Ok ..... smislicemo nesto onda. 

Za pocetak - knjizevni izraz nije nikakav dokaz o privatnoj licnosti onoga koji pise , niti neki dokument o o stvaraocu . Ono se ne moze objasniti iskljucivo licnoscu tvorca - ona ga  prevazilazi . Cesto oni koji iscitavaju neko literalno delo prave gresku tkz. ,, kriticke refleksije ,, - pokusavaju da produbljuju razumevanje teksta pomocu socioloskih ,psiholoskih, filozovskih razclanjivanja -  ne uocavaju da modreni pisac sve vise stavlja u pitanje svoj zanat , pokusavavajuci da ubije ono sto je antropomorfno misljenje i psiholosko obrazlozenje - da izbegne coveka .

Danas moderini tumaci tvrde da je vazniji covek Borhes nego njegovo delo , ili se u u kakvom  osvrtu na poeziju nekog pesnika tvrdi da ne mozemo znati ni  razumeti nijedan stih ako ne poznajemo do tancina svet u kome je pesnik ziveo , kakva je bila kulturna sredina u kojoj je stvarao , pa cak i pojedinosti iz njegove biografije , njegove intimne misli i sentimente . To je , naravno , apsurdno . Tom logokom , ne bi trebali citati savremene pisce - cije zivote ne poznajemo  ( interesantno je da se takav problem ne postavlja za vecinu umetnosti , za neko muzicko ili arhitektonsko delo naprimer ) , jer tamo psihologija jos ne zna sta bi uopste trazlila . Dakle , knjizevnvi izraz je ,, siri ,, od bilo kakve psiholoske analize ( psiholoska portretisanja likova se rade u cilju umetnicke individualizacije -  jednostavno receno pisac likove ne shvata bas tako ozbiljno  ) ....jbg.  vazan je zanat , metod , utisak , sok  ... jednostavno ,  iz vanliteralne strukture nije moguce objasniti literalne kontekste .... 

p.s. Psihoanaliza boluje od istog fenomena kog je pokusala da leci : od potiskivanja ..... i primenljiva  je na prilicno ogranicen spektar stvarnosti - literatura gotovo da i  nema granica ...  .. gotovo ....  ....

 

Pa takav stav nije začuđujući kad znamo da nema dela ako nema stvaraoca tog dela i da je to delo stvaraočevo čedo. Kao i svako čedo, ono treba ne samo da ga nadživi, nego i da ga zaseni.

Nemamo još uvek apsolutno nijednu ljudsku delatnost koja bi se sama po sebi mogla nametnuti kao delatnost van čoveka, jer je čovek univerzalni stvaralac svega. Stoga od njega sve počinje i sve se u njemu završava; pa čak je i to delo bezvredno ako nema drugih ljudi da ga ocene kao delo.

Antropocentrizam

Bravo Bombinga ,super post 

Lo

Zaljubljujemo se u pogresne osobe zato sto smo svi mi , sa manjim ili vecim greskama, znaci svi smo ljudi pogresni. Oni koji tu realnost prihvate ne postavljaju sebi takve dileme, jednostavno zive i ti ljudi su srecni. Istina malo ih ima.

Mi jesmo svi sa greskama (tj niko nije savrsen) ali to ne znaci da cemo se zbog tih gresaka zaljubiti u pogresnu osobu. U pravu si za prihvatanje sebe ali to ne znaci da ces naci nekog ko ti odgovara samo zato sto si prihvatio-la sebe sa svim tvojim vrlinama i manama

........ne !!radi se o tome da ljude prihvatimo onako kako oni i jesu, jedni napor koji covek moz da nacini je da promeni sebe. to je jedina realnost- samo sebe......