Prekid veze i period tuge i žaljenja koji sledi nakon toga može proći mnogo bezbolnije nego što to mislimo sudeći po rezultatima najnovijeg istraživanja.



Raskidi predstavljaju izuzetno stresne događaje u životu, međutim, sudeći po mišljenju naučnika trebalo bi da zaboravimo na tugu, proždiranje velikih količina čokolade i konstantno žaljenje da više nikada u životu nećemo naći nekoga koga ćemo toliko voleti.

Prekid veze trebalo bi da više liči na brzo skidanje flastera nego na mesece neizdrživih bolova u stomaku, iako za većinu to uopšte nije lako. Problem leži u činjenici da veliki broj ljudi nakon prekida romantične veze preuveličava sam čin raskida i njegovu težinu, smatraju Pol Istvik i Eli Finkel, psiholozi sa Univerziteta „Northwestern“.

„Ljudi veoma loše predviđaju svoje emotivne reakcije ali u osnovi raskidi nikada nisu onoliko teški koliko mi mislimo da će biti. Ne želimo da ljudi misle da će to biti jedan od srećnijih događaja u njihovim životima. Oni jesu stresni i svakako utiču na dalji život, ali ljudi u velikom broju slučaja misle da će situacija biti mnogo gora nego što ona zapravo jeste. Osobe koje su bile više zaljubljene doživele su nešto viši nivo stresa i tuge, ali su i oni precenili koliko će zapravo posle raskida biti nesrećni i rastrojeni“, zaključuju Istvik i Finkel.

Istvik i Finkel su zamolili 69 studenata, brucoša sa Nortvestern univerziteta koji su billi u vezama duže od 2 meseca da učestvuju u istraživanju. Učesnici su odgovarali na pitanja o svojim vezama, koliko su mislili da su zaljubljeni i koliko bi se loše osećali kada bi se veza završila. Nakon ispitivanja su popunjavali ankete na dvonedeljnom nivou, i prijavljivali da li su i dalje u vezi sa istom osobom.

Na kraju, istraživanje se svelo na 26 učesnika, 16 muškaraca i 10 žena čije su se veze završile u prvih 6 meseci istraživanja. U proseku, zabavljali su se 14 meseci na početku ispitivanja.

Ako bi se veza završila, odgovarali su na pitanja o nivou stresa kroz koji su prolazili u naredna 3 meseca. Naučnici su potom uporedili prijavljeni nivo stresa u 4 različite faze nakon raskida.

Učesnici su imali mnogo nejasniju sliku o preživljavanju raskida od one koja zapravo nastupi. Nisu primećene nikakve razlike u polovima kod pogrešnih prognoza preživljavanja.

Najmanje vere u boljitak su imali oni koji su bili izuzetno zaljubljeni u partnera, pogotovo ako partner ničim nije dao do znanja da će do raskida doći, kao i onima koji su odmah stavili do znanja da ne bi bili spremni za novu vezu neko vreme nakon raskida.

Precenjivanje bola

Kako objasniti činjenicu da će povređeni mnogo lakše preživeti raskid od onoga što sami očekuju?

„Ljudi nisu svesni koliko su sposobni da se adaptiraju", kaže Istvik.

„Vrlo je lako preceniti bol koja može nastupiti nakon raskida, dok ste još uvek u vezi, sve zbog toga što smo skloni da mislimo samo na ružne stvari koje donosi stanje van veze", objašnjava Istvik.

Nakon raskida, vremenom, osoba primećuje i dobre strane koje se dešavaju kad nismo u vezi, čak i neke prednosti. Recimo, studenti će radije odlaziti kući nakon semestra, ili neće morati da prilagođavaju svoje planove i rasporede. Takođe, mogu dobiti želju da pronađu novu osobu sa kojom bi se mogli zabavljati.

Pojava da precenimo posledice se javlja i u drugim životnim situacijama, i pozitivne i negativne. Recimo, skloni smo da precenimo posledice neke operacije u negativnom smislu, ali i da precenimo blagostanje koje dobijamo nakon osvojene neke sume novca, što je primer za precenjivanje pozitivnih posledica.

Finkel kaže da će rezultati istraživanja generalizovati shvatanje braka, iako niko nije bio u braku. On smatra da dvomesečna veza i brak, ili raskid, ne nose istu vrstu stresa, uglavnom samo pretpostavljamo da će nastupiti slična situacija.

