Očigledno je da smo svi članovi i pripadnici najmanje jedne grupe; mnogi od nas su pripadnici i više grupa. Iako naše članstvo često nije samostalan izbor (na pr. porodica), biramo da se pridružimo i drugim grupama: klub čitalaca, različiti sportski timovi, zajednice, i sl. Neki od nas čak idu toliko daleko da se pridružuju ekstremnim grupama, terorističkim organizacijama ili nasilnim političkim pokretima. Šta nas privlači da tražimo članstvo u različitim grupama? Kako to da smo spremni da žrtvujemo sopstveno vreme, energiju i možda novac, radi grupa kojima pripadamo?

Hog, Hofman i Rivera (2008) bave se ovim pitanjima iz socijalno-psihološke perspektive, tako što suprotstavljaju tri motivacione teorije o članstvu u grupi. Objašnjenja imaju izvore u sociomernom modelu, teror-menadžment teoriji i teoriji neizvesnost-identitet. Sociomerni model tvrdi da ljudi imaju potrebu da pripadaju i da je samopoštovanje merna jedinica uspeha u grupnoj pripadnosti. Jače osećanje inkluzije unutar grupe, prema ovom modelu, trebalo bi izjednačiti sa većim stepenom samopouzdanja. Teorija teror-menadžmenta tvrdi da su ljudi motivisani da smanje strah od smrti,  i da grupe omogućavaju sporazumno uverenje/potvrdu koja navodi članove na pripadnost. Utešno je da delimo naše viđenje sveta sa istomišljenicima, jer nam pruža osećaj smislenog postojanja. Neizvesnost-identitet teorija govori o tome da ljudi imaju potrebu da smanje neizvesnost o sebi i svom mestu u svetu, a grupna identifikacija može da ima upravo taj efekat putem propisanih normi o ponašanju, osećanjima i stavovima.

Hog i saradnici (2008) zaključuju da svaka od ovih teorija igra značajnu ulogu u objašnjenju pitanja zbog čega se ljudi priključuju grupama. Ipak, smatraju da teorija neizvesnost-identitet obezbeđuje posebno moćno objašnjenje zbog primenljivosti na sve grupe i grupne kontekste.
Izvor

Maslovljeva teorija potreba - keva! 

Samo što većina ljudi nikad ne dobaci dalje od treće stavke.

U socijalno nesredjenim drustvima zivot se svodi na zadovoljenje 2. i 3. stavke. Za ostale - ima potencijala, al' retko ko ga potpuno ostvari. Tako da i ova teorija moze da se podvede pod... ako ne ispunis potrebu za sigurnoscu, neces moci da ispunis potrebu za samopostovanjem i samoaktuelizacijom, odnosno ako nisi materijalno obezbedjen nikad neces moci da budes istinski srecna i potpuna licnost.

Mnogi grupu poistovecuju sa nekim klubom ili politickim pokretom ali grupa je sve oko nas(drustvo sa kojim se druzimo, ljudi koji slusaju istu muziku kao i mi itd). Ne mora da to bude nesto toliko organizovano da bi bilo grupa

Moje misljenje- socijalni model tj potreba za pripadanjem

Usamljenost.

osjećaj sigurosti i zaštićenosti

Dosada.

cista zabava i dosada 

Zavisi od grupe i čoveka.
Neki teže ostvarenju  ciljeva, ambicija interesa, zadataka, projekata. Drugi traže sigurnost, podršku i pomoć.Treći zabavu, rekreaciju...