Želite nešto manje komercijalno od Glastonberija i Benikasima? Probajte festival “G!” koji okuplja alternativne bendove, a održava se u neverovatnom ambijentu, piše Guardian



“Mi na Farskim ostrvima imamo mikrokosmos muzičkog biznisa,” kaže kantautor Teitur Lassen. “Imamo našu zajednicu, održavamo svirke, imamo radio stanicu, štampu, i imamo festival i publiku. Stvar je samo u tome što je ovde sve mnogo intimnije. Kad bismo recimo u vašem WC-u napravili album sa jednim jedinim instrumentom, u nacionalnim novinama bi skoro sigurno izašla recenzija o tome.”

Farska ostrva, konstitutivna jedinica Danske na sred Severnog mora, između Škotske, Islanda i Norveške, nije mesto gde ljudi očekuju jaku muzičku scenu. Sa samo 48.000 stanovnika od kojih mnogi vikende provode potkresujući travu na krovovima svojih kuća, Farska ostrva su poznatija po atraktivnim pejzažima nego po žestokom rokenrolu. Ali, slično se mislilo i za Island pre nego što su se pojavili The Sugarcubes.

Iako Farska ostrva možda nemaju dinamičnost svojih skandinavskih suseda, poslednjih nekoliko godina ovde se odigrala prava muzička revolucija – od cover bendova koji su osamdesetih nastupali po sportskim dvoranama, preko početaka lokalne scene devedesetih, do pravog buma kada je lokalni muzičar i preduzimač Jón Tyril 2002. osnovao ambiciozan muzički festival G!

“G! na neki način označava našu kulturnu renesansu Farskih ostrva,” objašnjava Tyril. “Nakon ekonomske krize na Farskim ostrvima, očekivali smo da će nas neko spasiti. Kad se to nije desilo, ljudi su se okrenuli sebi i porazmislili zbog čega žive na ovim ostrvima i šta je to što nas čini onim što jesmo. Mi koji smo osnovali festival zaključili smo da je vreme da se napravi takav jedan događaj, koji bi isticao našu autentičnost – našu muziku i našu zajednicu – kao i našu vezu sa spoljnim svetom.”

Festival je imao toliko uspeha da se na kraju jedna petina čitave nacije sjatila u maleno primorsko selo Gøta na ostrvu Eystroy, i tamo pila i đuskala u ponoćnom sumraku. Zbog finansijske krize, 2008. je održana mini verzija festivala, ali prošle godine na G! je došlo 4.000 ljudi – a Tyril očeuje da će 2010. taj broj biti dvostruko veći.

Osim muzike, ovde je ključna stvar okruženje u kojem se festival održava. Od simpatične prestonice po imenu Tórshavn treba oko sat vremena vožnje do sela Gøta. Prizor je više nego dramatičan – sa fjordovima, zelenim planinama koje se obrušavaju u šljašteće more, i razbacanim kućicama čiji su krovovi prekriveni busenima zemlje.

Okruženje deluje pre kao mesto porodičnog odmora, a za festivalske žurke. Ipak, na plaži je podignuta bina, luksuzne jahte i škune su počele da bacaju sidro u zalivu, a nekoliko hiljada muzičkih fanova – od kojih su mnogi uprkos toplom vremenu nosili lokalne džempere – podiglo je šatore po celoj okolini sela.

Odmah pored plaže postavljene su tezge sa pivom, roštiljem, palačinkama i lokalnim specijalitetima kao što je sušena riba i kitovo meso. Jedna bina je smeštena na veštačkom fudbalskom igralištu, a DJ stejdž je postavljen u nagoreloj baraci gde se inače suši riba. A ona škuna iz 19. veka, usidrena preko puta? To je bekstejdž.

Dok pijuckate lokalno pivo Föroya Bjór i uživate zajedno s ostatkom publike, sigurno ćete zaključiti da su Teitur i njegov prateći bend najbliže pojmu internacionalnog superstara farskih ostrva. Jer cilj festivala G! je upravo to – podrška lokalnoj sceni i njenoj autentičnosti. A u pauzi nastupa dva farska benda, goli i mamurni posetioci festivala poslovično uleću u finske saune razbacane po plaži. To na Glastonberiju ne možete videti.

Festival G! Se 2010. održava od 15. do 17. jula

------------------------------------------------

Farska ostrva (na srpskom: Ovčija ostrva) su tradicionalno tesno povezana sa Islandom, Šetlandom, Orknijskim ostrvima, Hebridima i Grenlandom. Arhipelag se od Norveške otcepio 1814. godine, kada je postao autonomna regija Danske. Farska Ostrva su vremenom na sebe preuzela većinu nadležnosti, osim odbrane i spoljnih poslova.

Pretpostavlja se da su ljudi na Farska ostrva prvi put kročili u 6. veku. To su mahom bili škotski i galski monasi, koji su sa sobom doneli i starogalski jezik, kao i ovce po kojima su ostrva kasnije dobila ime.

Sredinom 7. vekla stigli su Norvežani sa svojim staronorveškim jezikom, koji je kasnije evoluirao u današnji farski. Od tada pa sve do 1814, Norveška i Danska su se sukobljavale oko suprematije nad ostrvima.

U novije vreme, Farska ostrva je snašla žestoka ekonomska kriza početkom devedesetih i krah ribarske industrije, zbog čega je broj nezaposlenih skočio na čitavih 15%. Privreda se u međuvremenu oporavila i danas na ostrvima ima samo 1% nezaposlenih, ali s obzirom da ribarska industrija donosi skoro sav prihod, ekonomija ove zemlje je i dalje vrlo osetljiva na potrese.

Ipak, globalizacija polako prodire i na Farska ostrva, a kao ključni događaj se smatra dolazak američkog lanca brze hrane Burger King u prestonicu Tórshavn.

Klimu karakterišu hladnija leta i blage zime, i najčešće je oblačno s čestim maglama i jakim vetrom. Farska Ostrva imaju najstrmije morske litice u Evropi, sa najvišom tačkom 882 m iznad mora.

Izvor: B92

Кад смо већ код Фарских острва... јел има овде људи који су посетили једну од најсевернијих тачака европе...