Nakog samog raskida veliki broj osoba vrlo brzo se vratio svakodnevnom životu bez većih emotivnih problema, i kod većine je period žaljenja iznosio nedelju dana, iako je ukupno bilo potrebno dva meseca pre nego što bi se mentalno stanje vratilo na nivo pre raskida i same veze.

Novo istraživanje slično je prethodnim istraživanjima koja su takođe otkrila da ljudi zapravo jako loše procenjuju vreme koje će im biti potrebno da prebole raskid veze, što dovodi do preuveličavanja prilikom prekida emotivne veze.

Istraživanje takođe postavlja novo pitanje koje se odnosi na razloge iz kojih predviđamo da će odrežene situacije biti mnogo gore nego što je to slučaj, i da li takva loša procena utiče na to da veliki broj parova ostaje u vezi isključivo iz straha da će raskid za njih predstavljati kraj sveta?



Izvor: B92

ova istraživanja važe samo za debilsku ameriku

Valjda zato sto ljudi vole da se samosazaljevaju i to isto ocekuju od drugih \.
Ma samo se treba dobro isplakati, umiti i idemo dalje! 

Sam bol mozda nije toliki i moze da se brzo preboli ali kada dodje do raskida dugogodisnje veze tu se radi i o navici koju su stekli partneri da se vidjaju...hocu reci da ta praznina, kada neko ode iz zivota ko je bio mnogo drag, boli a i navika vise ne moze da se upraznjava....

Zasto preuvelicavamo bol nakon raskida?

Pa valjda zato sto se osecamo sjebano jedno vreme dok ne shvatimo da zivot ide dalje. Cak i to zavisi od osobe do osobe, neko ce jednostavno potisnuti taj bol i tugovati u sebi dok nastavi dalje dok ce neko ici i svakom ko ga pita "Kako si?" krenuti da obrazlaze kako je sjeban i kako ne moze da zivi bez doticne/og dok na kraju(u vecini slucajeva) i on ne dodje do "saznanja" da zivot ide dalje

Mislim da je stvar vrlo jednostavna i ako bismo je posmatrali sa tog stanovista, bol bi bila znatno umanjena.
Ovo istrazivanje se zasniva na grupi studenata sa tu i tamo ogranicenim vremenom trajanja veze i vremena zaljubljivanja u odredjenu osobu. Statistike se odnose samo na tu grupu ali ne i na zivot pun raznovrsnih kombinacija tipova ljudi i nepredvidivih situacija koje nam zivot nosi.
Ako podjemo od definicije ljubavi koja je samo hedonisticki poriv nas kao bica lisenog osecaja krivice zbog egoizma kom smo vise no skloni, ni tzv. "bol" posle raskida (iskljucivo raskida jedne veze) nije daleko od toga.. Odjednom smo ostali bez onoga kome smo do tada bili predmet obozavanja, centar njegove paznje.. to boli (mada bih ja to pre nazvala vredja sujetu) i to je razumljivo. Vrhunac naseg sebicluka jeste taj sto patimo kada nas voljena osoba ostavi.
Bar ja tako mislim  

Postoji odredjeni period u zivotu kada klinci koji polako postaju ljudi zaista ne stede svoja osecanja u vezi...

Taj prvi put je verovatno najintenzivniji, i posle njega uglavnom naucimo da ipak ostavimo neku rezervu, da se ne zalecemo sumanuto...

Zato sto boli i to je to dalje price nema, pogotovu ako si na onoj strani koja je dobila pedalu...

Mislim...tekst je stvarno....nemam reči.
Svaki raskid je posebna priča...bitni su mnogi faktori, intenzitet veze, njena dužina, vezanost partnera na raznim nivoima, emotivni kapacitet osobe, mentalni sklop itd.
Ima parova koji budu toliko vezani jedno za drugo i životi su im toliko isprepleteni na raznim nivoima da prosto ne umeju da funkcionišu jedno bez drugog...moraju praktično da nauče da opet žive sami.
Bol koji neko oseća nakon raskida je vrlo individualna stvar.Neko preboli lakše, neko teže...neki nikad ne prebole...ja sam jako empatična i kad vidim da neko pati, mogu da osetim i intenzitet.Verujte mi na reč da sam imala prilike da vidim/osetim toliko patnje kod nekih ljudi koji su se rastali, da njihov bol niko ne bi ni u ludilu preuveličavao.

idealizacija se uvek odvija, i za vreme veze, a i posle nje.
sta covek moze sebi uciniti, to mu niko drugi ne moze.
koliko li sam samo morao biti ocajan zbog sebe da bih to projektovao na nju i nas.