Nehumano

U Srbiji je za četiri godine samo 16.000 ljudi zaveštalo organe, zbog toga smo poslednji u Evropi po broju transplantacija sa pacijenta u stanju moždane smrti



Za četiri godine, koliko traje akcija Vojnomedicinske akademije u Beogradu, oko 16.000 Srba zaveštalo je organe! Srbija je, međutim, i pored toga, i dalje na poslednjem mestu u Evropi po broju kadaveričnih transplantacija, pri kojima se organ uzima od pacijenata koji su u stanju moždane smrti. Prema rečima pukovnika prof. dr Zorana Kovačevića, načelnika Klinike za nefrologiju VMA i jednog od inicijatora akcije zaveštanja organa, u našoj zemlji godišnje se izvrši tek desetak ovakvih transplantacija.

U Srbiji se, kaže on za Press, najčešće rade takozvane living transplantacije, kada rodbina daje organe najbližim srodnicima. S druge strane, mali broj naših ljudi odobrava uzimanje organa u slučaju moždane smrti.

- Koliko zaostajemo za razvijenim zemljama Zapada pokazuje podatak da se tamo godišnje izvrši 80 do 90 odsto kadaveričnih i samo 10 do 20 odsto living transplantacija bubrega. Zbog nedostatka kadaveričnih organa, kod nas se ovakve transplantacije rade sporadično, tek 10 do 12 godišnje. Inače, VMA je odskora omogućio transplantaciju bubrega, bez obzira na nepodudarnost krvnih grupa primaoca i davaoca. Tokom prošle godine urađeno je osam takvih transplantacija od živih srodnih davalaca, ali to je nedovoljno za rešavanje problema transplantacije bubrega u Srbiji - napominje Kovačević.

Prema njegovim rečima, oko 3.500 bubrežnih bolesnika u Srbiji je na hemodijalizi, a 1.500 čeka na bubreg jer nema živog srodnog davaoca.

- Naši bolesnici zavise od toga da li mogu da obezbede ogromnu sumu novca da iz inostranstva nabave bubreg, koji u Rusiji, na primer, košta između 50.000 i 60.000 evra. Zaveštavajući organe u Srbiji omogućavamo sigurniju budućnost svojoj porodici, ali i budućim pokolenjima. Najvažnije je to što dobijamo relativno zdravog, radno i reproduktivno sposobnog čoveka. To potvrđuje činjenica da je posle transplantacije bubrega na Medicinskom fakultetu u Beogradu i VMA čak 30 žena ostalo u drugom stanju - objašnjava Kovačević, i dodaje da, za razliku od razvijenih evropskih zemalja, u kojima odavno postoji zakonska regulativa u oblasti transplantacije organa, naša zemlja se po ovom pitanju nalazi u pravnom vakuumu.

- Glavni cilj akcije zaveštanja organa koju je pre više godina pokrenuo VMA bio je upravo da se ubrza donošenje novog zakona o transplantaciji, formiranje nacionalne mreže za prikupljanje kadaveričnih organa i stručnog tima koji bi se bavio edukacijom i približavanjem humanosti čina doniranja organa sugrađanima. Do sada smo podelili smo oko 16.000 donorskih kartica, što nije dovoljno. Za veći broj neophodno je formiranje agencije za transplantaciju organa pri Ministarstvu zdravlje, koja bi na državnom nivou dovela do jednog zavidnog broja donora - napominje Kovačević.

Stručnjaci su već uobličili nacrt novog zakona o transplantaciji, ali on i dalje čeka na proceduru usvajanja.

- Jedna od predviđenih mogućnosti jeste da se prilikom zamene starih ličnih karata omogući punoletnim građanima da se pismeno izjasne da su, u slučaju da im se nešto desi, donori organa i da se to evidentira - otkriva Kovačević.

Nema protekcije

Prof. dr Zoran Kovačević objašnjava da ljudi u Srbiji odbijaju da zaveštaju organe zbog straha, ali i neznanja.

- Organi se uzimaju samo u slučaju moždane smrti. Građani ne shvataju da to nije koma iz koje čovek može da se probudi, već stanje u kome pacijent može pomoću aparata da živi još samo nekoliko dana. Takođe, ne postoji mogućnost da bogatiji ljudi preko reda dođu do organa. Sa kadaveričnog organa tkivo odlazi na tipizaciju i stvara se imunološki profil, a kompjuter izbacuje određen broj najsličnijih profila bolesnika. Čitav tim lekara odlučuje kome će organ biti zamenjen, prvenstvo imaju mlađi koji imaju porodicu ili su vitalno ugroženi. Da nema protekcije, pokazuje primer poslednje dve kadaverične transplantacije. Bubrege su dobili dvadesetsedmogodišnja nepismena Romkinja i izbeglica sa troje dece, koji je i pored hemodijalize bio prinuđen da radi - napominje Kovačević.

