@lokk1

Jedino o cemu sam ja govorio je duhovna sfera jer mi je jedino ona bitna - sve materijalne sfere su vestacke i nevazne same po sebi. Jedna od tih sfera je sto ti sebe vidis kao Srbina. Znam znam sad ces da skocis ko oparen i da kazes - ma sta ovaj bre ovde kenja. Ali ako si shvatio moj pogled odna moras priznati da cinjenica da si se rodio kao Srbin nece nista znaciti kada umres. Problem ego-centricnog zivota nema veze sa Srpstvom ili bilo kojim drugim nacionalnim osecanjem, ili cak sta vise sa bilo kojim drugim osecanjem, ima veze kako posmatras ljude i svet oko sebe. Da li si Kinez, Srbin, Vijetnamac ili Marokanac - kakve to veze ima. Negativnost nacionalizma izlazi na povrsinu samo ako bilo kada pocnes da na bilo kog drugog coveka gledas kao na manje vrednog od samog sebe (u bilo kom smislu). Sa druge strane - kako ti cinjenica sto sam sebe identifikujes kao Srbinom a ne Marsovcem pomaze tebi u tvom duhovnom razvoju? Po meni nikako. Ti si dosao na ovu zemlju sa ciljem koga sam moras da spoznas. Cinjenica da si se rodio u Srbiji a ne na Tajlandu ti nece ni malo pribliziti ili udaljiti od te spoznaje.

Sushtina ovoga shto sam pisao bi bila da mi imamo razlichite poglede na svet .. ja tvoj poshtujem , i svaki normalan chovek ce poshtovati i moj .. problem je bash u tom tumachenju nacionalizma kao necheg negativnog.. tu se radi bash o tim vezama o kojima si pisao pre par postova ..zashto je ljubav prema porodici sasvim normalna i chak pozeljna stvar , a ljubav prema naciji dozivljavana kao da sam izashao na ulicu i pocheo da streljam jevreje  samo to mi je onako konfuzno .. ljudi su podlegli raznim uticajima .. kada umrem to shto sam Srbin mi nece  nishta znachiti .. verovatno ce mi znachiti to shto sam pravoslavac , ali na ovom zivotu kojeg se ne odrichem    mi je veoma bitna stvar to shto sam Srbina .. prosto to je VEEELIKI DEO mene i nikom nikad nisam uchinio nazao neshto po nac osnovi niti bilo shta shto dushmani (mrzim ovu rech ) vezuju za rech nacionalista .. zato mislim da to nije nije nishta loshe .. po meni to je najnormalnija stvar .. kada vidim da neki Hrvat kaze da voli domovinu i da je ponosan na poreklo i narod  podrzavam to , jedino imam problema sa radikalnijim debilima ...

@lokk

Nije problem to sto volis svoju naciju, i sto se osecas kao deo nje. To je normalna stvar i svi mi osecamo da pripadamo nekom narodu i tu nam je najlepse. Problem kod ljudi se javlja sto ta prevelika zelja za pripadanjem odredjenoj naciji i prenaglaseni osecaji privrzenosti i ljubavi dovode to toga da mnogi odbacuju ili mrze sve sto nije njihovo ili kao njihovo. Tako da taj izraz nacionalizam cesto dobija negativnu konotaciju..Cesto se cuje:"Volim svoje a postujem tudje", ali, na zalost, to vrlo mali broj ljudi radi. Nacionalizam u negativnom smislu te reci je odlika neobrazovanih ljudi, ljudi koji nisu imali priliku da se bolje upoznaju sa drugim narodima, da putuju, ljudi suzenih vidika...sve to dovodi do stvaranja iskrivljene slike o drugima, predrasuda i svega ostalog negativnog sto sledi...
Evo bas gledam ovde na nacionalistickom forumu. Meni je prosto neshvatljivo koliko su ljudi zatucani i koliko su spremni da vredjaju druge i da lupetaju kojesta, da se 'nadmudruju' da bi dokazali da je bas njihovo najlepse, najbolje a po svemu ostalom pljuju...

@lokk1

Odgovor na tvoje pitanje je vrlo jednostavan a to je sledece pitanje - sta je ljubav? Mesas pojmove i ti na opasan nacin po samog sebe. Volis porodicu - OK - ali sta to znaci? Tradicionalno to znaci da osecas vezanost za zenu i deci i ostalu rodbinu. Tesko ti je da izgubis bilo kog od njih kao i oni tebe. Ali to nije ljubav nego posesivnost. Detaljno o tome neki drugi put. Ipak - cak i takva posesivna ljubav uvek ima dve strane - subjekat i objekat - izvor i ponor - posesivnost moze da bude obostrana ili jednostrana ali uvek postoje dve strane u prici. Kako mozes da pomislis da mozes da volis vestacki pojam kao sto je nacija. Pa cak i da mozes - kako mozes i da sanjas da ta 'nacija' moze tebe da voli. Dokaz da te nacija ne voli je isto jednostavan - nadji makar jednog coveka ili zenu pripadnika te nacije koji te ne voli i automatski vise ne smes to da tvrdis. Dokaz za to je isto jednostavan - ja te ne volim ali te ni ne mrzim - a zasto bi?? Postovanje postoji naravno ali te gledam kao i svakog sagovornika a ne kao Srbina ili Mongolca. Sta ustvari ti volis a sto zoves nacijom je vrlo zanimljivo - prvo osecas ponos zbog tradicije i kulture koju nosi tvoja nacija. Ali cak si i tu selektivan - gledas na veru, manastire, crkve, umetnike, pesnike, pisce sa divljenjem skoro kao da su deo tebe samog i tvog identiteta kao Srbina. A sta je sa ubicama, kriminalcima, lopovima, generalima koji su klali civile i palili kuce u proslom ratu, politicare koji su unistili zemlju - da li si i na njih ponosan? Pa i oni su deo nacije i nacionalnog identiteta. Ali cak i da zaboravimo na selektivnost - ono sto ti osecas je pripadnost grupi (choporu kako ja to saljivo volim da kazem) - taj osecaj ti daje osecaj sigurnosti jer bi se sam sa sobom bez nacije osecao uplasenim i nedefinisanim. Taj osecj sigurnosti ti daje lazni osecaj ljubavi - povecava velicinu tvog ega i daje ti poziciju velicine koju realno ti kao individua nemas. A zasto je nemas i zasto mislis da bi se osecao uplasenim i zgubljenim bez nacije? Zato sto nemas svesnost o svojoj pravoj prirodi - o svetlu u tebi koji je isto kao i svetlo u bilo kom coveku na ovoj planeti. Vrednost toga je vece od bilo koje nacije, drzave ili granica koje je covek stvorio da bi se zastitio od svog straha. Van tih granica nema niceg strasnog i niceg sto treba da te plasi - postoji samo beskonacna sloboda ali i beskonacna odgovornost odgovornost.