Završen postupak za deo finansijskih malverzacija Mihalja Kertesa i SPS kadrova
Istraga zaobišla milijarde sa Kipra
Mihalj Kertes i njegovi saradnici izneli iz Srbije u periodu od samo 14 meseci - tokom 98. i 99. godine, više od 508 miliona maraka, a Okružni sud se time nije bavio

BEOGRAD - Istorijski proces prikupljanja podataka protiv četvorice bivših funkcionera Miloševićeve administracije Mihalja Kertesa, Nikole Šainovića, Jovana Zebića i Radomira Markovića, zbog finansijskih mahinacija, završen je tek sada - posle šest godina. Okružni sud u Beogradu saopštio je da je istraga završena, a da je obimna dokumentacija dostavljena Okružnom javnom tužilaštvu, koje će tek sada da odluči da li će optužnica biti podignuta. Indikativno je, međutim, to što je istraga završena tek posle smrti Slobodana Miloševića, koji je i sam bio obuhvaćen tim postupkom. Kako se navodi, okrivljeni Mihalj Kertes je u dogovoru sa bivšim funkcionerima neovlašćeno raspolagao novcem Savezne uprave carina. Reč je o državnih 1,8 milijardi dinara i oko 200 miliona maraka.

Međutim, u toku istrage koju je vodio istražni sudija Okružnog suda Dragan Lazarević, istražitelji Tribunala u Hagu, na čelu sa Moretnom Torikldsenom, paralelno su došli do podataka da su Mihalj Kertes i njegovi saradnici izneli iz Srbije u periodu od samo 14 meseci - tokom 98. i 99. godine, više od 508 miliona maraka. Za tu sumu Kertes je tvrdio da je novac Uprave carina.

Ključ u 508 miliona maraka

ŠTA JE MUP SAOPŠTIO 2001.

Kako je saopštio Okružni sud u Beogradu, "istraga je završena po okončanju ekonomsko-finansijskog veštačenja koje je, zbog obimnosti predmeta, trajalo više od godinu dana". Kriminalistička policija MUP-a podnela je 30. marta 2001. godine Okružnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Slobodana Miloševića zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela zloupotrebe službenog položaja i udruživanja radi vršenja krivičnih dela određenih saveznim zakonom. Tadašnji pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije potpukovnik Miodrag Vuković je na konferenciji za novinare 31. marta 2001. precizirao da je "utvrđeno da postoji osnovana sumnja da je prijavljeni Milošević, u svojstvu predsednika Srbije do 17. maja 1997. godine, a potom sve do 5. oktobra 2000. izvršio krivična dela u nameri da sebi, odnosno određenom krugu lica u tada vladajućoj SPS, pribavi, pored imovinske, i drugu korist...", rekao je Vuković, a prenela je Beta.

Međutim, svako ko se iole razume u finansije Srbije zna da SUC nikako nije mogla da sakupi 508 miliona maraka za tako kratak rok. Tu činjenicu potvrdio je autoru knjige "Demokratska pljačka Srbije" Draganu Vlahoviću i istražni sudija Dragan Lazarević.

Zato se postavlja pitanje, zašto država, pored ostalog, nije istraživala i tu, značajniju sumu, kako bi dala odgovor čiji je novac i zašta je utrošen. U tom slučaju vlasti Kipra bi bile prinuđene da priznaju da su aktivno učestvovale u pranju novca i kršenju sopstvenih zakona i onih Evropske unije, koje su vlasti ostrvske države prihvatile 1996. godine kada je donet Zakon o borbi protiv pranja novca.

Tada bi kiparska vlada bila prinuđena da vrati Srbiji makar 508 miliona maraka, ali bi se otvorilo pitanje o ostatku "teškom" nekoliko milijardi. Cela suma od 508 miliona maraka, zašta postoje dokazi, bila je smeštena na samo jedan bankarski račun of-šor - fantomske firme Braunkort, koja je bila pod ingerencijom Beogradske banke i advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa, sadašnjeg predsednika Kipra.

Međutim, ta cifra je samo "kap u moru" novca koji je preko filijale Beogradske banke iznošen na Kipar, a koji nikada legalno nije vraćen u zemlju. Jer, osnovano se sumnja da ukupna suma izneta iz Srbije u tu ostrvsku državu, uz pomoć tamošnjih vlasti, za vreme devedesetih godina prelazi više desetina milijardi dolara. Takođe se spekuliše da je deo novca, od preko četiri milijarde dolara, uz pomoć pojedinaca iz vrha sadašnje i bivše vlasti, završio u rukama političara, dok je većina završila kod srpskih tajkuna, koji taj novac sada "legalno" ulažu u Srbiju.

Zaštićeni tajkuni
Jedan od svedoka u sudskom procesu koji se trenutno vodi na Kipru protiv Laiki banke (nekada Popular), saučesnika u skrivanju srpskih para, bivši ministar pravde Vladan Batić, tvrdi da su se najviše omastila dvojica biznismena. Jedan koji je bio ministar privrede u vladi Slobodana Miloševića, kaže Batić, i napominje da je reč o Milanu Beku, dok je drugi, takođe bivši potpredsednik Vlade Srbije, a sada "spasilac srpske privrede i najveći investitor".

Dakle, i ovaj postupak domaćeg pravosuđa zaobilazi "nezgodne" dokaze na osnovu kojih bi se eventualno utvrdila objektivna odgovornost ne samo Kertesa i pomenutih funkcionera SPS-a, već i onih koji su seli u fotelje posle 5. oktobra, a koji posle istrage koje su vodili, nisu čak ni podneli krivične prijave za nelegalno iznošenje milijardi dolara na Kipar.

Izvor: Glas Javnosti