Organe zaveštali i Bata, Mima, Bjela...
Među onima koji su zaveštali svoje organe ima i poznatih ličnosti. To su bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević, bivši načelnik VMA Zoran Stanković, sadašnji načelnik Miodrag Jeftić, glumci Dragan Bjelogrlić, Bata Živojinović, Mima Karadžić i Branka Katić, manekenka Marina Bukvić...Građani koji žele da zaveštaju organe mogu da se jave na dežurni telefon 011/36 -707-84.

Akciju podržao Zdravstveni centar u Užicu
Direktorka Opšte bolnice u Užicu dr Olga Vučićević zaveštala je svoje organe za transplantaciju obolelim pacijentima. Njen primer sledilo je još dvadeset zaposlenih u užičkoj bolnici, među kojima su lekari, medicinski tehničari i nemedicinski radnici. Zaposleni u Zdravstvenom centru u Užicu podržali su među prvima u Srbiji akciju propagiranja zaveštanja organa za potrebe transplantacije obolelih.

Izvor: Press

Naravno da bih zaveštala svoje organe u medicinske svrhe, samo kad bih bila sigurna da neće biti predmet tgovine.


Tužno , ali još uvek ne verujem da je ovo moguće.

Definitivno ne!

Heh pa ko ce da zaveshtava organe kad ce neki burzuj pajser da upotrebi te organe za sebe jer je ceo zhivo pio i uzhivao dok nekom drugom kad zatrebaju nema ...

Dok se ne reshi korumpiranost u srbiji nece se ni ovo resiti!

Zaveštala sam organe još prošle godine. Iskreno, uopšte me nije briga da li će, ukoliko do toga dođe, moje organe dobiti buržuj ili siromah, bitno je da dobije onaj kome trebaju... meni svakako neće trebati.

Zar nije to poenta cele priče?

Uostalom, ko sam ja da vrednujem živote i zdravlje bilo koga, bio on bogat ili siromašan? Ne treba biti licemeran.

naravno,slazem se s ovim.
mada ima razlicitih misljenja, npr moja rodjaka koja zivi u inostranstvu, bila kod advokata da sacini ugovor kako izricito zabranjuje da se njeni organi koriste za ove svrhe... jer kako mi je rekla: ne zeli da joj skrnave telo, da je seku i kasape... 

Pa jeste to poenta ali gledaj na to ovako.
Covek koji "iznad" bahati se glupira se i kad ga jednom sastavi nesto u vezi organa on potplati nekog i nastavi svojim zhivotom koji je i pre imao.
A sad neki lik prelazi raskrsnicu i udare ga kola sjebu mu bubrege bla bla ... i njemu nista.
Pa naravno da ne bih dao organe nekom debilu kojem pare lece sve.

OK, to o čemu ti pričaš se desi jednom u milion slučajeva, i to mahom u serijama tipa ER i Chicago Hope...
Čak i da ima korupcije po pitanju liste čekanja za transplantaciju, oporavak nakon transplantacije je dugotrajan i režim života je striktan, tako da onaj koji dobije novu jetru ili šta već mora izuzetno da vodi računa o načinu života i zdravlju... Uostalom, transplantacija nije zamena delova, pa kad potrošiš jedan, ugradiš drugi.. ovde nema druge šanse.
Jednostavno, ako dobiješ na primer, novu jetru, imunitet i zdravlje će ti celoga života biti ugroženi... nećeš moći da radiš mnoge stvari koje si radio pre... ali si ipak živ. Jedina alternativa tome je smrt...
Na kraju krajeva, priče o "bahatim bogatašima" su prilične neukusne... Reci iskreno, da si, ne daj Bože ti, ili neko tvoj drag u situaciji da mora da dobije novo srce ili jetru, a da imaš puno novca, da li bi pitao za cenu? 
Da podvučem... kada su zdravlje i život u pitanju, ne možemo primenjivati iste kriterijume koje inače primenjujemo.

A sta da nemas para a neki lik plati i uzme ti organ iako si bio prvi na listi cekanja 

Ovo mozda neko shvati kao glupom i ekstrenom konstataciom ali sto vise ljudi uspe da izbegne smrt vece su sanse da ce nasa planeta umreti pre

Svakako da u tom slučaju imaš puno pravo da budeš besan. To uopšte nije sporno. Jednostavno, kada je život u pitanju, čovek je sebičan.
Uostalom, kao što još ranije rekoh, poenta je da onome ko je zaveštao organe, isti više nisu potrebni. Na drugoj stran imaš gomilu bolesnih i unesrećenih kojima su ti organi život. Kome god da taj organ presade, bolje je nego da ga grickaju crvi šest stopa ispod zemlje.