Sigurno znate dosta takvih ljudi. Oni koji nikada nigde ne stižu na vreme. Možda čak možete priznati da i vi pripadate toj grupi. Naravno, svakome se desi da ponekad malo zakasni, ali ovde govorimo o onim ljudima koji se uvek pojavljuju onda kad je događaj već počeo ili sat vremena nakon dogovorenog vremena susreta. Prosto ne uspevaju da napuste kuću dok ne prođe vreme u koje se očekuje da su već na putu.

Nazvati ih „bezobzirnim“, verovatno bi bilo korektno, bar što se tiče opisa ponašanja; ali to nije objašnjenje. Hronično kašnjenje možemo opisati na dva načina. Prvo bi bilo neka karakteristična crta ličnosti kojom bi se bilo zanimljivo pozabaviti na psihoterapiji, nešto „sočno“ što ukazuje da ovaj fenomen ispunjava neku svrhu, bar nesvesno.

Naime, možda uživaju u pažnji koju dobijaju prilikom objašnjavanja šta ih je to ovog puta zadržalo (što izaziva simpatiju ili osmehe sa druge strane- bar od onih koji još uvek ne znaju da ih svaki put nešto navodno zadrži), a možda osećaju krivicu iz drugih razloga, pa im kašnjenje daje priliku da se izvine i zatraže oproštaj. Možda su jednostavno neosetljivi na efekat koje njihovo kašnjenje ima na druge, simptom neke egocentričnosti; stavljaju svoje potrebe i želje ispred drugih, i ne mogu da se stave na mesto drugoga, što bi možda bio preduslov da se potrude da stignu na vreme.

Ova objašnjenja se nikako ne odnose na one koji zaista osećaju neprijatnost zbog svog konstantnog kašnjenja. Teško da iz ovog ponašanja dobijaju neku korist ako recimo propuste avion ili ne stignu na događaj kojem su zaista želeli da prisustvuju. U ovom slučaju bi adekvatnije bilo drugo objašnjenje- nedostatak onoga što bi se moglo nazvati izvršno funkcionisanje.

Pokušajte da okrene pitanje: Kako se ostali ljudi obično ponašaju kada treba negde da stignu na vreme? Koje korake preduzimaju kako ne bi zakasnili? Pod jedan, često gledaju na sat, proveravaju vreme, posebno kada znaju da se dogovoreni momenat približava. Vrše procenu vremena koje im je potrebno da stignu do tamo u odnosu na vreme kada će morati da budu na određenom mestu. Razmisle koliko im je vremena potrebno da završe ono što trenutno rade i spreme se za ono što treba sledeće da urade. U skladu sa tim, prilagode svoje ponašanje, i kažu sebi: „Planirao sam da uradim X, ali mislim da neću imati vremena. Nije mi važno da to uradim u ovom trenutku, pa ću ostaviti za kasnije.“ Ili: „Mislim da mogu da nastavim sa ovim, ali ću morati da pojačam tempo s obzirom da za pola sata treba da krenem.“

Čini se da oni koji hronično kasne, ovakve stvari ne rade. Moguće je da imaju tendenciju da se izgube i prepuste onome što trenutno rade, i ne shvate koliko je sati dok nije prekasno.

Možda je to neka vrsta inercije: Znaju koliko je sati, ali jednostavno ne prestanu sa trenutnim poslom bez obzira na to što im sat govori (da li neće ili ne mogu da prestanu? Teško je reći da li je u pitanju svestan izbor i da li su zaista odgovorni). Nedostaje im samodisciplina. Idu putem manjeg otpora, čiji je rezultat da uvek kasne gde god treba da idu.

Sledeći korak bi bio da se shvati kom pojedincu koje objašnjenje bolje odgovara. Iako sigurno postoji još različitih objašnjenja koje nismo pomenuli. Treba obratiti pažnju i na druge šablone ponašanja u njihovom životu. Ukoliko neko kasni jer je ravnodušan prema efektu koji taj čin ima na druge, sigurno deluje sebično i u nekim drugim prilikama. Osoba koja se oseća loše zbog kašnjenja, ali jednostavno ne može da uspostavi samokontrolu ponašanja, ima problem sa samokontrolom i u drugim situacijama- na primer, štedljivosti novca ili kontrolisanju ishrane.

I naravno, ne zaboravimo kašnjenje kao vid pasivno agresivnog ponašanja, ali to ćemo ostaviti za neku narednu priču.

Izvor

_____________________________________________________________________________________-

Ja neki put radim nesto drugo pa "zaboravim" na vreme, ali retko se desi da kasnim kada bas nesto zakazem. 

Daklem, zasto neki ljudi uvek kasne? Jel to obrazac pa rade to "namerno" ili se jednostavno desi pa se osecaju "krivim" zbog toga?

Citirao bih ovom prigodom Džulijana Barnsa... Tačnost je vrlina onih koji se dosađuju.

cesto kasnim, ali malo ... 5-10 minuta ...

razlog - neorgnizovanost i beskrajan smisao za humor Univerzuma 

bezobzirnost, nevaspitanost, egocentricnost, sebicnost, samozivost, bezbriznost, flegmaticnost, nespretnost, neorganizovanost, bestidnost, beskrupuloznost, nekulturnost ... itd itd itd 

ili

ozbiljan mentalni poremecaj

Ne volim da kasnim i trudim se da to ne radim, ali ponekad okolnosti nalažu da mora biti drugačije.
Retko kad kasnim duže od 10-ak minuta, a i kad se to desi, uvek javim da ću kasniti i napišem kad da me se otprilike očekuje. Drugi retko kad kasne kad se nalazim sa njima, što je dobro jer je konstantno kašnjenje za mene znak nepoštovanje mog vremena.

Uglavnom gledam da sam tačna u razumnim okvirima. Sa momcima sam uvek imala dogovor da dođu par minuta ranije ako se negde srećemo da ja ne bi čekala. Sačekaću nekog ko kasni razumno do 15 minuta. Ako ima neki ozbiljan razlog sačekaću koliko treba. Ali ako me neko samo "postavlja na mesto" svojim kašnjenjem nema šanse da ga čekam. Možda mu javim u kojoj ću kafani biti pa nek dođe kad može, a možda samo otkažem sastanak.

kasnim..stalno kasnim 
više nemam ni obraza da se pravdam,samo kažem-ne znam kako da ti objasnim,ali...stvarno sam željela da krenem na vrijeme 

nije lijepo i ni sama ne volim kašnjenje,ali jbg,tako ispadne. i žao mi je što me čekaju,što uvijek toliko jurim da mislim da će mi duša ispasti...
kažu da je uzrok tome i problem sa odjećom,to što ne umijemo brzo da isplaniramo pa se 5 minuta pretvori u pola sata,pola sataa u sat i po...

Uvek kažem sebi ... još samo jedna tekma na PES-u i onda odigram tri ... i jebu ga. Dakle, ljudi iz Konamija su krivi. 

Uvek čekam poslednji sekund da bih krenuo negde... ali uvek... ni sekund ranije nigde ne krećem... u školu sam uvek kasnio... iako mi je bila na 5 minuta...

A kad ne želim da zakasnim, obično dođem sat vremena ranije

- Zbog čega neki ljudi uvek kasne?

- Zato što nemaju osećaj o prolaznosti vremena.