Zašto naši vole da kradu :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Od lažiranja izbora, preko otuđivanja državne imovine, pa sve do otimanja zimnice i najbizarnijih pljački po parkovima, krađa se toliko ukorenila u Srbiji da je već gotovo proglašena za - narodni običaj

Nedavna krađa lutaka u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, koje su bile sastavni deo performansa na Belefu, nije samo iznervirala organizatore festivala. Krađa lutaka bila je samo poslednja epizoda koja je podsetila na slične apsurdne otimačine koje su postale već srpska tradicija.

Tek što se pre dve decenije pompezno obnovila Knez Mihailova ulica, počele su da nestaju kante iz najpoznatije beogradske štrafte. Gradska vlast i gradonačelnik Beograda su u direktnom obraćanju preko radio-talasa apelovali na sugrađane da prestanu sa prisvajanjem ovih kanti i da one ne služe da bi se u njima kiselio kupus. Setimo se samo da decenijama u Beogradu nisu funkcionisale javne telefonske govornice. Otvaranje internet parkova u samoj najavi je izazvalo podsmeh kod skeptika, koji su bili ubeđeni da se Srbima ne može ostaviti na poverenje ni olovka, a kamoli kompjuter na korišćenje u javnom prostoru. U Srbiji reči „javno" ili „državno" često znače - „moje". Ne kradu se ovde samo lutke, kante i kompjuteri, već i zimnica iz podruma.

E jesi lopov!

Nigde u svetu, osim kod nas, ne postoji da se kao kompliment kaže: „E jesi lopov!", odgovara Goran Bregović na optužbe da je većinu svojih kompozicija uzeo od drugih autora ili iz narodnog folklora. Poznati muzičar objašnjava da na ovom prostoru „biti lopov izaziva simpatiju" i da se uvek čuvao toga da „slučajno neko ne posumnja da je talentovan, jer je to ovde opasnije nego biti lopov".

I zaista, s obzirom na obilje kriminalnih afera koje poslednjih godina zapljuskuju javnost, ali i sve češćih vesti o bizarnim krađama koje se dešavaju u različitim delovima zemlje, skloni smo da pomislimo da nam se lopovluk odomaćio u svim sferama društva, počevši da poprima oblike masovne pojave i skoro narodnog običaja. Nekritički, kao i uvek, razmišljamo o sebi ili u superlativu ili smo spremni da sebe potcenimo čak i ispod realne mere, pa se tako na osnovu vesti o drskim otimačinama i besramnim pljačkama izvode zaključci da se kod nas „krade sve što dođe pod ruku" i da bi ovde „svako krao kada bi došao u priliku". Međutim, neki događaji ipak idu naruku ovakvim tvrdnjama. Sve češće se kradu saobraćajni znaci, delovi bankina, električni vodovi, poklopci šahtova... Nedavno je u Kikindi nekoliko maloletnika čak poskidalo ručice ventila i zaštitna vrata elektromotora na naftnim bušotinima, pa je pukom srećom izbegnuta katastrofa. Psiholog Aleksandra Janković kaže da nema utisak da sve to predstavlja narodni običaj.

- To nije nekakva srpska nacionalna bolest, jer je u ljudskoj prirodi da čovek pokuša da štrpne malo ovde ili onde od društvene imovine, jer je to, u percepciji, „ionako ničije". Mnogi su za vreme komunizma raznosili imovinu iz firmi, a sa početkom ratova, pod parolom „uzmi sve što ti život pruža", odnosili tuđe, onda kada su to mogli nekažnjeno da čine. Sa sistemom vrednosti, koji je definitivno urušen, propadaju i lični moralni sistemi, pa se čak vrši socijalni pritisak na vas da se osećate loše ako ne pristanete da se vladate po novim modelima. Bila sam nedavno u prilici da pronađem novčanik sa dosta novca i vratila sam ga vlasniku bez razmišljanja. Ispostavilo se da se radi o izuzetno bogatom čoveku, a veliki broj mojih prijatelja, koje smatram inteligentnim i poštenim, uz osmeh me je upitalo da li mislim da sam učinila pravu stvar i verujem li da je on taj novac zaista pošteno zaradio - govori Aleksandra Janković.

Kapitalno kraduckanje

Poznata je i poruka lidera Nove Srbije Velimira Ilića, koju je uputio radnicima na naplatnim rampama u vreme dok je bio ministar za kapitalne investicije, da bi mogao da toleriše njihovo kraduckanje, ali ne i krađe. Aleksandra Janković, koja je i funkcioner Ilićeve stranke, navodi da se to odnosilo na toleranciju prema radnicima da zadrže kusur od putarine, ali napominje da to ne treba da bude sistemski prihvatljivo i da postane deo uobičajenog funkcionisanja.

- Neki ljudi, koji su evidentno počinili lopovluke, prolaze nekažnjeno, a najveći broj lopova se ovde i dalje nalazi u vrhu društvene lestvice i ne odgovara za svoje prestupe - ističe Jankovićeva.

