Zašto proričemo budućnost

Zašto nam je potrebno da znamo šta će nam se dogoditi?


„Već po vašem glasu vidim kakvi vas problemi muče, kakvi su i kakvi će vam biti odnosi sa partnerom, kako vam je i šta vas sve čeka na poslovnom planu. Sve o vašem zdravlju u budućnosti, saznajte šta vam je zapisano u zvezdama. Skidam sve oblike crne magije, izrađujem talismane, amajlije, zaštite. Ako imate probleme u životu i jednostavno ne znate odakle dolaze, nazovite i saznajte.“

Potreba da saznamo


Da li je vaša potreba da saznate šta će vam se dogoditi toliko velika da biste možda otišli kod vidovnjaka, astrologa, gatara... ili ćete potražiti uporište u samima sebi, a možda i pomoć nekog trećeg.

Po rođenju vam nadenu ime. Nemate mogućnost izbora, osim da ga prihvatite i živite s tim što to ime nosi. Potreba za hranom, energijom, ljubavlju, potreba za životom i traganje za saznanjima počinju i pre nego što ste dobili ime. Čovek, to je moje prvo ime, a onda i žena.

Čovek kao osoba deluje celovito i svrsishodno. To znači da sve ono što se događa na jednoj strani utiče na funkcionisanje druge strane. U čoveku se, a da on toga nije ni svestan, događa prožimanje duševnih i telesnih elemenata.

Osoba koja se nije dobro naspavala zbog konflikta, straha, potisnutih emocija, na telesnom planu osećaće umor i pospanost, na psihičkom će biti nezadovoljna i mrzovoljna, na društvenom će imati loše raspoloženje, pa će se osamiti, a duhovno biće za svoju nevolju okriviće Boga ili druge ljude, često i sebe samog.

Opsesivnim idejama, mislima, predstavama, koje se nameću protiv naše volje, opsedaju nas i izazivaju strepnju, mi narušavamo harmoniju tela i duha. Uvodeći sebe tako u loše stanje, tražimo odgovor i potvrdu za budućnost.

Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više, pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje, pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe. („Derviš i smrt“, Meša Selimović)

Traganje za smislom

Čovek, kao večni tragalac za smislom, polazi u nikad nezavršenu avanturu i hrabriji je od najhrabrijeg ratnika jer silazi u dubine svoje duše, u nepoznato svoga bića. Sa sobom mora poneti veru, nadu i ljubav. To je jedini dokaz ljudskosti. „Tragajući za Bogom našao sam sebe. Tragajući za sobom našao sam Boga.“ To je traganje za smislom ne samo na horizontalnoj ravni, koja je psihološka, već i na vertikalnoj, koja je duhovna.

Kao slobodan, čovek afirmiše pozitivno, ono što želi i hoće, pa tako preuzima odgovornost i postiže željeno.

Pomagači na putu


Preuzimanje odgovornosti za svoje postupke svakako je dokaz naše zrelosti. Neretko čujemo da je naša duša zarobljena u ovom telu i da nam je to ko zna koji život po redu i da baš sada u ovom imamo zadatak koji i nije lak. Zar nije to opravdanje za postupke koje činimo, jer bože moj, opravdavamo tešku nam karmu datu u ovom životu? Onda posegnemo za raznim pomagačima na putu istine i spoznaje koji će nesumnjivo, svojim natprirodnim moćima, nas ovakve kakvi u ovom životu jesmo, provesti kroz njega bezbolnije. Možda nam ponude skidanje magije. A magija je svuda oko nas. Zar nije ceo naš život magičan i umesto da ga takvog magično pozitivnog prihvatimo i puni ljubavi prema magiji života krenemo napred i sami projektujemo svoju budućnost, mi odemo, na primer, kod astrologa? Jer, sve je tamo u zvezdama zapisano.

