kožom mogu biti praćene i maligne bolesti, primena nekih lekova, hipo- i hipervitaminoze A, neke infekcije, kao i sistemske bolesti. Obično se javlja na delovima tela gde je manje lojnih žlezda kao što su ramena, noge i trup.
    U poslednjih četvrt veka je postignut značajan napredak u razumevanju mehanizama koji dovode do pojave kseroze odnosno suve kože. Sposobnost kože da spreči gubitak vode je obezbeđen različitim sistemima u koži koji se baziraju na prirodnim faktorima vlaženja kože, epidermalnim lipidima - mastima i lipidima lojnih žlezda. Prirodni faktor vlaženja je supstanca koja nastaje od molekula filagrina, kada u procesu obnavljanja površnog sloja kože, ćelije dospeju na površinu. Prirodni faktor sadrži mešavinu aminokiselina i njihovih derivata uključujući ureu. Epidermalni lipidi se nalaze između korneocita - ćelija najpovršnijeg dela epiderma, popunjavaju prostore između ćelija i mogu se uporediti sa malterom između cigli. Sastoje se od ceramida, holesterola i masnih kiselina dugih lanaca. Treću komponentu čine lipidi lojnih žlezda koji u kombinaciji sa znojem, formiraju emulziju koja prekriva površinu kože kao zaštiti film. Ovaj sistem omogućuje koži da reguliše vlažnost i masnoću, a takođe predstavlja barijeru uticaju raznih spoljnih faktora. Do pojave suve kože različite etiologije, dolazi bilo usled nedostatka prirodnog faktora vlaženja kože, epidermalnih lipida ili lipida lojnih žlezda, a nekad je poremećen i sastav lipida. Ovim se gubi očuvanost kožne barijere, pa problem suve kože nije samo kozmetski.
    Šta je potrebno uraditi kod ekstremno suve kože? Kao prvo potrebno je prorediti kupanje, kod nekih osoba i na jednom do dva puta nedeljno. Ako je potrebno, kupati se kratko, u mlakoj vodi, ni prehladnoj ni pretoploj, za kupanje umesto običnih sapuna koristiti specijalne preparate namenjene suvoj koži kako bi se sprečilo uklanjanje sa kože prirodnih faktora koji vlaže kožu. Odmah nakon kupanja na kožu naneti emolijentni preparat a najbolji su preparati koji sadrže fiziološke supstance koji se i inače nalaze u koži kao što je urea, ceramidi i fiziološki lipidi. Takođe je potrebno vlažiti vazduh u kući, posebno kada se koristi centralno grejanje, nositi pamučnu odeću. U slučaju pojave suve kože kao posledica bolesti ili primene lekova, neophodno je lečenje osnovne bolesti.