Kad roditeljima ništa ne valja

Neki tinejdžeri se s roditeljima slažu bolje, a neki lošije. Nekada sukobi idu toliko daleko da stičete utisak da vašim roditeljima ništa kod vas ne valja, i da bi vam najbolje bilo da se odselite ili pobegnete od njih - ali bekstvo nije rešenje.

Odseliti se od roditelja pomoglo bi samo da su vam roditelji baš teški slučajevi - teški u smislu da su alkoholičari, narkomani, kriminalci, psihopate s kojima vam je život ugrožen... Ako se ne radi o tome, u pitanju je sukob između dece i roditelja koji postoji u svakoj porodici, samo je negde više, a negde manje izražen. I tu postoji samo jedno rešenje: razgovor.

Jeste, nervira kad vam roditelji prigovaraju za sve - za ocene, odeću, prijatelje, momka ili devojku (ako vas uopšte puštaju da imate momka ili devojku), za to što hoćete da izlazite, za to što se ne krećete dovoljno, za to što nikad niste kod kuće nego stalno nekud skitate, ili pak za to što hoćete da se bavite nekim sportom, a oni se boje da ćete se povrediti i radije bi da se odmarate... Užas. Ipak, ništa se ne postiže time što ćete se svađati s njima, samo ih dodatno nervirate, plus oni dodatno iznerviraju vas.

Pokušajte sa smirenim razgovorom. Bez dreke, bez lupanja vratima. Smireno im recite šta vam smeta - i pažljivo formulišite rečenice. Nemojte da im kažete da vas užasno nerviraju, jer će vam na to smesta odgovoriti nešto u stilu: "A tek ti nas!". Umesto toga, recite im kako se osećate, nešto kao: "Kada uradite to-i-to, osećam se tužno/ljuto/povređeno, jer..." Ovakve rečenice će pre saslušati - malo je teško ignorisati kad vam sopstveno dete kaže da ga povređujete. Ukoliko vas optuže, nakon takve rečenice, da samo na svoja osećanja mislite, a na njihova ne, budite diplomate i pitajte ih kako se oni osećaju, i potrudite se da ne planete. Zapamtite: za svađu je potrebno (barem) dvoje, a ako vi odbijete da se svađate i pokušavate da pomirljivo razgovarate i nađete neki kompromis koji bi koliko-toliko zadovoljio i vaše želje i želje vaših roditelja, ni oni neće imati načina da istraju u svađi.

Pomaže i ako se potrudite da su vam ocene dobre i da obaveze redovno izvršavate, nekad možete i da ponudite pomoć u kući - tada vas roditelji ozbiljnije shvataju, shvataju da niste samo razmaženo neodgovorno derište, pa se i oni malo više opuste i više vam dopuštaju.

Sve od navedenog ste probali, ali ništa ne pomaže - ni dobre ocene, ni lepo ponašanje, ni pomaganje u svemu i svačemu? Nažalost, ima i takvih roditelja, kojima nikakav vaš trud ni uspeh nisu dovoljno dobri - retki su, ali ima i takvih. Tada vam preostaje samo da se trudite da "talasate" što je moguće manje, da se maksimalno potrudite oko škole i oko toga da što je moguće ranije (kad budete punoletni, naravno) nađete bar nekakav posao kako biste se što je moguće pre osamostalili i odvojili od roditelja - onda ćete moći da živite onako kako vi želite, bez ikoga ko bi vas u tome sprečio.

Izvor: Krstarica