Aha, ti si taj znak... naravno, i treba očekivati da vam se s takvim planetama i aspektima retrogradnog i lošeg dešavaju loše stvari... Ali, ne brinite, i tu možemo da popravimo stvar. Nemojte svoj sledeći rođendan da dočekate ovde, otputujte, jer ako ovde ostanete... ne znam... može svašta da bude. Eto, hteli ste da znate. Dobili ste dobru direkciju za budućnost. Sigurno vas nešto loše čeka već prvog dana posle rođendana. Vaš pomagač ispunio je svoj zadatak, pomogao vam je da se osećate mizerno i da od života nadalje očekujete samo patnju. Jer, šta možete, zvezde su zvezde...

Žena četrdesetih godina dolazi kod psihoterapeuta uznemirena, anksiozna, i telo već počinje da joj pati zbog nagomilanog straha. Bila je kod „žene“ i ona joj je rekla da će se u životu njenog partnera pojaviti neka druga, nova žena! Vau, zar biste ostali ravnodušni na nešto tako? Celo telo joj drhti, ne želi da izgubi onog koga voli... razgovaraju... zajedno dolaze do ideje. Ona ne treba da se plaši. Ako već sumnja, a sumnja je razdire i počinje da veruje da će tako stvarno biti, terapeut predlaže da ona postane ta druga žena. Neka na sebi nešto promeni, organizuje da sa partnerom ostane sama, priredi mu večeru i nekakvo iznenađenje uz sveće, toplu kupku, masažu... I gle stvarno, kada je upriličila takav događaj, partner je rekao: „Ti si, draga, potpuno nova žena. Baš si me prijatno iznenadila. A znaš, u poslednje vreme pitao sam se što si tako sumnjičava i tužna... ali verovatno mi se samo učinilo.“

Eto, „žena” od žene stvori novu ženu.

Kako tražiti


Potrebu da sazna šta će mu se dogoditi ima svaki čovek. Želja da se ne sretnemo sa poteškoćama i da nam sve ide lagano, onako po planu, nagoni nas da planiramo na svim poljima života.

Time šta želimo da postignemo i šta očekujemo od budućnosti mi smo već napravili plan. Bog, energija, kosmos, prihvataju samo afirmativno, i drugačije i ne poznaju. Ako ste u strahu od neuspeha ili bolesti, dobićete upravo to, jer to i tražite. Samo promena reda reči i samog značenja u rečenici dovodi do cilja. Tragičan primer: „Jao, samo da se ne razbolim.“ Nema negacija, vaša želja je shvaćena, dobićete bolest.

Ispravno traženje: „Želim zdravlje, uspeh, ljubav.“ Pošto negacija nema, dobijate to što ste tražili: zdravlje, uspeh, ljubav.

Afirmativnim stavovima vi pokrećete pozitivna dešavanja. Pravite planove za budućnost, privatne, poslovne... Projektujete u budućnost želje i nadanja, očekivanja i svoje snove i oni se magijom kosmosa ostvaruju afirmativno i baš onako kako želite. Treba da znamo kuda ćemo, kako i zašto, i da idemo ka tome znajući da je naša sudbina u našim rukama, a da u trenucima slabosti možemo da se oslonimo na druge ljude koji će nas samo dobrom energijom provesti kroz mali mračni tunel kakvih uvek ima na svakom putu.

Kakve su ti misli, takav ti je život


Snagom vere dolazi se do pravog istinskog ozdravljenja gde se čovek iznutra menja i otvara horizonte slobode i novog života. Vera kao temeljno poverenje traži da priznamo istinu o sebi i da se spustimo u svoju nemoć – susretnemo se sa svojim ranama, traumama i potisnutom teskobom koju izaziva osećaj vlastite nemoći.

Čovek je u osnovi religiozno biće. Religioznost je otvorenost prema apsolutnim vrednostima kao što su istina, ljubav, sloboda, dobrota. Duhovnost je dispozicija koja se kasnije pretvara u veru. Vera je lično i svesno opredeljenje. Snagom vere i svojih misli čovek uči da se pravilno postavi prema životu.

