“Secam se, kao kroz maglu”, obicno moja mama pocinje svoje price, ali i ja moram ovu tako poceti jer nemam cistih secanja iz tog perioda.
Secam se, kao kroz maglu, bele jednospratne kuce sa velikim drvenim vratima boje opalog kestena. Secam se da je u kuhinji bio sporet, nasuprot njega orman, sto i mozda dve-tri stolice i skroz u uglu ogroman otoman. Secam se cak i velikog kamenog korita ispred kuce ispod cesme, i ograde od pruca i kolaca i taraba i kosa sa kukuruzima ispod kog se nalazile drvene kace i korpe. Secam se da sam jela dzem i pila caj od sipuraka. Deda je imao veste ruke za pravljenje hleba. I miris pecenog krompira….

Secam se prasnjavog puta i trave ispred kuce. I zasecene planine malo iznag. I strmina i kamenja koja su raskos moje Bosne. A zasto se ne secam gde je grob moje bake?  Mama me cesto pita: Secas li se ovog ili onog? A ja joj kazem…. Pricala mi je da sam jednom isla tamo… u ona srecnija vremena…

Onda je dosao rat, pa jos jedan rat. Bila je peto dete a posle nje su dobili i ujaka. Pricala mi je i o novoj kuci, o mestu gde je baka sahranjena. Pricala mi je kako joj je zao sto nije umrla tog dana. I onda bi pocela da place… imala je samo 15 godina. Pasnjake koji su bili dedini prisvojili su oni koji su se vratili, a poharali zidove obora.

Tamo vise niko ne zivi od mojih. Stara kuca se srusila. Novoj je krov ulegao i nasi borci su je opustosili. Mama mi je pricala da je sve unisteno, a najgore je sto su to uradili “nasi”….i opet bi pocela da place. A sta je taj rat bio I ko ga je vodio? Ko su bili nasi? I jesu li ga izgubili? Ko zna posle koliko godina je otisla tamo da vidi propast. I bakin grob… ali on se nije nazirao…. Nekome je I on smetao. A korova najvise ima. Nije joj to trebalo. Rekla mi je da je bar ono korito na svom mestu…. I onda bih ja plakala sto ne mogu da odem….tamo….da vidim… nistavilo…

Svega se toga secam a imala sam samo 2 godine I gledam mamu kako cesto place….

e sad ne znam ni sto sam ovde ovo postavila, ali sta cu....

Ne zelim da razumem zasto je taj rat vodjen, kada budem razumeo, bicu kao oni koji su ga vodili i zbog kojih su reke krvi i suza paralelno tekle od vardara pa do Triglava. Hocu samo da to zaboravim, da od toga pobegnem, iako to nije moguce. U takvim ratovima ne postoje pobednici, postoje samo oni koji su manje izgubili, a manje od mnogo... i dalje je previse. Nasi i njihovi? Svi su oni bili isti, i jedni i drugi su bili zveri i jedni i drugi su cinili stravicne stvari ne obaziruci se na to kome ih cine... U daljini eno jos uvek gori ono selo, a ne znamo ni kako mu je ime bilo... cemu to sve? zbog par pedalja zemlje proliti okeane krvi? Idiotizam iz koga su svi izasli povredjeni.

Amen tome...Ovo je samo jedna kap, jedno sećanje u moru tragičnih uspomena i ožiljaka...

Zna li neko nesto vise o tom ratu?

Za rat niko nije kriv. Mrznja je prevladala narod, mrznja koja nikad nije bila tu! Ne znam zasto ali narod je za politicarima isao kao zaslepljen! A oni su samo gledali pare! I sad majke placu, hrvatske, muslimanske, srpske, nije vazno koje sve su izgubile svoje muzeve, sinove a zbog cega??? Zbog rata koji nikom nista nije donio samo politicarima! Karadzic je obecavao puno toga a sada ga nema uz svoj narod...dabogda u paklu gorio i zbog krajine i zbog bosne!

Mrznja koja nikad nije bila tu?
O cemu ti pricas?
Mrznja je sve vreme bila tu.

Pre drugog svetskog rata svi smo ziveli sretno i zadovoljno i onda je odjednom dosla neka budala i rekla, ej ajmo srbe klati, i poklali su nas...

Opet ti lupas gluposti... a prvi svetski rat?
A balkanski ratovi, a sve pre toga?