Zavolite sebe onakvu kakva ste
Ako na sebi vidite samo klempave uši, tanke usne i višak kilograma, krajnje je vreme da promenite način na koji se gledate u ogledalu

Uvereni ste da na vama niko ništa ne vidi sem vaših punijih nogu? Velik vam je nos, male grudi, prevelika pozadina? Da li uopšte postoji žena koja ne vuče za sobom teret svojih mana, bilo da su one prave ili umišljene? Čini se da je krajnje vreme da promenite način na koji sebe vidite u ogledalu. Uspravite se i pretvorite svoje komplekse u prednosti i počnite konačno da volite same sebe baš onakvu kakva jeste.
Napravite jednostavan eksperiment: razgovarajte o svojim kompleksima sa dobrom prijateljicom. Recite joj šta sve ne volite na sebi, recimo: uši, celulit, izraženu stražnjicu, kratke noge… Verovatno će se izvikati na vas i početi da uverava da bar za 95 odsto niste u pravu. Prema njenom viđenju, verovatno je vaš nedostatak neznatan i stvarno niste u pravu kad toliko mučite samu sebe. Ubrzo će nastaviti u takvom tonu, da bi kroz priču počela da vas upoređujete sa sobom, a najverovatnije će na kraju početi da vam iznosi na videlo svoj slučaj, te će tako priča da se vrati na početak, ali će u tom slučaju umesto vas, ona biti ta koja vrlo verovatno ima „stvarne” probleme sa izgledom. Tako ćete doći u priliku da čujete sve ono što vi ni ne primećujete na njoj. Jer, ona možda i ima malo pljosnat nos, suviše kratke prste i tanku kosu. Grudi joj nisu baš simetrične, ali vi to sigurno niste ni primetile dok vam ona sama to nije rekla. Uostalom, sasvim iskreno ćete pomisliti i reći, to je sastavni deo njene ličnosti koje je i čine toliko posebnom. Međutim, ona o tome ništa ne želi ni da čuje i nećete je nikako razuveriti, kao što i ona nije vas u pogledu vaših mana kada je pokušala da vas uteši. Dakle, zaključak koji se nameće jeste da svaka žena, prepuštena svojim sumnjama i strahovima, teško prihvata lične nedostatke, uprkos činjenici da ih okolina i ne primećuje. Stručnjaci kažu da je reč o fenomenu zvanom „psihološko zumiranje”. Žene lako zaboravljaju svoje lepe grudi, da bi se tužile na svoj zaobljeni stomak. Slamaju se nad tom sitnicom, zaboravljajući pri tome na sveukupan pozitivan utisak koje ostavljaju na okolinu. Tako nastaje i ona čvrsta uverenost da za sve svoje profesionalne, ljubavne i lične neuspehe duguju svom neuglednom izgledu. Procenjujemo se prema pogledima koje nam upućuju, a komplekse gradimo na temeljima činjenica da nismo u skladu sa očekivanjima drugih. Sebe procenjujemo prema jednom jedinom kriterijumu, koji je negativan, dok druge nikada ne procenjujemo tako detaljno i nemilosrdno. Pitanje koje se prosto nameće je: ako toliko ne valjamo same sebi, kako to da smo uspele da ostvarimo vezu sa muškarcem koji nam se dopada? Da li je moguće da on ne vidi dobro? Ili je ipak reč o nečem drugom – odnosno da je u nama video naše vrline a ne mane. Razmislite ko je u pravu?
B. Radovanović

Izvor: Politika