Zašto nas boli glava

Glavobolja (cefalea) je jedan od najčešćih simptoma koji može da se javi u sklopu bilo kojeg obolenja ili funkcionalnog poremećaja bilo kog organa ili tkiva u ljudskom organizmu. Ona je češća od povišene temperature, najčešće je redak i prolazan simptom koji ne zaslužuje pažnju.

Svaka peta osoba ima česte ili stalne glavobolje koje zahtevaju pregled kod neurologa, dijagnostiku i lečenje. Delovi glave koji su osetljivi na bol su poglavina, venski sinusi i njegove pritoke, tvrdi deo ovojnice, arterije na bazi mozga i one koje ishranjuju ovojnice mozga kao i senzitivni živci. Postoji preko 600 faktora koji izazivaju glavobolju.

Podela glavobolja

Prema međunarodnoj klasifikaciji glavobolje se dele na:
* Vaskularne glavobolje (migrenozne)
* Glavobolje uslovljene kontrakcijama mišića poglavine
* Kombinovane vaskularne glavobolje i mišićnospastične glavobolje
* Glavobolje kod vazomotronog rinitisa
* Glavobolje izazvane raznim infekcijama, arterijskom hipertenzijom, postraumatske glavobolje, intoksikacije, izazvane cirkulatornim poremećajima

* Glavobolje uslovljene istezanjem intrakranijalnih šupljina (tumori, krvni podlivi, apcesi, ciste, edem mozga, smanjenje tečnosti u mozgu (likvora)
* Glavobolje zbog meningitisa, arteritisa i drugih zapaljivih procesa na strukturama glave
* Glavobolje usled oboljenja tkiva orbite i oko njega
* Glavobolja zbog oboljenja ušiju

* Glavobolja kod oboljenja zuba
* Glavobolja zbog oboljenja lobanje i koštano-vezivno-mišićnih struktura vrata
* Glavobolja usled oboljenja nosa i sinusa
* Psihogene glavobolje
* Glavobolje izazvane promenama na nervima, razne neuralgije i neuritisi

Šta je migrena?

Migrene su najučestaliji tip glavobolje. To su epizodne glavobolje sa bolom u polovini glave, praćene osetljivošću na svetlost i zvuk (fotofobijom, fonofobijom), mukom, povraćanjem, a ako su u pitanju komlikovane migrene imamo i pojavu neuroloških ispada, sa trnjenjem ili oduzetošću jedne polovine tela, nekada i poremećajem vida.

Od migrene pati pet do 10 odsto stanovništva u životnoj dobi između 20 i 50 godina života. Češće je zastupljena kod žena. Ovaj tip glavobolje pacijenti često mogu predosetiti. Osobe koje pate od migrenoznih glavobolja imaju karakteristične psihološke crte. Opisani su kao ambiciozni, pedantni, opsesivni, preosetljivi, pefekcionisti, kultivisani, skloni depresiji. Često se nasleđuje iz porodice, a u tim slučajevima je obično majka bolovala od migrene.

Preko 50 odsto obolelih su prvi napad glavobolje imali u prve dve decenije života. Ukoliko se napad pojavi u prvoj deceniji života, tokom puberteta se obično povlači. U kasnijem životnom dobu pojava migrenoznih glavobolja je znatno ređa, a ukoliko se pojavi u menopauzi kod žena, praćena je drugim smetnjama i zahteva duže medikamentozno lečenje. Vreme pojave migrenozne glavobolje je često u vezi i sa stresnom situacijom, a kod žena je u vezi sa menstrualnim ciklusom. Za vreme trudnoće ili pri upotrebi kontraceptivnih sredstava napad migrene može da se javi prvi put u životu.

Kao provokativni faktori napada migrene navode se: stres, alkohol, pušenje, klimatske promene, greške u ishrani.
Dokazano je da pojedine vrste hrane mogu da provociraju nastanak migrenozne glavobolje.

To su:
* čokolada
* mesne prerađevine bogate nitritima (viršle, kobasice, salame)
* luk
* sir (prevreli)
* crno vino

Migrena je bolest sa kojom se može živeti ukoliko se pravilno leči i predupredi napad. Uvek treba obratiti pažnju kod iznenadnih glavobolja koje pacijenti obično opisuju kao udarac u glavu, sa jakim bolom koji se širi u potiljak, duž vrata i kičme, uz muku, povraćanje, nesvesticu, kočenje vrata, ponekad i sa gubitkom svesti. Takva vrsta glavobolje može biti posledica krvarenja u mozgu, iznenadnog pucanja aneurizme (površine arterija) i zahteva urgentno lečenje.

Napetost kao uzrok

Nagli skok krvnog pritiska dovodi do glavobolje i često može biti prvi klinički znak za hipertenziju. Obično se javlja ujutru, a gubi se tokom dnevnih aktivnosti.

Emocionalna napetost je uvek praćena povećanjem mišićnog tonusa odnosno prolongiranjem mišićne kontrakcije, što može da dovede do bola. Osobe koje su dugotrajno emocionalno napete zbog stalnog prisustva stresogene situacije ili zbog stalno aktivnih neurotskih mehanizama, kandidati su za ovu vrstu glavobolje.

Ako je bol stalan i progresivan, a javlja se noću i budi bolesnika, uz osećaj muke i povraćanja u mlazu, može da ukaže na pojavu težih oboljenja kao što su tumori, apcesi, edem mozga. Ovo treba shvatiti ozbiljno i javiti se lekaru, da bi se sprovela kompletna dijagnostika, a potom i adekvatno lečenje.
Dr Ksenija Maid
specijalista, neurolog