Pre oko 200 godina u SAD je rođena Lora Bridžmen koja je svojevremeno pobudila pažnju kao medicinski kuriozitet. Od rođenja je gluvonemoslepa. O ovom se neobičnom fenomenu mnogo govorilo i pisalo, ali, samo pola veka kasnije, slavu Lore Bridžmen je zasenila jedna druga devojka sa istim defektom.
Bila je to Helen Keler rođena u Alabami (SAD) 27.06.1880. godine. Sa devetnaest meseci je preležala težak encefalitis i tada potpuno oslepela i ogluvela. Dok su druga deca učila da govore, ona je živela u sopstvenoj tišini i tami, gluvonemoslepa. Sa sedam godina dobila je negovateljicu, Eni Mensfild Salivan, koja je neopisivom požrtvovanošću i strpljivošću postigla ono što do tada nije uspelo Heleninim lekarima.
Helen je u početku bila veoma odbojna, nepristupačna, pa i zlobna. Sa Eni je živela u vrtnoj kućici roditeljskog doma. Uz skoro nepremostive poteškoće, a neopisivim strpljenjem, Eni je devojčicu najpre naučila pojedinim slovima dodirom njenih dlanova svojim prstima. Zatim ju je naučila da govori i razume glasni govor, međusobnim dodirom usnica i grla.
Sve više je Helen pokazivala svoju intelektualnu nadarenost i želju za sticanjem znanja, pa je posle mesec dana naučila dvadeset jednu reč, a nakon jedne godine devetsto reči u ručnom alfabetu. Uskoro je naučila da čita Brajova slova i na taj način pisala čak i duža pisma.
Kada je imala četrnaest godina dotadašnja obuka je zamenjena sistematskom školskom nastavom, a sa osamnaest godina je primljena u redovnu gimnaziju. Eni je ni tada nije napustila, nego joj je bila od velike koristi u njenom daljem obrazovanju. Redovno je Helen pratila u školu, sedela pored nje za vreme nastave i pisala joj predavanja na dlan. Uz takvu pomoć Helen je mogla odlično savladati gradivo i sa devetnaest godina upisala je književnost i istoriju.
Godine 1904. Helen Keler je završila svoje studije na akademskom stupnju - najviše priznanje za njenu upornu borbu i pobedu. Nakon toga je postala inspektor američkih zavoda za odgoj gluvonemih i slepih. Objavila je nekoliko knjiga prevedenih i na strane jezike:"Istorija mog života"(1902),"Optimizam"(1903),"Svet i život"(1908) i dr. Tematika tih knjiga je, svakako, njena nesvakidašnja sudbina. Helen Keler je umrla u osamdesetoj godini, i danas spominje u celom svetu sa najvećim priznanjem i divljenjem.