A mene zanima nesto drugo. Odlucila sam da se razvedem, sporazumni ne dolazi u obzir. Nemamo zajednicku imovinu, zivimo u mom stanu, na porodiljskom sam, on nije prijavljen. Razgovarali smo o razvodu, on mi preti kako ce mi uzeti dete, kako ce mi napraviti pakao od zivota, pretnje neke strasne. On smatra da sa parama moze da sredi stvar, tacnije da ostvari svoje pretnje... Tuzne je sve to, pocnes sve lepo, super vam je, delite iste stavove po pitanju mnogih stvari, a onda se uzmete, dodje dete i sve ode u q... Postao je neprepoznatljiv, cak ni bleda senka onoga sto je nekada bio. Dete ima samo 6 meseci, ali kada malo razmislim o svemu, bolje ranije nego kasnije, sta ja znam... Kako ide ta procedura oko razvoda, koliko bi sve to moglo da me kosta (makar okvirno). I kolika je mogucnost da on stvarno muvanjima na sudu meni uzme dete, da li je to uopste moguce obzirom na njegovu starost?

Prvo treba da nađeš advokata, da se raspitaš u centru za socijalni rad bez davanja svojih podataka i da se raspitaš u nekoj od organizacioja koje pružaju pomoć ženama. Koliko ja znam ako nije prijavljen ti njega uvek možeš udaljiti iz stana. Od podnošenja zahteva za razvod do razvoda postoji godinu dana perioda pomirenja u kome supružnici žive odvojeno. Po sadašnjem važećem zakonu ti si mnogo bolje zaštićena izuzev ako imaš neku manu koja te čini psihički nesposobnom za materinstvo. Pretpostavljam da je nemaš. Možda ne bi bilo loše da nađeš i nekog prijatelja-rođaka koji može da mu uputi ponudu koja se ne može odbiti. A ponuda bi bila da mora biti fin i da ne sme ni da misli o nasilju ili otimanju deteta.

Ono što bih te pre razvoda pitala. Da li ste pokušali da odete u braćno savetovalište. Nekad stvari mogu i da se poprave. Dete će uvek biti između vas i što su vaši odnosi gori dete će više patiti.

svaki razvod, barem po meni, bi trebao da se završi na lepim rečima i .. 

Ako ne ide, ne ide .. Bože ljudi .. i da su deca tu .. jednostavno svako svojim putem i za svojom srećom .. ne vidim zašto bi bilo neke prljavosti i nekih polemika ili bilo čega.

Ono što bih te pre razvoda pitala. Da li ste pokušali da odete u braćno savetovalište. Nekad stvari mogu i da se poprave. Dete će uvek biti između vas i što su vaši odnosi gori dete će više patiti.

Ja sam mu predlozila da idemo u savetovaliste, kategoricno je odbio sa konstatacijom da mi nemamo nikakav problem jer ja sve umisljam. Iako se nekako potajno nadam, realno gledano - tu nema popravke. Sta se sve tu izdogadjalo, kakve su sve teske reci pale, kakve uvrede, sto na moj racun, sto na racun mojih roditelja, koji nas pritom izdrzavaju, ma strasno, tesko da je to nesto preko cega moze da se predje. Zivimo u mom stanu i on jednostavno nece da ode odavde, kaze da bi trebalo da dodju moj otac, stric, brat, pa da ga oni izbace, mnogo puta sam pokusavala da na miran nacin, razgovorom, dodjemo do nekog resenja, ali dzabe je sve to ako sam samo ja ta koja bi da stvari popravi.

on te ucenjuje, kratko i jasno 

u citavoj toj prici mi nije jasno ko je potegao pricu o razvodu (ti, pretpostavljam) i da li on pristaje na tu soluciju (ne, pretpostavljam)
ako si ti ta koja inicira razvod, onda te on tom pricom o oduzimanju deteta plasi i ucenjuje, da bi ostao tu gde jeste.