Zašto vičete na roditelje?

Prizor ljutitog tinejdžera koji viče na roditelje i treska vratima već je kliše, ali da li ste se zapitali zbog čega je takav prizor toliko čest? Verovatno ste i vi bar neki put vikali na roditelje. Zašto ste to učinili? Neko će na ovo pitanje slegnuti ramenima, uz objašnjenje da se svako nekad naljuti i vikne na nekog, i to je tačno - onih koji ama baš nikad nisu ni glas povisili ima zaista malo. Međutim, zašto je kliše postala slika tinejdžera koji viče na roditelje, a ne, recimo, na drugaricu? Zašto se češće desi da vičete na roditelje nego na nekog drugog i da li u tim situacijama zaista morate da vičete ili postoji i neko konstruktivnije rešenje?

U nekoj meri jeste logično da češće vičete na roditelje (ako već vičete na nekog) nego na nekog drugog. S roditeljima živite i verovatno je da s njima ipak provodite više vremena nego čak i s najbližom drugaricom. Pored toga, ako se naljutite na drugaricu i počnete da vičete na nju, znate da ona može da se naljuti na vas, da se uvredi i da neko vreme odbija svaki kontakt s vama - a takođe znate i da vaši roditelji to neće učiniti. Mogu vas na neki način kazniti, ali će i dalje biti tu za vas. U suštini, za njih ste ipak sigurniji da vas vole nego i za najbolju drugaricu ili druga - pa vam je i lakše da vičete na njih i da se na njima iskaljujete jer ste sigurni da će vam oprostiti.

Vikanje na roditelje često i nije ništa drugo nego iskaljivanje. Recimo, imali ste loš dan u školi, još se i sukobili s dečkom ili drugaricom, majka vas podseti da je vaš red da operete sudove i to bude poslovična kap koja preliva čašu - izvičete se na majku, koja vam zapravo ništa nije skrivila. Problem s vikanjem je to što, jednom kad počne, teško prestaje; vi počnete da vičete na roditelje, oni se automatski brane pa i oni viču na vas, s originalne teme sukoba skrene se na nešto drugo, dospe se do nečega desetog, a pravi uzrok sukoba nema nikakve veze sa svim tim. Još nešto: pošto vičete, roditelji vas ne doživljavaju kao osobu koja polako stiče zrelost, nego kao dete na koje nekad mora i da se podvikne. Tako budete besni vi, budu besni vaši roditelji, i vi i oni se osećate odvratno, i sve bude bez veze. Kako to izbeći?

nastavice se

Bezvezne situacije koje smo opisali u članku prethodnog dana možete izbeći ako se suzdržite od histeričnog vikanja. Svako nekad bude ljut, ali suzdržite se, nemojte vikati. Ako mislite da nećete moći da se suzdržite, bolje je da pobegnete u svoju sobu i roditeljima kažete da se odvratno osećate i da ćete razgovarati s njima kad se malo smirite. Ukoliko ste već vikali na njih, ili ih čak i vređali, izvinite im se, čak i ako mislite da ste u sukobu vi bili u pravu, jer u svakom slučaju ne treba da vičete niti da vređate. Ako vide da se izvinjavate i da priznajete da ste se nezrelo ponašali, shvatiće to kao dozu zrelosti, pa će vas i ozbiljnije uzimati i lakše vam praštati "ispade".

Ono što još pomaže jeste da se poveravate roditeljima - to ne znači da im morate reći svaku svoju tajnu, ali ako im kažete da vam je, recimo, taj dan u školi bio težak i neprijatan, lakše će vas razumeti ako ste nervozni i manje će zahtevati od vas. U već navedenom primeru s pranjem sudova može se desiti da vaša majka, ako zna da vam je dan već bio loš i da samo želite da se zatvorite u svoju sobu i sačekate da se smirite, opere sudove umesto vas, pa da ih vi operete onda kad bude njen red, kad se osećate bolje.

Još nešto: vikanje i vređanje treba izbegavati, čak i kada mislite da ste s osobom koja će vas razumeti i koja vam neće zameriti. Takvim ponašanjem povređujete vama drage osobe. Vaši roditelji će možda i imati razumevanja, a svakako nije verovatno da bi vas odbacili zbog vikanja, ali ipak ćete ih povrediti. Kasnije u životu, ma koliko vas neko voleo, ako nastavite da ga povređujete histeričnim ponašanjem, ta osoba može da odluči da je to ipak previše za nju (bez obzira na vaša kasnija šmrcava "pa nisam tako stvarno mislio/mislila" izvinjenja) i da vas ostavi.

Zato, molimo vas: naučite da se kontrolišete. Najbolje je da to naučite već u sopstvenoj kući da kasnije ne bi došlo do situacije da vas voljena osoba ostavi zbog vaših čestih izliva besa - i da bude potpuno u pravu što vas ostavlja.