Zbog čega deca kradu?
Autor: CDC/JS | 12.04.2007 - 10:30

Nije nimalo prijatno kad saznate da je vaše dete nešto ukralo. Briga roditelja je sasvim razumljiva jer se plaše za budućnost dece pošto ih odmah vide kao kriminalce. Stručnjaci ipak poručuju da nipošto ne treba paničiti jer problem može da se reši. A da bi u tome uspeli, roditelji pre svega moraju da otkriju zašto njihovo dete krade, a zatim da pokušaju da sa njim uspostave odnos poverenja i bliskosti da bi mu ukazali na grešku.
Stručnjaci naglašavaju da svi roditelji treba da znaju da su u svakoj starosnoj grupi uzroci takvog ponašanja različiti.
Krađa u predškolskom uzratu ima specifične karakteristike i to nije krađa u pravom smislu reči. Među razloge koji teraju dete predškolskog uzrasta da krade, psiholozi ubrajaju sledeće:
Jaka želja da se nešto poseduje (najčešće igračka) koju mališan ne može da savlada. Dete vidi novu igračku kod vršnjaka i pošto o takvoj istoj već dugo mašta, ne može da joj odoli i, kad niko ne gleda, hitro je uzima i nosi kući. Uzrok takvog postupka se krije u svesti deteta tog uzrasta: za njega su pojmovi „moje“, „tvoje“, „tuđe“ apstraktni. Recimo, dvogodišnjak ili trogodišnjak još nije u stanju da shvati šta je to svojina i zato je ubeđen da sve na svetu pripada njemu, pa se zato ne usteže da u gostima ili parku prisvoji sve što mu se sviđa. Naravno, takvog mališana nećemo nazvati lopovom, već ćemo mu strpljivo objasniti da je igračka tuđa i da zato ne sme da je nosi kući. Roditelji će u tom uzrastu svom mezimcu više puta morati da skrenu pažnju na tu životnu činjenicu.
Želja da bližnjima (najčešće roditeljima) nešto pokloni. Taj uzrok je takođe povezan s neshvatanjem da krađa predstavlja nešto nedozvoljeno. Dete želi da obraduje mamu i ne shvata da u tome ima nešto loše.
Želja da na sebe skrene pažnja vršnjaka kao vlasnik neke posebne stvari.
Želja da kazni druga ili mu se zbog nečega osveti.
Sa šest-sedam godina detetu je već stalo da se izbori za svoj položaj u društvu vršnjaka i svesno nastoji da postigne željeni cilj, često pri tom ne birajući sredstva. Dešava mu se da je taj cilj, radi koga dete krade, toliko važan da potiskuje strah od kazne. Na primer, dete krade da privuče pažnju drugova: ne može da se uklopi u društvo u vrtiću, školi ili dvorištu, pa uzima od roditelja novac da bi kupio, recimo, slatkiše i počastio drugare. Tako skreće na sebe pažnju i stiče njihovu zahvalnost, do čega mu je toliko stalo. U takvom slučaju roditelji moraju da se pozabave uzrokom - a ovde je uzrok nizak stepen samopoštovanja i uverenje mališana da će ga vršnjaci ceniti samo ako nešto ima. Dakle, s detetom treba porazgovarati o prijateljstvu i objasniti mu kako da se upozna s novim drugovima i kako da ih zainteresuje.
Što je dete starije, to je problem krađe složeniji. Ono što je u ranom detinjstvu bila greška ili slučajna epizoda, kod tinejdžera je svestan korak ili, još gore, štetna navika. Ipak, ne treba zaboravljati da dečak ili devojčica sa 13 godina još uvek nisu svršeni ljudi i pre nego što osudite vaše dete, pokušajte da shvatite njegove motive.
Svršen čin još uvek nije krivica. Neretko se dešava da je adolescent silom ili lukavstvom uvučen u začarani krug. Roditelji treba da znaju da su među tinejdžerima česte takozvane krade prestiža, da bi se zadržao status u grupi i da bi dete ostalo prihvaćeno. Šta god da je razlog, roditelji moraju da pruže detetu još jednu šansu. I još jednu, ako treba. Vera u vlastito dete je ključ za promenu njegovog ponašanja. Jer, kažu psiholozi, krađa najčešće predstavlja signal koji pokazuje da vašem detetu nedostaju ljubav i pažnja.

Izvor: Blic

ja sam krao ko lud_voc(voce i slicno) ali prodje to vremenom mislim da to nije problem

a ja  jogurt i mleko.tada su to ostavljali ispred radnji sve dok mi nije pandur izleteo iz zbunja sa "STOJ ili pucam". zamalo da me izbace iz pionirske organizacije

 

hej , glavitj krade image

kradu jer ne znadu

svaku sitnicu koju sam ukrala kao djete nosila sam kući i stavljala na mjesto na kojem mogu da je vide mama i tata.

nisam krala igračke iz prodavnica da bih se sa njima igrala,jer mi nisu falila u djetinjstvu.

ustvari,ja sam htijela da privučem njihovu pažnju.

to je jedno vrijeme bio moj način da im kažem da mi fale.

moja sreća je što su oni to pravilno i shvatili.shvatili su moju poruku.

Ко учи - знаће, ко краде - имаће. 

Pravi odgovor.
Dečije krađe, ma kako bile bezazlene,  znak su da u porodici nešto ne štima.

Roditeljske grdnje i pretnje su čist promašaj.

Prava stvar je kad roditelji preispitaju svoj odnos prema detetu, i eto brzo i odgovora i rešenja.

Slušala sam priče majki  baš temu krađa.

Jedna dugo nije htela da prihvati da je ponašanje njene ćerke ( tinejdžerke ) alarm , već je pokušavala sve da reši davanjem više para.
Na ćerkine pretnje da će ponovo krasti, još više je davala.
Nije mogla da prihvati da postoji bilo kakav propust u njenom odnosu prema maloj.

Tužno ali stigle su i do Suda za maloletnike. Mala je otišla dalje od sitnica.

Danas su obe na tretmanu u više različitih ustanova.

kradu jer je tudje sladje