Mnogo mi se svidja ovaj nacin kaznjavanja i nadam se da ima neke veze sa stvarnoscu....
Inace volim da mislim da se svi osecaju krivim bar ponekada i da priznaju svoje greske makar barem sebi na kratko....ujutro pred ogledalom...
A ni zene nisu cvecke tek da se zna...umeju one da budu gore i od ijednog muskarca ponekad  sva sreca sto su po meni takve zene retkost

zato sto su bezkicmenjaci

  Nismo mi beskičmenjaci nego većina žena pokušava da meri ćune s nama iako ih nema pa tu nastaje problem.
    Muškarac je fizički snažniji te samim tim teži da zaštiti ženu sa kojom je.Kada ona izigrava ponos ne bi li  pokazala  da je "jaka"uzima ulogu muškarcu da štiti,što dovodi do beskorisnog osećaja dok žena postaje grublja,zahtevnija-glumeći neosetljivost.Naravno,nekad sa krivicom nekad ne ali uvek sa istim ishodom-raskidi,svadje,ršum u braku.
  Umesto da budu emotivni vodiči(što i jesu)-žene se sve više pretvaraju u ratnice i vaspitače,"jake"poslovne ribe "dokazujući"muškarcu da su same sebi dovoljne a da je on običan mekušac.Krivice nigde-propasti svuda.

   

Ko se više oseća krivim, ili bolje rečeno ko je svestan greške i kaje se, žene ili muškarci????
Pretpostavljam svi normalni , ma kog pola bili.



Pa šta ovo znači nego svest o krivici , koju muškarac ( jer je trapav, boji se da ne zabrlja još više ) pokušava da prevaziđe bez reči ako je moguće.

Treba razmišljati i o prećutnom priznanju.
Mnoge stvari se dešavaju bez reči , što bi rekli pravnici samo " konkludentnim radnjama"


 

i ja isto

nekajem se, nekad mi je malo zao al to me brzo prode, pa opet udri po starom

Ne osecam se krivom.

ja gotovo nemam savesti. tj. ne grize me savest zbog nechega za shta nisam kriva. i bash me briga da li ispunjavam tudja ochekivanja. ja sam takva kakva sam, i ako se promenim, promenicu se jer ja to hocu. ali grize me savest kada nekoga povredim ili kada neshto loshe uradim, normalno(da ne pomislite da sam bezosecajna)

Zato se ja trudim da nema zasto da me grize savest.

kriv..a tvrdoglav..nema gore kombinacije...