Predsednik „čuvao" znake

Kada su na putevima u okolini jednog gradića u centralnoj Srbiji počeli da nestaju saobraćajni znaci, policija je postavila zasede i u krađi zatekla - predsednika mesne zajednice. Zatekavši ga sa skinutim znakom na leđima, policija ga je privela u stanicu, a u njegovom dvorištu pronašla je još nekoliko saobraćajnih oznaka. Nesrećni predsednik se sve vreme branio tvrdnjama da je znakove poskidao kako bi ih „spasao od lopova, koji ih sve češće kradu".
Smile

Sociolog Milan Nikolić ne smatra da su krađe imanentne građanima Srbije, ističući da smo po onome što se u svetu uzima kao parametar poštenja stanovništva, a to je vraćanje bankarskih kredita - među najpoštenijim nacijama. To, međutim, po Nikoliću važi za šire slojeve stanovništva, dok je, naglašava, ponašanje elite, bez obzira na režime, uvek bilo „u izvesnoj meri pljačkaško".

- Čak i u našoj bedi, skoro 95 odsto građana vraća svoje kredite na vreme. Sa elitom je druga stvar. Uvek je bilo pojedinaca koji su gledali da tokom boravka na vlasti steknu bogatstvo. To je bilo i u predratnoj Jugoslaviji i za vreme rata, ali i kasnije. Komunisti su prilično krali, ali su to radili i postkomunisti. Sada je uveden jedan neoliberalni koncept po kome se kaže da je u redu pljačkati državnu imovinu, jer taj model priznaje samo privatnu imovinu. Danas 60 odsto građana Srbije smatra da je privatizacija u Srbiji bila čista pljačka i mislim da su oni potpuno u pravu - kaže Nikolić.

On podseća da je u Srbiji manje krađa namirnica nego u SAD, iako tamo postoji sistem kupovine osnovne robe za markice, što kod nas nije slučaj.

- Pogledajmo, na primer, Rumuniju i Bugarsku, gde EU ima velikih problema sa kriminalom i korupcijom političara. Zato će nas, pri ulasku u EU, temeljnije da istražuju nego njih, jer to nisu učinili na vreme - govori Nikolić.

NAJBIZARNIJE - Mačka kao saučesnik u pljački

Policajci kažu da su među najbizarnijim krađama najčešće one koje izvrše skitnice u potrazi za hranom ili novcem. Kako kaže naš sagovornik iz policije, svake godine aktuelne su krađe zimnica:

- Kad ogladne, lutalice uđu u podrum i pokupe nekoliko tegli. Šteta od ovoga je mala i spada u sitne krađe. U našem žargonu, to je pilićarenje. Policija u takvim slučajevima ne podnosi prijavu, nego vlasnik privatno goni počinioca. Osim u slučaju kada je provaljeno u podrum, što je automatski teže krivično delo i spada u provale koje policija goni po službenoj dužnosti - kaže naš sagovornik.

Prema našem krivičnom zakonu, policija ne podnosi krivičnu prijavu za sitna dela krađe, prevare i utaje. Odnosno, policija goni počinioce koji su napravili štetu koja prelazi 15.000 dinara. Tako da oštećenom preostaje da podnese privatnu tužbu protiv počinioca. Do problema dolazi ukoliko je počinilac nepoznat, pa pokradeni može samo da se nada da će ga policija uhapsiti kako bi podneo prijavu.

- Kradu se i žvake sa trafika, novine, čokoladice, ali i knjige koje kasnije lopovi prodaju za sto dinara na ulici ili na pijacama. Postoji kategorija lopova koji se prave da kupuju nešto u prodavnici, a onda, dok kao idu ka kasi, pojedu ili popiju ono što su uzeli. Često se dešava da lopov uđe u market, potrpa stvari u korpu, pa ode do frižidera sa suhomesnatim proizvodima i traži 300 grama salame. Na rafu sa hlebom uzme kiflu i dok gura kolica pojede kiflu i salamu, a onda se, pre nego što dođe do kase, predomisli i vrati sve što je uzeo ili samo ostavi puna kolica i izađe napolje. Sve je to radio jer je hteo da ruča - kaže naš sagovornik.

Među najmaštovitije lopove spadaju oni koji kradu veš sa žica. Kada je žica u niskom prizemlju, to je za njih jednostavna stvar, ali kada je u visokom prizemlju, u pomoć „pozivaju" mačke. Ponesu mačku, bace je na žicu, mačka se zakači kandžama za veš i cela žica padne dole.

Koliko lopovi ne razmišljaju o postupcima vidi se i po krađama mreže na putevima sa odronom:

- Krenu na more, vide žicu, pa stanu i odseku. Šteta koju naprave je nemerljiva, a ideja da se ukrade nešto tako sama je po sebi šokantna - priča policajac. (NA. S.)

Press

Е стварно смо најгори од све деце ...