U rano proleće godine 1455, turski sultan Mehmed II. krenuo je na Srbiju sa silnom vojskom prikupljenom u evropskim i azijskim provincijama. Nije išao kao obično kroz Sofiju, vec južnije, preko Kjusetndila i Kratova. Brzo je jasno bilo da je imao na umu napasti Novo Brdo, ondašnje najvažnije srpsko rudničko središte.
Posle pljačke po okolini, sa opsadnim spravama, topovima i vojskom pod čuveni rudnik je najpre stigao rumelijski beglerbeg. Njegov zahtev da se grad preda Novobrđani su odbili. Onda mu je u pomoć pritekao sam sultan.
Tvrđava je opsednuta, i počelo je bombardovanje teškim topovima kojima se Mehmed II. tih godina izdasno koristio. Zidine su tučene oko 40 dana.
Pošto nisu mogli odoleti razornom dejstvu velikih topovskih đuladi, branioci su ipak pristali na predaju, pod uslovom da se ne uzima muška i ženska čeljad i da svako ostane na svom imanju. Kako je sultan obećao da će poštovati te uslove, najznaćniji grad srednjovekovne Srbije i najveće rudarsko središte Balkanskog poluostrva predalo se 1. juna 1455. godine.

Međutim, sultan je odmah pogazio dogovor, naredivši da se osim jedne zatvore sve gradske kapije. Stanovništvo je moralo da ostavi pokretan imetak u kućama i da dođe na jedini otvoreni izlaz, na kome je stajao lično Mehmed II.
Svi su morali da prođu pored njega, a on ih je razdvajao - na jednu stranu mladiće, na drugu žensku mladež, na treću odrasle muškarce, a na četvrtu starije žene.
Onda je naredio da se najistaknutiji ljudi odmah poubiu, 320 mladića je uzeo sebi za janičare, a oko 700 najlepših žena razdelio je svojim vojnicima, dok se ostatak stanovništva mogao vratiti u grad.
Posle toga se glavnina turske vojske povukla iz Novog Brda.

Idući na istok, Osmanlije su vodile sa sobom roblje i mladiće odabrane za janičare. Pod zaštitom noći ili guste šume, mladići su pokušavali da pobegnu, ali su ih vojnici ako uspevši da ih uhvate, mučili, vezivali za konje i tako vukli dalje.
Stigavši u Jedrene (ondašnjoj osmanlijskoj prestonici), sultan je odabrao osam mladih Srba za svoju komoru. Inače je poznato da je sultan Mehmed II. imao homoseksualne priklonosti.

No, mladići su se zavetovali da će ubiti Mehmeda, ali ih je jedan zaverenik izdao.

Po sultanovom naređenju mladići su mučeni tako što su im pod kolena vezivana užarena kokošija jaja, od čega su im se sasušili krvni sudovi. Pobijeni su posle godinu dana mučenja, a drugovi su ih sahranili kraj jedne puste crkve.
Od tog vremena Mehmed II. više nije držao Srbe u svojoj komori.