Naše vlasti ne čine gotovo ništa da zaustave veliko zlo koje razara državu i pojedince
Zbog korupcije život skuplji za 20 odsto
Autor: Irena Radisavljević | Foto:D. Danilović | 28.09.2008. - 00:01


Život u Srbiji je zbog korupcije skuplji u proseku za 20 odsto. Nameštanje tendera u javnim nabavkama, sumnjive privatizacije, nameštene aukcije i podmićivanje državnih službenika u džepove povlašćenih strpaju na stotine milijardi dinara godišnje, dok ceh plaćaju obični građani - složni su u oceni ekonomisti i eksperti s kojima je „Blic nedelje“ razgovarao.

Naravno, preciznu cifru obrta koruptivnog novca nije moguće napraviti ni u jednoj državi, pa ni našoj. Na globalnom planu, šteta do koje dolazi usled korupcije procenjuje se na 10 do 25 odsto ugovorne vrednosti, što automatski poskupljuje život za toliko. Drago Kos, direktor Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope, za „Blic nedelje“ kaže da međunarodne statistike pokazuju da rast korupcije za 25 odsto znači da će se neposredno i porezi podići za toliko, i obrnuto.


Na pitanje gde u Srbiji vlada najveća korupcija, Kos odgovara:
- Gde god država daje novac, a izvođači su privatnici - tu ima korupcije. Politika u Srbiji je zbog mnogo kompromisa koje mora da sklapa veoma izložena rizicima neetičkih radnji. Tu, pre svega, mislim na tendere, pre svega one koji su vezani za građevinarstvo i sa visokim ciframa. Zato najviše korupcije ima u građevinskim poslovima koji su u vezi s izgradnjom puteva.
Javne nabavke
I upravo istraživanja pokazuju da najmanje 25 odsto novca iz državnog budžeta koji se koristi za javne nabavke odlazi na korupciju. U 2007. godini, ukupna vrednost javnih nabavki za koje su naručioci dostavili izveštaje iznosila je oko 188 milijardi dinara. Prostom računicom, nešto više od 45 milijardi dinara (pola milijarde evra) otišlo u je džepove povlašćenih. U ovu cifru, međutim, ne ulaze nabavke koje nisu prijavljene, a takvih je prema procenama Uprave za javne nabavke, bar još toliko.
- Procenjuje se da u Srbiji zaključi oko 250.000 ugovora koji se odnose na javne nabavke. U 2007. godini, 32 odsto nabavki otišlo je na projekte na lokalnom nivou, dok je 68 odsto otišlo za republičke nabavke - kaže za „Blic nedelje“ dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Na korupciju u oblasti raspolaganja javnim sredstvima odlaze ogromne sume novca, najviše jer se na nabavke javnih dobara, radova i usluga troši oko 16 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda. Upravo ovi veliki novčani iznosi predstavljaju iskušenje i nude široke mogućnosti za korupciju u javnom sektoru.
- Javne nabavke su najveće polje za korupciju jer imamo neefikasan zakon. Srbija je jedna od retkih zemlja koje nemaju revizorsku instituciju, a kada znamo da se za javne nabavke u zdravstvu, vojsci ili infrastrukturi daju ogromne sume koje se ne kontrolišu, ne treba ni da čudi što sve plaćamo znatno skuplje. Korupcija, jednostavno, poskupljuje život. Poznato je, na primer, da kada javne nabavke u građevini nisu transparetne, čitav posao koji se finansira iz budžeta poskupljuje za 20 do 30 odsto - kaže Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije.

Privatizacija
Tenderi za javne nabavke, međutim, nisu jedini izvor korupcije u Srbiji. Savet za borbu protiv korupcije je neprestano insistirao na tome da je korupcija u privatizaciji najveći problem srpske ekonomije. Da to na svojoj koži najviše osećaju obični građani, potvrdio je i Danilo Šuković.
- Zbog toga što pojedinci kroz umanjenu vrednost firmi pljačkaju državu, u budžetu se umanjuju prihodi, pa su oni koji žive od budžeta, odnosno najsiromašniji slojevi, u najgoroj poziciji. Ne samo da u budžetu nema novca koliko bi moglo da bude i da su svi proizvodi znatno skuplji, već smo i primorani da dajemo mito državnim službenicima. Korupcija je društveno zlo koje država mora da pobedi izgrađivanjem jakih institucija i upornom borbom - kaže Šuković.
I upravo je mito na koji su obični građani, pa i preduzetnici primorani u Srbiji, još jedan od značajnih problema korupcije. Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbije“ kaže da se na mito koji građani daju državnim službenicima godišnje potroši najmanje 50 miliona evra.
- Prema istraživanju, prosečna visina mita koji daju građani bila je oko 100 evra. To znači da je ova vrsta korupcije veoma rasprostranjena u Srbiji. Međutim, šteta za državu i korisnike budžeta je uvek mnogo veća nego količina novca koja se obrne kroz korupciju. Realni iznos mita se povećava kada se u obzir uzmu preduzetnici, firme, kompanije, bogati pojedinci, političari, tajkuni - priča Nenadić.
Mito
I Drago Kos smatra da korupcije najviše ima tamo gde se državne finansije sreću s privatnim preduzetništvom. Potvrda ovog stava je i istraživanje Centra za liberalno-demokratske studije, objavljeno 2006. godine, prema kome visina mita koju su privrednici isplaćivali iznosi u rasponu od dva do 25 odsto ukupnog prihoda preduzetnika u određenoj poslovnoj transakciji. Čak 73 odsto preduzetnika u privredi je barem jednom podmitilo pojedinca iz državnih struktura. Prema tome, zaključak studije je da je davanje mita državnim službenicima i dalje jedan od nužnih uslova za obavljanje privredne delatnosti.
Međutim, kako kaže Boris Begović iz CLDS, koji je učestvovao u istraživanju, veoma je nezahvalno izračunavati prosečnu visinu mita koje preduzetnici daju.
- U velikom broju slučajeva mito je 100, a u nekoliko 300.000 evra i takvim poređenjima nećemo dobiti realni prikaz proseka - kaže Begović.
Na kraju, postaje jasno da je u borbi protiv korupcije Srbija uradila malo. Ne samo da ona postoji na svim nivoima društva, već „jede“ ogroman deo budžetskih sredstava, koji bi mogao da bude mnogo bolje iskorišćen.
- Borba protiv korupcije tapka u mestu. Srbija je već godinama spremna da usvoji novo zakonodavstvo na području sprečavanja korupcije, ali uzevši u obzir prioritete kojima se vaša zemlja bavi, mislim da nema jake političke volje za borbu protiv korupcije - kaže Drago Kos.

Evropa nas neće hteti
- Pošto se Srbija nalazi u procesu približavanja EU, u kojem je borba protiv korupcije jedan od političkih kriterijuma za učlanjivanje u EU, to je sigurno tema preko koje Evropska unija neće preći ni u kom slučaju. Drugim rečima, Srbija može postići dobre rezultate na svim drugim područjima, ali ako se ovde ne pomakne s mesta, proći će godine dok se ona ne učlani u EU. Zbog nedavnih događaja u susednim zemljama, Bugarskoj i Rumuniji, EU je postala veoma osetljiva na ova pitanja o korupciji, tako da polaže veoma mnogo pažnje na ovo pitanje o korupciji i zahteva jasnu borbu protiv nje - kaže Drago Kos.

Izvor: Blic