Duhovne metode

Čovek koji veruje nikad ne može biti bespomoćan ni pred kakvim izazovom, pa tako ni pred bolešću. Važno je što više aktivirati svoju veru i svoje pozitivne misli ka kosmosu, energiji, Bogu, koji sluša, čuje i može nam pomoći. Molitva je jedan od načina da čovek očisti psihu od negativnih misli i deprimirajućih osećaja, leči rane duše i povećava slobodu i jasnoću duha. Vernik koji se moli, na najboljem je putu da snagom koju prima u molitvi pobedi svoje trenutno loše stanje i razne oblike depresije. Plod molitve je zdravlje duše i tela. „Duša se hrani onim što je veseli.”

Doživljajem ljubavi od strane nekog ko nas bezuslovno prihvata takvima kakvi jesmo raste u nama osećaj vlastite vrednosti i dostojanstva, iščezavaju osećaji manje vrednosti i tmurna raspoloženja. Rađa se želja da izađemo iz sebe i počnemo da se zanimamo za druge. Vera pomaže na svim planovima ličnosti: telesnom, jer traži od čoveka da se brine za telesno zdravlje; emocionalnom, jer se bolne emocije zamrznute u psihi polako tope i nestaju u svetlu velikog poverenja i vere same; socijalnom, jer pomaže čoveku da ima korektan i human odnos prema ljudima.

Duhovna osoba može da veruje, nada se, voli i doživljava da je slobodna.
Potpuno zdravlje ima osoba koja se dobro oseća i uspešno funkcioniše na svim planovima. Vera pomaže čoveku da se što više približi idealu duševnog zdravlja, jer ga izvlači iz osećaja bespomoćnosti. Ima moć da dočara izgled besmislene patnje i tako pomaže osobi u osmišljavanju života i savladavanju životnih poteškoća i psihičkih problema.

Fobija od petka 13.

Triskaidekatriafobija je iracionalni strah od broja 13, a paraskevidekatriafobija je strah od petka trinaestog. Terapeut Donald Dossey, čija je specijalnost lečenje iracionalnih strahova kod ljudi, uverava svoje pacijente da će biti izlečeni ako nauče da tečno izgovore tu reč. Zanimljivo, ali izgleda da kod velikog broja njegovih pacijenata to funkcioniše. Tim ljudima verovatno je potrebno samo malo sugestije da bi se oslobodili svojih strahova.

Kucanje u drvo

Kod nas je ovo najzastupljeniji vid sujeverja. Svaki put kad prokomentariše nešto dobro ili se dogodi neki povoljan preokret, čovek kucne u drvo i obično kaže: „Da kucnem u drvo da ne čuje zlo.“

Ovo se zasniva na starom verovanju da su bogovi živeli u drveću koje je raslo po šumama. Kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto, ritual je zahtevao da najpre dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta želja kasnije ispunila, on je ponovo dolazio do istog drveta da kucne u njega, što je bila poruka bogu da je molba urodila plodom, a u isto vreme i njegov gest zahvaljivanja za ispunjenu molbu.

Istovremeno, postojalo je i verovanje da oko drveća obleću i duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću i koji su činili sve da osujete svaki dobar razvoj događaja. Kucanje u drvo imalo je i tu svrhu da „zagluši uši“ tim duhovima da ne bi čuli da je želja ispunjena.

Izvor

Onaj koji poznaje budućnost ima komparativnu prednost u odnosu na druge. Neko predviđa matematičkim metodama, a većina gleda u pasulj jer ne znaju ni tablicu množenja.

Svet u kome znas unapred sta ce ti se desiti....pa to je uzasno....

A ne bi voleo da singliraš ManUtd - Chelsea ? 

Ima svoje prednosti....

Ali ja ne pratim utakmice...

A i tetka me zaklela da se ne kockam... 

Ne mogu,obecao sam zeni da necu...

Ja sam onda nacisto ugasio svecu 

Zato Rubin uvek kec kad igra u Kazanu

A jel ovo "Kakav je to zivot kad znas sta ce ti se dogoditi ? " nesvesna uteha jer ne mozes ? 
Meni bi bilo ekstra,manje bih se nervirao a vise uzivao u zivotu.
I manje bih igrao PX jebo me on da me jebe

Jaoooo zenetine, ni zarez nema gde da se stavi