Mnogi tinejdžeri smatraju da je njihova soba njihova stvar, i bune se kad ih roditelji teraju da pospreme sobu. A onda se zaljube, i odjednom im postane veoma bitno da njihova soba izgleda lepo i uredno. Za tu jednu, posebnu osobu.

Velikom broju tinejdžera nije naročito bitno da im soba bude uredna. Bitno je da imaju svoju sobu, svoja četiri zida među koje mogu da se sklone od svih i imaju malo privatnosti, a koliko će to biti uredno, koga je briga? Srediće sobu ako roditelji baš gunđaju. Prijatelji? Ma, znaju vas oni, mrzi vas da zbog njih pospremate, dovoljno ste opušteni s njima. Ako neko treba negde da sedne, naći će se već mesto, onu nedefinisanu gomilu stvari ćete gurnuti u stranu, i eto dovoljno udobnog mesta. I opuštenije je tako, kad nije sve cakum-pakum, sve blistavo i uredno kao apoteka (ionako niko ne želi da živi u apoteci, niti je to pogodno mesto za opuštanje, slušanje muzike, gledanje filmova i serija...). Najčešći stav onih koje mrzi da sređuju sobu je to da, što se njih tiče, njihovi prijatelji mogu i preko hrpe đubreta da idu - njihova sobica, njihova slobodica.

A onda se pojavi posebna osoba. Jako se zaljubite u nju, ona se zaljubi u vas, veza počne. I ta osoba dolazi kod vas. Odjednom, veoma vam je bitno da vam soba izgleda lepo i uredno, ne mora kao apoteka, ali bez gomila prljave odeće (i neopranih čarapa u kojima ste radili fizičko) svuda unaokolo, bez posuđa koje je počelo da rđa, na kome se skuplja buđ, bez naherenih gomila svezaka i knjiga koje prete da se sruše i zatrpaju onog ko se usudi da im priđe... I tu onda usledi pospremanje sobe ludačkom brzinom. Ili, ako ne spremite sobu, a dečko ili devojka uđu u taj haos, bude vas jako, jako blam. Čak i ako njima stvarno ne smeta taj nered, vi im se i dalje dopadate, opet vas je blam. Zaljubljeni ste i želite da se pokažete pred voljenom osobom. Za nju biste bili spremni da postanete bolja osoba - recimo, osoba koja redovno sprema svoju sobu, i ne izlaže dečka ili devojku riziku da budu živi zakopani pod gomilom diskova.

Možda počnete redovno da sređujete sobu, možda, opušteni rečima voljene osobe, ili jednostavno zbog toga što ste previše lenji, ne učinite to. U svakom slučaju, impuls za sređivanjem svoje sobe pojavi se negde pri početku veze, onda kad voljena osoba počne da dolazi kod vas, vremenom bledi i, ako dođe do raskida, u potpunosti nestaje.

Do sledeće veze, to jest do sledeće veće zaljubljenosti.

Izvor: Krstarica

Djubre jednog coveka, za drugog je blago... citat iz nekog filma

Volim da mi soba (radna, spavaca) bude cista, ali ne volim da sve bude pod konac jer ako je tako ne mogu da se snadjem

Ne razumem ljude koji prave skladiste u sobi, kao u uvodnoj poruci...
Nije da sam nesto preterano pedantan, al neke stvari prosto smetaju

Volim da sve bude "pod konac" jedino tako ja mogu da funkcionisem i budem zadovoljna ...

Ne razumijem nemarne zene, previse vremena posvecuju sebi a u sobi (kuci) haos, jer sve moze da se stigne ako se ne zapusti..

  moja sestra i ja smo ceo zivot vodile rat oko stavri i reda u zajednickoj sobi- ona neuredna i rasejana a
  ja manijak po pitanju reda i cistoce ...uvek je ponavljala da sam ja bolesna i namerno mi pravila nered a
  sada zivi sa tipom koji je preslikan ja i svaki dan cisti kucu i slaze stavri jer je sramota njega 

Ne znam sto su ti onda postovi tako cudni Mislim... uvuceno, pa novi red gde ne treba, nema veliko malo slovo, interpunkcije... ne smeta mi, cisto mi cudno

 to je zato sto sam lenja ,znam sve kako treba (bila sam odlican djak  ) ,a i zivci popustili 



 ...i ono ,cisto da napomenem - ne skreci sa teme