Kada zaljubljenost prođe, ona i on često počinju da shvataju da se u mnogim stvarima značajno razlikuju.



Nastupa period obostranog nezadovoljstva, neke vrste borbe u odnosu u kojoj oboje pokušavaju da onog drugog nateraju da se ponaša u skladu sa njihovim konceptom veze. Rezultat je ili period nestabilnosti koji pre ili kasnije dovodi do raskida ili razvoda, ili trajna nestabilnost koja može trajati decenijama.

Partneri koji su u hroničnom konfliktu za sebe misle da su objektivni i neutralni u svojim procenama i izvode zaključak da su žrtva date veze ili onog drugog partnera. Često od prijatelja traže i dobijaju podršku za svoj doživljaj stvarnosti u vezi, što ih učvršćuje u njihovim pozicijama. Umesto toga bilo bi dobro da potraže pomoć psihoterapeuta ili savetnika koji je specijalizovan za rad sa parovima.

 Takav stručnjak nije neki sudija koji će odrediti ko je u pravu, već neko ko paru može pomoći da prevaziđe nesporazume, da se bolje dogovori i promeni negativne obrasce komunikacije i zajedničkog života. Bračno ili partnersko savetovanje je mnogima pomoglo da prevaziđu problem i poprave odnose, da je prosto šteta da se neko razvede, a da nije pokušao sa terapijom za parove. Pogotovo sada kada dobri stručnjaci u ovoj oblasti kod nas nisu više retkost, piše "Politika".

Ali, muškarci su ti koji ovu prednost ne uviđaju. Za razliku od njih žene ne smatraju da je priznati postojanje problema nešto negativno. One mnogo lakše traže i prihvataju pomoć.

 Čest je slučaj u partnerskoj terapiji da je žena mesecima i godinama upozoravala na postojanje problema, insistirala da se potraži pomoć, a da je muškarac bio taj koji je to odbijao i negirao problem ili umanjivao njegov značaj. A kada je videla da se njen partner neće promeniti u onim stvarima koje joj toliko smetaju, žena je počela da se emocionalno udaljava od njega sa odlukom da treba da ga ostavi. Tek kada vide da se žena emocionalno povukla, muškarac dobija motiv za rad na odnosu i insistira na poseti psihoterapeutu.

 Kada konačno dođu, terapeutu je veoma teško da radi sa nekim ko je samo fizički prisutan u odnosu kojeg je emocionalno napustio. Da je muškarac ranije prihvatio terapiju za parove, šanse da poprave odnos i ostanu zajedno bi bile mnogo veće.

Zašto muškarci izbegavaju psihoterapiju? Uglavnom jer imaju "muške" zablude o dolasku na psihoterapiju: da bi time pokazali da su ludi; da su glupaci koji sami ne mogu da reše problem; da su nesposobni; da su slabići...

 Zabluda bi bilo manje da psihoterapeuti više izlaze u javnost i da bolje objašnjavaju šta je psihoterapija i koje su njene blagodeti.

zato što psihići služe isto kao i horoskopi i razne vidovite džemile da ti daju lažnu nadu u bolje sutra. a ustvari sve zavisi od sudbine, ako ti je suđeno nešta to će i biti i niko ga ne može izbeći. kolko se ljudi rodi sa raznim hendikepima i bolestima, a on nije kriv zbog toga jednostavno mu je sudbina takva bila. ili oni srećnici koji se rode kao deca predsednika i milijardera ili kao slučajno uplate tiket na loto i ......

Čuš, čuš...

zato sto su mazgovi

Čuš, čuš.

cmok cmok.