Decenija i po samostalnosti Zagreba
Hrvatska traga za pravim putem
Autor: R. Radovanović | 15.06.2008 - 00:02


Hrvatska je izborila samostalnost pre više od 15 godina, ali uprkos novim evropskim pravilima koja usvaja, još ciklično preusmerava društvenu energiju sa nacionalizma na građanske teme i obrnuto, po svemu sudeći, zarad skretanja javne pažnje sa socijalno-ekonomskih problema.

Nedavno je potegnuta „artiljerija” na Milorada Dodika i Vuka Jeremića koji su Zagrebu pomenuli etničko čišćenje Srba 1995. godine, a istovremeno je šou proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona na Trgu bana Jelačića, gde se skandiralo „Ubij Srbina”, ocenjen kao zabavan događaj bez političkog naboja.
Početkom godine formirana je nova vlada, ali, kao što se upravo događa u Beogradu, tek posle komercijalno-političkog posla od dva meseca, u kome je vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) s mukom stvorila većinu da bi se održala na vlasti.
Ispostavilo se, naime, da je HDZ od 153 poslanička mesta u Saboru dobila 66, a da Socijaldemokratska partija (SDP), iako ima 10 manje, ne priznaje poraz, već javno traži koalicione partnere. Uveren u pobedu, premijer Ivo Sanader pozvao je „sve one koji misle da se trgovinom može dobiti mandat, da shvate što je demokracija“. Kao i ovde, nijedni nisu štedeli u ponudama, a predstavnici šest manjih stranaka i osam poslanika nacionalnih manjina, opet slično ovdašnjim prilikama, dugo su i uporno tvrdili da su najvažniji principi i razvojni programi.
Sanader je konačno na svojoj strani obezbedio 88 zastupnika; uključujući jednog Roma i trojicu članova Samostalne demokratske srpske stranke.
Svojevremeno je Franjo Tuđman, nesporni lider nacije i osnivač HDZ, tražio ujedinjenje i „pomirbu” svih Hrvata nezavisno od ideologija i povratak u državni kapitalizam, a ne u liberalnu ekonomiju. Sa vlašću Sanaderovog desnog centra, nacionalna retorika je umekšana, nestali su neki ratni tajkuni i stranka je „upristojena i disciplinirana”.
Uz međunarodne aspiracije, glavna vladina nevolja je privreda, odnosno skupoća i životni standard. Strepi se da će tokom godine rast GDP biti usporen na oko 4,4 odsto (sa 5,3 koliko je bilo lane), a u aprilu je inflacija stigla do 5,7 odsto. U Zagrebu su cene stanovanja zimus povećane za 22 odsto, rastu i bankarske kamate pa skaču i rate kredita, a prosečna zaduženost po stanovniku Hrvatske iznosi oko 3.500 evra. Pošto plate ne prate taj trend i već tri od četiri domaćinstva imaju problem da namire mesečne račune, učestale su najave sindikata da će biti ozbiljnih socijalnih potresa.
Svi se, međutim, nadaju „ozdravljenju” u turističkoj sezoni, pa je vlada čak ukinula i sopstvenu odluku da je strancima zabranjen unos hrane, jer su se u Češkoj, javile kritične reakcije u medijima.
Zvanični prijem u NATO očekuje se 9. jula, a Sporazum sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju važi od 2005, ali članstvo u EU ostaje za 2011. jer se Zagreb do sada nije predstavio kao sasvim uspešan. Nevolje su, kako procenjuje EU, reforma pravosuđa i neefiasna borba protiv korupcije.

Mnogo nezaposlenih
Stanovnika: 4.500.000
GDP (po kupovnćj moći) 45 milijardi evra
GDP po stanovniku 10.000 evra
GDP, godišnja stopa rasta 4,4 %
Spoljni dug 33 milijardi evra
Prosečna mesečna neto plata: 695 evra
Prosečna mesečna bruto plata 1.021 evra
Stopa nezaposlenosti 14,7 % (realno 9,1%)
Inflacija godišnja 5,7 %

Izvor: Blic